Home  //  Management  //  Istražujemo  //  Hoćemo li uvoziti konobare

Problem nedostatka radnika u ugostiteljstvu već dugo muči vlasnike lokala u Srbiji. Tokom leta jedva je moguće organizovati posao jer je veliki broj ljudi napustio matične lokale i otišao da radi na moru, po brodovima ili u drugim mestima koja, kako kažu, nude bolje uslove...

Otvaranje bašta tokom letnje sezone podrazumeva i veći broj konobara, kao i veći broj radnika za šankom i u kuhinji, jer prosto ima više gostiju koje treba uslužiti. Godinama unazad vlasnicima ugostiteljskih objekata dešava se da im taman kad počnu da izdvajaju sredstva da malo srede baštu pred novu sezonu neko od radnika najavi odlazak na nekoliko meseci. Tradicionalno se odlazi na brodove, u Crnu Goru, kod rođaka i prijatelja koji imaju svoje lokale svuda po svetu... Ove godine nova hit destinacija za sezonske poslove je Hrvatska. U hrvatskim medijima čak se moglo pročitati da su im radnici iz Srbije „spasli” turističku sezonu, pre svega zato što hrvatsko tržište rada već dugo muči sličan problem. Veliki broj radnika iz raznih sektora odavno je otišao da radi u drugim zemljama Evropske unije. Po hotelima i restoranima duž Hrvatskog primorja veliki broj radnika iz Srbije našao je posao tokom sezone. Ali domaće ugostitelje upravo muči nemogućnost da u slučaju naglog otkazivanja posla nađu kvalitetnu zamenu. Svakog novog člana tima, pre svega, treba obučiti, uklopiti u postojeće funkcionisanje, naučiti nekim finesama koje se poštuju u svakom lokalu... a vreme kada ima najviše posla, tj. tokom letnje sezone, nije baš najpogodniji period za tu vrstu adaptacije.

Igor Belošević, vlasnik i chef restorana Mala Avala u Beogradu, kaže da je upravo tu vrstu problema imao pred ovu letnju sezonu.

– Ja sam ove godine imao požar i dva odlaska, jedan radnik otišao je u Crnu Goru da radi, drugi u Hrvatsku, ali se on vraća kad se završi sezona. Tako smo se dogovorili. Ugostitelji u Srbiji nemaju način da se zaštite od odliva stručnog ugostiteljskog kadra jer su radnici za isti posao plaćeni tri puta više  nego, recimo, kod mene u restoranu. Kod nas u zemlji teško da će plate u skorije vreme moći da budu toliko jake kao u okruženju. Radnici znaju da je leto super za zaradu, i da će proći dobro, a i Srbi su se u inostranstvu pokazali kao najbolji radnici, pa su samim tim i odlično plaćeni – objašnjava Igor.

Taj problem muči ne samo ugostitelje u Beogradu nego čak i više po manjim gradovima, gde su i niže plate nego u glavnom gradu. Svako se bori za svoju egzistenciju i radnici pokušavaju da barem u tih nekoliko meseci tokom leta zarade koji evro, kunu ili dinar više. Vlasnike ugostiteljskih objekata posebno muči to što im radnici najčešće odlaze naprasno, bez najave, i time im ne ostavljaju vremena da pronađu zamenu. O tome nam priča i poznati šabački ugostitelj Đorđe Ilić, vlasnik Malog Metropola.

– Situacija sa radnicima kod nas u Šapcu je takva da zaposleni danas dođe na posao, a sutra se ne javlja na telefon. I zaista ne znamo kako da se borimo protiv toga. Ove godine, hvala Bogu, nisam imao problema sa odlaskom zaposlenih na sezonske poslove na moru, ali sam se prethodne dve suočavao sa iznenadnim odlascima pred leto, pa znam kako je. Kada odu bez najave, naprave nam baš veliki problem. A opet, potpuno smo svesni da ne možemo da ih zadržimo jer oni u sezoni zarade mnogo više nego što će kod nas ikada zaraditi. I ja to znam, a i oni. Srećom, imam dvoje stalnih radnika u koje imam poverenja i koji su, izgleda, odlučili da kod mene ostanu do penzije – sa osmehom kaže Đorđe.

Međutim, mnogi radnici koji idu u potragu za bolje plaćenim sezonskim poslovima, nažalost, ne prođu baš najbolje. Dejan Veljković Džesi, vlasnik restorana Dukat iz Pirota, kaže za CaféBar network:

– Poslednjih nekoliko godina iz ugostiteljskih objekata u Pirotu retko ko ide na more da radi sezonu. Pokazalo se da su uslovi loši. Odlaze radnici naročito iz objekata u kojima su plate niske ili ako objekat slabije radi. S druge strane, dosta njih se ne informiše lepo pre odlaska, ili nemaju znanje, pa odu van zemlje zaneseni većom platom koja im se čini primamljivom. Događa se da rade od ujutru do uveče, dve smene, da nemaju plaćene doprinose i to mu dođe isto kao da su ovde. A neki idu jer im jednostavno odgovara da preko leta rade i zarade da zimi ne bi morali, kako kažu, za malu platu. Ili rade samo po raznim proslavama za dnevnicu i kod ugostitelja koji imaju sale za venčaanja i slično.

Ima ugostielja koji su pronašli rešenje i za taj problem i zanimljivo je čuti njihove savete. Marko Vilotijević, generalni menadžer Toro Latin Gastro Bara u Beogradu, priča o tome kako zadržati kvalitetne radnike.

– Ukoliko želite da sačuvate stručan kadar, važno je da kao kompanija gajite prave vrednosti. Teško jeste, ali će jedino na taj način ljudi ostati kod vas da rade. Pogrešno je mišljenje da zaposleni u ugostiteljskoj delatnosti odlaze sezonski da rade isključivo zbog novca. Zaposlenima se često ne dopada okruženje u kome rade, kolege, često im ni raspored smena nije po volji, a ne mogu drukčije da se dogovore s vlasnicima, menadžerima ili kolegama – objašnjava Vilotijević stanje u srpskom ugostiteljstvu na osnovu višegodišnjeg iskustva i dodaje da kod njega već godinama nema sezonskog odliva kadrova.

– Kod nas zaposleni imaju dva slobodna dana nedeljno, svi su prijavljeni, ukoliko žele, mogu da se oprobaju i u našim restoranima u Americi... Zašto bi onda odlazili da rade sezonski u Crnu Goru ili Hrvatsku? – pita se on.

Često ni sami radnici u ugostiteljstvu nisu sigurni koji će i kakav angažman pronaći jer se mnogi prosto snalaze i uzdaju u priče prijatelja i komšija. Dešava se da ono što im je neko obećao ne bude ispunjeno. Svako se bori za svoju egzistenciju i radnici pokušavaju da barem u tih nekoliko meseci tokom leta zarade koji evro, kunu ili dinar više. Mnogi se okreću proverenim načinima, kao što su agencije za posredovanje u zapošljavanju i najčešće nakon jednog pozitivnog iskustva s nekom od njih nastavljaju saradnju. Razgovarali smo s vlasnikom jedne od agencija za posredovanje u zapošljavanju u inostranstvu, Feron, Milošem Jovanovićem. koji je Predsednik odbora Grupacije agencije za zapošljavanje pri Privrednoj komori Srbije i član Republičkog  saveta za zapošljavanje.

 

Koje su prednosti, a koje mane rada u inostranstvu?

– Ljudi tragaju za boljim prilikama. Danas više nego ikada pre imamo neverovatan protok informacija, ljudi čuju u kom delu sveta kakve uslove rada mogu očekivati i vođeni time upuštaju se u različite (radne) migracije kako bi sebi obezbedili životne uslove  o kojima maštaju. Postoji dosta prednosti i, naravno, dosta mana takvih odluka. Jedna od većih mana jeste nemogućnost brze adaptacije u neko društvo. Često prođu godine i decenije dok se neko u potpunosti ne uklopi u novo društvo. A život vas ne čeka da se uklopite, godine prolaze. Ipak, ima i dosta prednosti. Ono što ljudi s kojima sarađujemo najčešće naglašavaju jeste da promenom životne sredine ne menjate samo svoj materijalni položaj već i celokupan način života.

 

Da li sezonski posao postaje stalni angažman?

– To zavisi od više faktora, pre svega od industrijske grane u kojima ljudi rade. Ukoliko govorimo o medicinskom kadru, možemo s velikom sigurnošću reći da taj kadar odlazi s idejom o trajnim angažmanima. S druge strane, u industriju okeanskih i rečnih brodova, koji predstavljaju jednu od dominantnih grana kojom se mi u Feronu bavimo, većina ljudi odlazi sezonski, bez velikih pretenzija da trajno ostane na tim pozicijama. Ljudi odlaze s idejom da provedu nekoliko sezona na brodu kako bi zaradili dovoljno novca da reše neka svoja egzistencijalna pitanja, ili prikupili novac da pokrenu privatni posao.

– Mi smo vrlo ponosni na taj deo našeg poslovanja jer smatramo da on ima i ogroman pozitivan uticaj na razvoj ekonomije naše zemlje, što nas čini srećnima. Ne postoje jasne statistike o tome koliko ljudi iz Srbije godišnje ode da radi na brodovima, ali je procena da ih ima više od 1.000. Ukoliko uračunamo prosečnu platu od 2.000 dolara i prosečno vreme provedeno na brodu, devet meseci, lako dođemo do sume od 18 miliona dolara koji ti kandidati vrate u Srbiju svake godine jer su im svi troškovi tokom boravka na brodu pokriveni.

 

Koja je vaša uloga kao agencije za posredovanje u zapošljavanju?

– Većina ljudi misli da je uloga agencije za posredovanje u zapošljavanju jedna vrsta olakšice za često komplikovane administrativne procedure. I ona to jeste u izvesnoj meri. Ipak, kada me pitaju da li je opravdana uloga agencije za posredovanje u zapošljavanju u 21. veku, kada svako sa svakim može direktno da kontaktira, ja bih rekao da je uloga agencija značajnija  nego ikada pre. Liberalizacija interneta i komunikacijskih kanala dovela je do toga da se pojavio i veliki broj onih koji nemaju pozitivne namere, ili u potrazi za brzom zaradom prihvataju sumnjive projekte i time dovode u opasnost ljude koji na taj način pokušavaju da poboljšaju svoj život. Nije mali broj priča iz medija u kojima radnici ostaju bez plata, opljačkani, deportovani… a opet to su najblaže stvari koje im se mogu desiti. Prema proceni Ujedinjenih nacija, čak 27 miliona ljudi nalazi se se u nekom obliku ropstva, u koje spada i prisilno radno ropstvo. Budući da se o tome ne govori dovoljno, ljudi često nisu svesni realnih opasnosti koje vrebaju u nelegalnim procedurama zaposlenja.

– S druge strane, imate registrovane firme, kod nas poznatije kao agencije za posredovanje u zapošljavanju, koje posluju prema zakonima i pravilima i izložene su strogim kontrolama nadležnih ministarstava. To je nešto što u velikoj meri smanjuje rizik od negativnih događaja. Jer nikada ne smemo da zaboravimo da je u osnovi našeg rada ljudski život.

 

Šta će se desiti s tržištem rada Srbije ukoliko se nastavi ovakav odliv radne snage u budućnosti?

– Migracija radne snage nije ekskluzivna specifičnost Srbije. Gotovo sve zemlje sveta u današnje vreme suočene su s intenzivnijim kretanjem radne snage, a razlika je najčešće u razlozima tih migracija i procentima ljudi koji žele da odu. Iako na prvi pogled to može delovati kao negativan trend, moje mišljenje je da to nije loša stvar. Takve vrste migracija omogućavaju ljudima da putuju, upoznaju nove kulture, stiču razne kontakte i samim tim uvećavaju prilike za ostvarenje kvalitetnijeg života.

– S druge strane, istina je da neuravnotežene migracije mogu dovesti do povremenih problema u određenim industrijama. Ja smatram da su to trenutni problemi i da tržište samo reaguje korektivno. Gotovo sam siguran da će se za tri do pet godina u Srbiji desiti ista ili slična situacija kakva se dešavala u drugim zemljama u razvoju kao što su Slovačka, Češka, Hrvatska, tj. da ćemo biti u situaciji da uvozimo radnu snagu. Hrvatska je samo ove godine omogućila kvotu od preko 60.000 radnika iz drugih zemalja i ta kvota bila je dostignuta za manje od šest meseci, što znači da je tržistu potrebno više ljudi. To je trend koji će vrlo brzo doći i kod nas, a pobednici će biti one kompanije koje budu spremne da mu se brzo prilagode.

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži