Home  //  Management  //  Istražujemo  //  Nepušački lokali u Beogradu

Prema podacima iz 2013. godine (a noviji se očekuju u tekućoj, 2019. godini), u Srbiji puši svaki treći stanovnik stariji od 15 godina, njih čak 34,7%, dok je u Beogradu taj udeo tek nešto manji od nacionalnog proseka i iznosi 31,6%...

Iako je podatak o broju pušača u Srbiji nešto čime se nikako ne smemo ponositi, ne bi bilo loše, za promenu, tu neslavnu medalju pogledati i s druge strane. Uz primenu osnovnih računskih operacija dolazi se do podatka da u Srbiji NE PUŠI skoro dve trećine odraslog stanovništva! Iako bi taj procenat nesumnjivo morao biti veći, on se ne sme ni potceniti ni zanemariti, jer i takav kakav je, ukazuje na postojanje nepušačke većine. Upravo ta većina morala bi da bude maksimalno zaštićena od štetnog uticaja duvana. To polje je formalnopravno regulisano Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu (Sl. glasnik RS, 30/2010).

Jedno od polja kojima se bavi pomenuti zakon jesu upravo i ograničenja pušenja u ugostiteljskim objektima. Koja su to ograničenja? Dakle, u ugostiteljskom objektu čija je ukupna površina veća od 80 m2 i koji nije u sastavu drugog prostora u kome je pušenje inače zabranjeno (npr. tržnog centra), dužnost je odrediti za nepušački deo najmanje 50% prostora (stolova, pultova, šankova i drugih površina na kojima se služi hrana ili piće). Ukoliko se, ipak, prostor ugostiteljskog objekta ne može ravnomerno raspodeliti na prostor u kome je pušenje zabranjeno i prostor u kome je pušenje dozvoljeno, veći deo mora se odrediti kao prostor u kome je pušenje zabranjeno, uz dodatni uslov, a to je da upravo taj deo mora biti pored ulaza u objekat.

Sad valja u sećanje prizvati iskustva, sećanja i lične istorije boravka po raznim restoranima, kafanama, kafićima našeg glavnog grada i diljem zemlje i dobro se preslišati koliko je onih mesta na kojima ste bili i gde je ova tačka zakona propisno ispoštovana i dosledno sprovedena. Da, praksa pokazuje da je tumačenje zakona u ovom delu vrlo fleksibilno i krajnje nedosledno, a njegova primena pod ogromnim znakom pitanja. Većina lokala kao deo za nepušače odredi simboličan broj stolova koji ni na koji način nisu fizički odvojeni, pa čak ni udaljeni od pušačkog, po pravilu dominirajućeg dela. Da ne govorimo o tome da se u najvećem broju slučajeva ti s teškom mukom odvojeni nepušački stočići nalaze u skrivenim, mračnijim, lošije uređenim ćoškovima lokala, po pravilu zavučeni, često smešteni tik uz toalete, „ušuškani” u oblak duvanskog dima od stolova koji ih okružuju. Pitanje šta je s ugostiteljima koji tu tačku zakona ni približno ne poštuju (a očigledno su većina!), ostaje bez odgovarajućeg odgovora u nadležnim inspekcijskim službama.

S druge strane, isti zakon veli da ugostiteljski objekat čija je ukupna upotrebna površina do 80 m2 može da se opredeli da taj prostor u celosti odredi kao prostor u kome je pušenje zabranjeno ili kao prostor u kome je pušenje dozvoljeno i da u skladu s tim opredeljenjem na ulaznim vratima istakne odgovarajući znak – beli (zabranjeno) ili crni (dozvoljeno pušenje) – koji propisuje i izdaje Ministarstvo zdravlja Republike Srbije.

I opet test pamćenja: koliko (ne) možete da se setite ugostiteljskih objekata koji su se opredelili da na svoja vrata postave „ugrožavajuću” belu nalepnicu i da taj koncept dosledno slede u svom poslovanju?

Upravo takva i slična prisećanja, početkom jednog novembra, meseca kada bašte velegradskih kafića lagano odlaze u zimski san, a suživot pušača i nepušača se nastavlja u oblaku dima u zatvorenim prostorima, dovela su tada, upravo u jednom od takvih lokala, do ideje i brzopoteznog kreiranja Fejsbuk stranice jednostavnog imena „Nepušački lokali u Beogradu”. Ostalo je istorija…

Početak je bio vrlo spor. Bilo je veoma malo lokala koji bi se uopšte mogli oglasiti, malo pratilaca na Fejsbuku, malo pratilaca koji su bili u stanju da pomognu nekim novim informacijama. Od početka je ideja bila da rast broja pratilaca bude isključivo organski i da se ne ide ka finansiranim kampanjama koje nudi Fejsbuk, a koje potencijalno donose veću vidljivost. Ipak, sa svakim novim lajkom, folouom, komentarom, posebno od ljudi koji i sami imaju puno virtuelnih prijatelja, lagano je rasla vidljivost inicijative.

Prekretnica u životu stranice, nakon nekoliko meseci tihog života, bila je izrada mape objekata na kojoj se moglo daleko jednostavnije videti gde su to u Beogradu lokali u kojima je zabranjeno pušenje ili lokali koji nepušačima pružaju barem pristojno odvojen prostor.

Konstantan (i dalje isključivo prirodan) rast broja pratilaca, kojih sada ima oko 3.500, s vremenom je nametao sve širi spektar tema koje su postale predmet brojnih diskusija. Na stranici se često objavljuju rezultati relevantnih nacionalnih i međunarodnih istraživanja, od onih koja su orijentisana ka javnom zdravlju pa sve do onih koja obrađuju važne socioekonomske aspekte pušenja. Upravo takva istraživanja jasno ukazuju, a to čini i višegodišnja, pa i višedecenijska praksa desetina zemalja u Evropi i svetu, da ne postoje dokazi o dugoročnom padu prometa u ugostiteljskim objektima posle zabrane pušenja u njima, što inače predstavlja najveću bojazan i „najjači” argument domaćih ugostitelja, a sve u prilog podršci pušenju. I zaista, iskustvo govori da među retkima koji su se odvažili na hrabar potez potpune zabrane pušenja, nakon samo nekoliko nedelja ili meseci, na prvu naznaku prometa manjeg od očekivanog, najveći broj odustaje, smatrajući da je poslovni rizik koji takvo opredeljenje nosi preveliki, te se bela nalepnica vrlo brzo menja crnom.

Sastav pratilaca stranice veoma je šarenolik. Ipak, neke kategorije mogu se izdvojiti kao posebno značajne po doprinosu koji daju stalnom obogaćivanju stranice sadržajima. Među njima prednjače mlade majke koje osvešćuju potrebu za zaštitom od duvanskog dima i neizlaganjem potomstva štetnom uticaju njegovih sastojaka. Tu su i pojedinci i inicijative koji svojim delovanjem i ličnim životnim stilom zastupaju brojne aspekte zdravog života poput zdrave ishrane, očuvanja životne sredine i bavljenja fizičkom aktivnošću.

Posebno važnu snagu među pratiocima predstavljaju strani državljani koji žive u Beogradu. Strance pušače, uglavnom turiste, ugostitelji često zloupotrebljavaju kao grupu koja je navodno oduševljena činjenicom da se u Beogradu slobodno puši u restoranima i kafeima. Potpuno suprotno tim navodima stoje komentari brojnih pristalica koji na stranici nedvosmisleno daju do znanja koliko su ogorčeni što u Beogradu ne postoji zabrana pušenja u zatvorenim prostorima i što se u svim popularnim kafeima, pabovima, vinarijama, klubovima puši. Stranicu upravo ti ljudi često koriste kao medij kako bi se što bolje informisali o mestima koja im mogu pružiti bezdimno utočište, ali i kako bi izneli svoje direktne stavove prema toj temi.

U prilog tome, stranica je još pre oko dve godine preporučena u jednom finskom turističkom vodiču za Beograd. Mnogo je i pojedinačnih primera. Ovih dana stranicu je, recimo, otkrila jedna Turkinja koja je čest gost Beograda, a koja ima ozbiljne alergijske reakcije na duvanski dim. Bila je zadovoljna što je na stranici saznala za nekoliko njoj do tada nepoznatih mesta za doručak, kafu, večeru, a pritom je izrazila i nadu da će više beogradskih ugostitelja krenuti tim putem.

Među potpuno nepušačkim lokalima u Beogradu ipak i dalje dominiraju pekare, kafe-knjižare (divnih ambijenata), poslastičarnice (sa izuzetnom ponudom!), restorani brze hrane (koji rade do duboko u noć), hotelski restorani (vrhunskog kvaliteta) i tek poneka mala vinarija, pokoji italijanski ili suši restoran i, tu i tamo, onaj običan kafe u kraju, kakve najviše volimo... Nijedan pab, nijedan (ili možda jedan) klub!

Iako to možda u Srbiji ne izgleda tako, tek nepušači su takođe posetioci ugostiteljskih objekata, i pritom ih je, podsetimo se još jednom, u populaciji dvostruko više od pušača! A gde su? Jedino tumačenje koje se nameće je da se ne vide – od duvanskog dima; ne čuju – jer su previše tolerantni i tihi; ostaju kod kuće – jer biraju da se ne guše. Šta god da je, to ne znači da nemaju potrebe. Oni su željni mesta za sebe, mesta koja su krojena po njihovoj meri, a ta mera je jedna i vrlo jasna – bez dima.

Kada bi ugostitelji počeli da poštuju postojeći zakon, uz sve njegove manjkavosti, bio bi to solidan prvi korak, makar dok se (do)čeka novo, radikalnije (više puta najavljivano) zakonsko rešenje.

Gosti su tu, u niskom startu, spremni i željni takve ponude – od ugostitelja se traži samo malo odgovornosti, hrabrosti, doslednosti i strpljenja. Ne treba se stihijski povoditi floskulom „To može tamo na Zapadu, kod nas – nikad”. Jer neke stvari su se ipak promenile... Baš ovde, u „tvrdokornoj” Srbiji... Angažujmo još samo jednom svoje sećanje i vratimo ga nekoliko decenija unazad... Bejahu nekada (davno) vremena kada se pušilo u javnom prevozu, u vozovima, autobusima, u svim kancelarijama, na sastancima, u bioskopima, pozorištima, u školskim i fakultetskim hodnicima... Ne sećate se? Ili se sećate? Možda i nismo orah baš toliko tvrd? Srećom...

 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

Najnovije vesti


Više od 250.000 ljudi prevezeno kroz akciju „Društvo, ko vozi kući“ za 7 godina

Više od 250.000 posetilaca letnjih festivala u Srbiji koristilo je besplatan i bezbedan prevoz u proteklih sedam godina, u okviru akcije „Društvo, ko vozi kući?“. To znači da je kroz ovu društveno odgovornu kampanju, kompanija HEINEKEN Srbija...



Akvizicija kompanije Knjaz Miloš

Mattoni 1873 i PepsiCo završili zajedničku akviziciju kompanije Knjaz Miloš, srpskog proizvođača mineralne vode i bezalkoholnih pića 



Završen Beer fest

Odgovorna konzumacija alkohola i briga o okolini pre svega!



Otvoren restoran „Banjica“ u sklopu „SP RESORT Stara planina“

U četvrtak 15.08.2019. svečano je otvoren restoran ,,Banjica” koji će raditi u okviru kompanije SP RESORT Stara planina. Posetioci restorana će od sada moći da uživaju u najraznovrsnijim specijalitetima po kojima je ovaj kraj nadaleko poznat



Tri stvari koje morate probati ovog leta

Novo leto znači nove avanture! Sa dolaskom najsunčanijeg godišnjeg doba dolazi i inspiracija za opuštene letnje večeri na terasama, u dvorištima i na plažama, okupljanja na gradskim krovovima i ispijanje šarenih koktela. Vreme je da pustite...