Home  //  Management  //  Istražujemo  //  Šta sa ambalažnim otpadom

 

Ovo su samo neka od pitanja na koja su vlasnici ugostiteljskih objekata u Valjevu mogli da dobiju odgovor na predavanju koje je za njih organizovao časopis CaféBar network u saradnji sa kafeom Knez

 

Uvoznici, proizvođači, distributeri, prodavci, sakupljači i svi drugi učesnici u lancu upravljanja ambalažnim otpadom, prema rečima Vojislava Stankovića, direktora kompanije Eko star pak, registrovanog operatera za upravljanje ambalažnim otpadom, dužni su da obezbede da određeni procenat upotrebljene ambalaže bude recikliran. 

– Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu koji je donet još pre više od dve godine obavezuje vlasnike ugostiteljskih objekata  da ambalažni otpad odlažu odvojeno. Za uklanjanje takve vrste otpada moraju se angažovati registrovani operateri ili sakupljači, koji će jednom mesečno izdati zvanični dokument o kretanju otpada kojim dokazuju da su otpad pravilno sakupljali, i još važnije, predali na reciklažu. Taj dokument mora da ima svaki ugostitelj u slučaju da inspekcija dođe u njegov objekat da proveri kako se poštuje zakon – objasnio je Stanković.

Stanković je još naglasio da u zakonu piše da se za svaku količinu otpada mora dobiti dokument, i to u četiri primerka. 

– Pošto je to praktično veoma teško izvodljivo, potrebno je s inspekcijom, kompanijama koje se bave prikupljanjem otpada ili komunalnim preduzećem napraviti sistem koji funkcioniše. Sa nadležnim republičkim institucijama dogovoreno je da se takav dokument izdaje za zbirne količine na svakih 30 dana – objašnjava Stanković.

 

 

MILOŠ KOVAČEVIĆ, cafe Zipa 

Šta da rade ugostitelji koji nemaju mnogo ambalaže zbog koje bi sakupljači dolazili?

– To je stvar dogovora s operaterom, količine ambalažnog otpada koji ima svaki pojedini objekat, ali i blizina drugih sličnih objekata. U principu, otpad se može predavati sakupljaču svaki dan ili na određeno vreme.

 

DRAGOSLAV KOJIĆ , caffe Gipsy

Da li je moguće da se odrede mesta na kojima bi više ugostitelja odlagalo svoj ambalažni otpad, čime bi se izbeglo njegovo gomilanje u lokalima ili na mnogo mesta na trotoarima?

– Tehnički je to moguće, ali je problem u tome što vi morate da dobijete dokument o predatoj ambalaži. Ako više vas ubacuje ambalažu unutra, onda je nemoguće organizovati izdavanje dokumenta jer se ne zna koliko je ko ubacio. Postoji varijanta da dva lokala koja se nalaze jedan do drugog, imaju zajedničku kantu u koju ubacuju otpad, pa da im se izdaje zbirni dokument na podjednaku količinu. Dobro je što se zakonom ne traži razvrstavanje staklene ambalaže po bojama.

 

MILOŠ KOVAČEVIĆ, kafe Zipa 

Šta da rade oni koji nemaju tehničke uslove da se ambalažni otpad iznosi na poseban izlaz?

– Tu je pitanje kako je taj lokal dobio dozvolu za rad ako ne ispunjava tehničke uslove koje predviđaju propisi. Važno je da se otpad razdvoji i da ambalažni otpad bude posebno upakovan. Najbolje je da se za oko 2.000 dinara kupi plastična kanta u koju će se odlagati otpad po koji će doći sakupljači. Problem je što neke lokalne samouprave traže da se za takve plastične kontejnere plati naknada za zauzeće javne površine, što ceo sistem sakupljanja ambalažnog otpada obesmišljava. Jer, zašto bi neko sakupljao otpad po zakonu, a onda za to još i plaćao.

 

BRANKO TANASKOVIĆ, Romantic caffe 

U Valjevu na nekim mestima već postoje kante za različite vrste otpada, ali nema ko to da odnese, jer ne postoje posebna vozila koja bi odnosila posebne vrste otpada.

– To je takođe veliki problem, ali vi kao ugostitelji ne biste smeli da koristite te kontejnere jer su oni predviđeni isključivo za komunalni otpad koji se stvara u domaćinstvima. 

 

IVAN STOJANOVIĆ

Zašto se kao u nekim razvijenim zemljama i kod nas ne plaća neka simbolična naknada za otkupljenu ambalažu?

– Taj takozvani sistem depozita je tri-četiri puta skuplji za privredu od sistema kvota koji je naša zemlja usvojila. Inače, taj sistem je dominantan u Evropi, a naša situacija je takva da se i ovo što se trenutno radi jedva plaća.

 

IVAN STOJANOVIĆ, restoran La piazza

Na zapadu je to rešeno pre 25 godina. Tamo sistem funkcioniše ne zato što su oni na mnogo višem nivou svesti nego mi već zbog visokih kazni koje se plaćaju ako se ne poštuju propisi. Ovo o čemu danas pričamo nije sporno, ali pre nego što se uspostavi taj sistem, treba rešiti mnoge druge stvari zbog kojih to još nije počelo da se primenjuje. 

– S tim se svi slažemo, ali moramo početi od nečega. Ako zakon kaže da se ambalažni otpad mora sakupljati i predavati na određeni način, onda se to mora poštovati. Naravno, pošto u Valjevu ne postoji firma koja se bavi time, a ni komunalno preduzeće to ne radi iako imaju zakonska ovlašćenja za to, niko vas neće kazniti što se i dalje snalazite i ambalažni otpad bacate tamo gde možete. 

 

DRAGOSLAV KOJIĆ , caffe Gipsy

Sve ovo liči mi na to da neko dođe i uzme pare za bilo šta kada mu treba. Kao da tamo u nekim kancelarijama sede ljudi koji smišljaju kako da nametnu razne takse i obaveze koje moraju da se plaćaju. CBN

 

 

Obaveze ugostitelja

 

Ugostitelji su dužni da obezbede odnošenje ambalažnog otpada.

U obavezi su da angažuju registrovane sakupljače otpada.

Sakupljači izdaju dokument o kretanju otpada, koji ugostitelji pokazuju inspekciji.

Kazne za neposedovanje dokumenta su od pola miliona do milion dinara.

 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži