Home  //  Management  //  Istražujemo  //  Može bolje i drugačije

 

Aleksandar Škipić ugostiteljAleksandar Škipić 
ugostitelj

Beograd je konačno standardizovan, a kada to kažem, mislim da je to posledica  osvešćivanja ugostitelja. Trenutno u glavnom gradu bašte izgledaju bolje nego ikad, a samo do pre nekoliko godina grad je sa raznoraznim lokalima podsećao na veliki vašar

Bašta je prvo što se vidi kada se ulazi u lokal, prvi vizuelni kontakt gosta s  ugostiteljskim objektom, pa tako lokal koji ne poseduje baštu, u samom startu ima nedostatak. Danas svako može da otvori kafanu, ali vlasnici lokala imaju težak zadatak da vode računa o svemu i da ne greše. Ipak, greške su neminovne i zato je uvek dobro imati u vidu zbog čega su neki drugi lokali morali da stave katanac na bravu, kako se ne bi ponavljale iste greške. 

Prilikom otvaranja lokala najbitniji je odgovarajući budžet. Mnogi ugostitelji, međutim, zanemaruju značaj bašte i kada dođu do te stavke, najčešće pomisle “Ma, to će Žika da mi sredi”. Nažalost, nije sve tako jednostavno. Posebno kada je reč o bašti.  

I tenda bi trebalo da bude predviđena budžetom kao i svaka druga „sitnica”. U Beton hali, pod parolom „Utisak ostavljamo svi zajedno, a ne pojedinačno”, ugostitelji su se udružili i niko ne narušava uniformnost. Standardizacija tendi i bašta stvar je dogovora. I upravo ta jednoobraznost tendi u Beton hali sjajan je primer da može bolje i drugačije. Lepo uređene, standardizovane bašte rezultat su dogovora među ugostiteljima koji imaju dobar finansijski proračun i ne dozvoljavaju sponzorima da im nameću vizuelni koncept. 

Sve je više ugostitelja koji su obrazovani i dobro informisani, pa idu ka tome da svoju investiciju dobro plasiraju. A tendencije u ugostiteljstvu moraju da se prilagode i u baštama. Osim tendi, problem s kojim se suočavaju ugostitelji koji imaju bašte jeste i prilagođen servis, to jest veličina stola. Da bi opstali, moraju da prošire svoju ponudu, a to znači da moraju i da prilagode servis. Proširenje ponude zahteva infrastrukturnu podršku, ali ako toga nema, ugostitelji se snalaze kako znaju i umeju. Konobar, recimo, može da insistira da sipa celo piće u čašu kako bi napravio mesto za pola tanjira. Ponuda se menja, a sto ostaje isti! 

Ukoliko proširenje ponude podrazumeva i hranu, mora da postoji odgovarajuća enterijerska podloga koja prati restoransku priču. I opet, važno je prilikom prilagođavanja ponude i servisa, ne obratiti se sponzorima, koji samo čekaju...

Još jedna bitna stavka jeste i materijal od kog je izrađen baštenski nameštaj. Jer, bašte se mahom unose svako veče, pa je najbolje da su stolovi i stolice od lakih materijala. Problem koji se ovde javlja jeste to što je gotovo nemoguće pronaći kvalitetnu, rasklopivu stolicu. I još jedan nerešen problem - rashlađivanja bašta. Postavljaju se novi standardi, suvi raspršivači vazduha sve su prisutniji. Treba misliti i o tome.

Sve ovo sagledano je iz ugla ugostitelja, jer je na vlasnicima lokala da vode računa o svakom detalju, dok 90 odsto gostiju i ne primećuje “sitnice” koje ugostitelji karakterišu kao probleme. Ipak, kada se vlasnici i menadžeri lokala ne bi bavili tim “sitnicama”, gosti bi to vrlo brzo primetili i još brže se bunili protiv toga.  

Ugostiteljstvo u Beogradu teži stvaranju identiteta lokala. Danas je bitno i da čaša i sto i stolica budu brendirani imenom lokala. Naravno, odgovarajući budžet vodi do odgovarajućeg vizuelnog identiteta, ali imidž se ne stvara samo enterijerom, već i ponudom. Kada imaš dobru ponudu, možeš sve!

 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži