Home  //  Management  //  Istražujemo  //  Zašto ne jedemo insekte?

Insekti mogu da budu ukusni. Zašto ih ne bismo jeli? Dovoljno je razloga za: Jednostavno ih je uzgajati, jedu manje od goveda, ovaca ili svinja, nisu im potrebni pašnjaci, brzo se množe i nisu uzrok gasova koji proizvode efekat staklene bašte.

Vodeni insekti, škorpioni, bubašvabe, prženi ili na štapićima, uz pivo… U Aziji je to delikates. I to je zdravo. Insekti i larve su energetska i proteinska bomba. Sto grama termita sadrži, na primer, 610 kalorija, što je više od čokolade! Uz to, sadrže 38 grama proteina i 46 grama masti. Insekti sadrže mnogo nezasićenih masnih kiselina, bogati su gvožđem, mastima, vitaminima i mineralima, navodi Svetska organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Ta organizacije želi da popularizuje recepte sa insektima u celom svetu.  
U mnogim zemljama insekti se rado jedu, naročito u Aziji, Africi i Južnoj Americi, i to kuvane, pečene, ili na žaru. U Evropi i Americi ljudi smatraju da su insekti, larve, skakavci i druga puzeća stvorenja nešto što je bljak. Ideja o jedenju prženih tarantula, što je u Kambodži vrlo popularno jelo, većini je stravična. I međunarodno cenjene kuhinje služe insekte. U meksičkim restoranima omiljeni su crvi sa umakom gvakamole. Čak se i u Nemačkoj otvaraju prvi restorani koji služe obroke od skakavaca, crva ili čak jela od gusenica – još uvek samo za najhrabrije.  
Na svetu postoji oko hiljadu jestivih insekata. U tu grupu pripadaju i pčele. Te su životinje izvor hrane, zdrave, pune vitamina i proteina i velikim delom ukusne. Svet to tek treba da otkrije, kažu u FAO.  
Naučnici su 2012. sa ekološke tačke gledišta analizirali proizvodnju crva brašnara na jednoj farmi insekata u Holandiji. Dokazano je da za proizvodnju jednog kilograma jestivih proteina crva brašnara treba mnogo manje energije i prostora nego što je to potrebno na farmama gde se proizvode mlečni proizvodi i meso. 

 

 

 

 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži