Home  //  Management  //  Istražujemo  //  Uspešni uprkos krizi

Profit od kafe

Ritual ispijanja kafe u Srbiji je sinonim za uživanje i druženje. Kafa je danas postala neizostavni deo našeg načina druženja, što potvrđuje fraza ajmo na kafu, koja znači poziv na razgovor i želju da se s nekom bliskom osobom provede deo slobodnog vremena. Naučnici su utvrdili da kafa pomaže da se ljudi socijalizuju, da uz nju postaju druželjubiviji i da više pričaju. Da je uživanje u aromi čarobnih zrnaca kafe prilično ozbiljna stvar, dokazuje i činjenica da uprkos velikoj svetskoj krizi, kafeterije i dalje odlično posluju.

Srbi već godinama uživaju u kafi, ali ne možemo sa sigurnošću tvrditi da smo eksperti za njen kvalitet. U Srbiji se stalno otvaraju nove kafeterije, a ponuda kafe sve je veća. Na tom napitku kafeterije najviše profitiraju jer kafu prodaju po cenama koje su i do deset puta više od nabavne. Kada formiraju cenu šoljice kafe, ugostitelji se, osim nabavnom cenom kafe, rukovode i cenom kod konkurencije. Svaka kafeterija nudi i različite čajeve, šejkove ili kolače, na kojima dodatno zarađuje, a mnoge prodaju i svoju prženu kafu. 

CaféBar network razgovarao je s nekoliko vlasnika i menadžera kafeterija u Beogradu kako bismo uvideli koliko se isplati biznis zasnovan pre svega na kafi i ispijanje kafe na srpski način, tj. zadržavanje jednog stola na dva sata a da se pritom popije samo jedna kafa. Cena šoljice espresa u beogradskim kafeterijama u proseku je između 90 i 140 dinara. Ako se uzme u obzir da kilogram espresa prosečnog kvaliteta košta oko 2.000 dinara i da se od toga može napraviti 140 kafa, lako se može uvideti da se na kafi ostvaruje dobar promet. Bez obzira na cenu kafe, beogradske kafeterije obično su pune, a popularnost im donosi i želja ljudi da budu viđeni. 

 

Prvi srpski lanac kafeterija Greenet osnovan je pre 23 godine, a i dalje dobro posluje. 

– U Srbiji postoji tradicija kafenisanja koja podrazumeva ćaskanje uz kafu od po nekoliko sati, ali to se gostima na neki način i naplati. Greenet je prvi srpski lanac kafeterija koji je uveo kafe za usput čije su cene niže od onih kada pijete u lokalu. Zarada na tim kafama je u krajnjoj sumi manja jer imate dodatne troškove čaša, poklopaca, kašičica... Ipak, na taj način oslobađate sto za one koji će popiti i kafu i sok, pojesti desert... Budući da je druga delatnost Greeneta prodaja sopstvenih mešavina pržene kafe (12 vrsta), koristimo naše blendove za točene kafe, od mešavina za tursku, za filter, espreso i kafu bez kofeina. Najveći problem  u našem poslu jesu nerealno visoke zakupnine lokala, kopiranje receptura i koncepta, ali naši gosti umeju da prepoznaju original, zbog čega smo posle 23 godine postojanja i dalje veoma uspešni i inovativni i nastavljamo da se razvijamo i rastemo – kaže za CaféBar network Mina Krsmanović, menadžerka Greeneta.

Svaka kafeterija želi da se po nečemu istakne i postane prepoznatljiva. Zato se nabavljaju najrazličitije kafe iz svih delova sveta. 

– Koffein nabavlja kafu iz Brazila, Nikaragve, Kolumbije i Gvatemale, a planiramo da nabavimo i kafu iz Burundija i Ekvadora. Budući da nabavljamo vrste koje su među najskupljima, zarada na šoljici kafe je minimalna – kaže suvlasnik kafeterije Koffein Milan Todorović.

U Koffeinu kažu da im prilikom otvaranja lokala osnovna ideja nije ni bio komercijalni uspeh, već želja da pomognu da se što više Beograđana i njihovih gostiju edukuje o kafi. U tom lokalu uz kafu nude i dodatke – domaći ratluk, ovsene i čokoladne keksiće, makaronse – i hladne i tople čajeve, na kojima ostvaruju dodatni profit.

Vlasnici kafeterija kažu i da se trude da budu inovativni, pa prave različite napitke od kafe. U zavisnosti od toga da li je reč o toplom ili hladnom napitku, u kafu se dodaju cimet, đumbir, karamel, čokolada, nugat, keks, voćni prelivi ili pak liker, viski, rum, vino... Pokazalo se da se kod nas odlično prodaju i takve mešavine, jer ljudi vole da probaju novitete. Naravno, svi ti šejkovi i napici mnogo su skuplji od klasične kafe, ali se Srbi ne libe da dobro plate kako bi probali nove ukuse.

– Navike potrošača na određenom tržištu diktiraju osnovne principe poslovanja. Tako bi Coffeedream u Njujorku verovatno imao bolji izbor kafa za usput, u Milanu bi bili duži šankovi… Ali ponikli smo u Srbiji, gde je ispijanje kafe ritualno. Vreme je tu irelevantan faktor, a kafa sinonim za razgovor i druženje. U skladu s tim pravljena je računica i postavljan koncept: od ponude kafe i ostalih proizvoda do uređenja enterijera kafeterija. Nema tu mesta većim iznenađenjima. Ipak, i u tom kao i bilo kom drugom poslu, i pored svih kalkulacijia i planiranja uvek ostaje mnogo faktora na koje je nemoguće uticati. Način na koji se jedna kompanija nosi s problemima i na koji ih prevazilazi, umnogome određuje uspešnost njenog poslovanja. Nije uvek ni lako ni jednostavno, ali na kraju dana svi smo zadovoljni – kaže za CaféBar network Mira Divac, menadžerka Coffeedreama. 

Da biznis zasnovan na kafi dobro prolazi kod nas, pokazuje i otvaranje franšize austrijske Coffee Shop Company.

– Prvi objekat otvoren je u decembru prošle godine. Još ispitujemo tržište, mada smo za sada veoma zadovoljni poslovanjem. Kod nas dolazi mnogo stranaca i mladih modernih ljudi koji su isprobali taj brend u svetu. Za sada nam je presudan kontakt s gostima da bismo uvideli šta u Srbiji najbolje prolazi. Prvi smo na tržište ubacili Oreo Shake, imamo neobičnu ponudu čajeva i limunada s ukusima, a sve što imamo u ponudi uvozimo iz Austrije, pa su naši proizvodi u svim svetskim franšizama isti. Kod nas se dnevno proda dosta kafe za poneti, ali je mnogo više ljudi koji sede i piju kafu u kafeu. Srbi su hedonisti, vole da uživaju u šoljici kafe i za to izdvajaju dosta vremena – kaže Vladimir Miletić, menadžer Coffee Shop Company. 

 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži