Home  //  Management  //  Istražujemo  //  Loznica

Ја сам се у Србији родио и одрастао и зато ми се чини да на свету нема лепше земље од Србије, ни лепшег места од Тршића.

Ovako je Vuk Stefanović Karadžić hvalio svoj rodni kraj i imao je velikog osnova da to kaže. Priroda Podrinja bila je širokogruda i podarila nebrojene mogućnosti za ostvarenje svih želja u vezi s turizmom i rekreacijom. Ovaj kraj prepoznatljiv je po mnogim prirodnim lepotama, istorijskim događajima, znamenitim ljudima.  

Loznica se prvi put pominje u Povelji kralja Milutina, kada je Katarina, supruga Milutinovog brata Dragutina, podigla manastir Tronošu (1317. godine). Prema predanju, Loznica je dobila naziv po vinovoj lozi koja se gajila u tim krajevima, počev od 3. veka nove ere, u doba rimskog cara Proba. 

Grad je prepoznatljiv po ljudima i događajima i njima posvećenim spomenicama i manifestacijama, što je izdvaja na domaćem turističkom tržištu. Lozničani se ponose činjenicom da iz ovog kraja potiču Vuk Stefanović Karadžić, Jovan Cvijić i Mića Popović. U samom gradu posetioci mogu da obiđu istorijski šanac iz boja na Loznici (1810), gde se nalaze crkva iz 1873. i osnovna škola Anta Bogićević iz 1795, zatim istorijski šanac iz Prvog svetskog rata sa spomenikom vojvodi Stepi Stepanoviću, zavičajni muzej Jadra, galeriju – legat slika Miće Popovića i spomenike znamenitim ličnostima. 

Turistička ponuda Podrinja zaista je bogata. Kada dođete ovde, ne možete se zadržati samo u Loznici. Treba posetiti sve u okolini, počevši od Tršića, Vukovog rodnog mesta, banje Koviljače, banje Badanje, reke Drine, planina Cer i Gučevo, manastira Tronoša i Čokešina, pa do mnogobrojnih ugostiteljskih mesta. 


 

Turistička organizacija Loznice

Podrinje je veoma atraktivno domaćim i stranim gostima. Iz godine u godinu beleži se porast broja turista, a godišnje ih ima oko 30.000. Najrazvijeniji je zdravstveni turizam, a u povoju je i kongresni.

– Radi promocije turizma trudimo se da učestvujemo na što više sajmova, zadržavamo stare i stvaramo nove kontakte. Želimo da brendiramo naš kraj, pre svega banju Koviljaču i Tršić. Ako je Vuk smatrao da nema lepšeg kraja od našeg, mi tu nemamo šta da dodamo, već samo da se potrudimo da ga prezentujemo na pravi način. Pravimo plan medijske promocije, pripremamo sajt za virtuelnu posetu Loznici i sajt za prodaju suvenira s porukama ispisanim ćirilicom, koju promovišemo – kaže za Cafébar network Mirjana Pejak, direktorka TO Loznice.

U ovom kraju održavaju se mnogobrojne manifestacije koje okupljaju veliki broj turista. Najpoznatija je Međunarodni festival folkora Evropa igra, pa je cilj TO da Loznica postane evropska prestonica igre. 

– Zanimljivo je što u ovim teškim vremenima nemamo nikakvih problema, već broj turista raste. Jedino što nam smeta, a što svakako odbija i turiste, jesu deponije đubreta koje narušavaju neverovatne lepote ovog kraja. Zato planiramo pokretanje društvene akcije kojom ćemo očistiti i očuvati sredinu – ističe Mirjana Pejak.


 

KAFE Cyrano

Cyrano je kultno mesto svih Lozničana i postoji već 14 godina. Ovde dolaze ljudi svih generacija, preko dana to je mirno mesto na kom možete popiti kafu ili ručati, dok je uveče veoma živo uz muziku. U lokalu redovno nastupa bend starogradske muzike Vožd iz Loznice, ali i dosta drugih pop-rok bendova iz cele Srbije. 

– Cyrano je u Loznici dobro poznato mesto i mi se trudimo da kvalitetom usluge i ponude privučemo nove i zadržimo sve stare goste. Najveći akcenat stavljamo na organizaciju različitih aktivnosti, jer želimo da obezbedimo zanimljiv sadržaj za sve generacije. Preko dana imamo različite animacije i zabavne programe za decu, a uveče organizujemo žive svirke. Uveče nam dolaze ljudi iz svih krajeva Srbije – kaže za CaféBar network Svetlana Petrović, menadžerka kafea Cyrano, i dodaje da su veoma zadovoljni poslovanjem jer su svi njihovi planovi ispunjeni. 

Njihov cilj je, kako kaže, da se svi ljudi koji ovde dođu osećaju prijatno i opušteno.

Budući da je Cyrano nagrađen za ponudu italijanske hrane, ovde možete kvalitetno ručati. Imaju veliki izbor italijanskih pasta, za koje se testenina priprema ručno u njihovoj pekari, a u ponudi su još i pecivo, pite, sendviči. U planu imaju uvođenje salata i šejkova od voća da bi upotpunili meni zdravim namirnicama.


 

KAFE-PICERIJA Intermezzo

U centru Loznice, na reci Štiri, nalazi se Intermezzo. Arhitektonski je to veoma interesantno rešenje budući da je ugostiteljski objekat smešten na mostu. Intermezzo je počeo da radi 2002, a prošle godine kompletno je renoviran za proslavu desetogodišnjice postojanja. 

– Kompletno smo renovirali unutrašnjost, enterijer je radila Jasna Čikić-Tovarović, arhitekta, i ovo je treće renoviranje od 2002. Sada smo ispunili sve što smo oduvek želeli. Veoma smo zadovoljni poslovanjem i klijentima koje smo pridobili. Intermezzo je mirno porodično mesto i nemamo u ponudi večernji program. Trudimo se da budemo u toku s trendovima, tako da često ubacujemo novitete u meni. Ulažemo mnogo ljubavi i truda u sve što radimo i mislim da se bez toga ne može opstati u ugostiteljstvu – ističe za naš časopis Miloš Đurić, vlasnik lokala.

Intermezzo ima veliku baštu, zbog čega je u letnjim mesecima pravo mesto za uživanje pored reke. Ovde možete pojesti različite vrste pica i pasta, pileći file, biftek, rižoto s piletinom ili morskim plodovima, a sve se može upotpuniti i zanimljivom ponudom domaćih vina.

 


 

RESTORAN Taverna

Za interesantan i nesvakidašnji ručak u Loznici, treba otići u restoran Taverna. Njihov meni zasniva se na jelima od ribe i divljači. Otvoren je 2007. i do sada je pridobio veliki broj poklonika. 

– U Tavernu najčešće dolaze poslovni ljudi iz ovog kraja, ali i cele Srbije, i ovde se često održavaju poslovni ručkovi. Broj mušterija stalno nam raste. Mi se razlikujemo od ostalih restorana jer u ponudi uvek imamo svežu ribu i divljač. Inače, dobili smo nagradu za kvalitet riblje čorbe i prvi smo po tome u Srbiji. Kod nas se, između ostalog, na meniju može naći riba manjić, koje retko gde ima – kaže za CaféBar network Stepan Stanimirović, vlasnik Taverne. 

Divljač nabavljaju u Karakuši, Negotinu i Karađorđevu, pa se u njihovom meniju mogu naći jela poput jelena u višnjama, zeca u pivu, jarebice, kobasica od divlje svinje i drugih zanimljivih kombinacija koje priprema vlasnik lokala, koji je ujedno i glavni kuvar. U zavisnosti od inspiracije, on sprema specijalitete kritske, grčke, italijanske kuhinje i uvek u ponudi ima nešto novo. Ovde se služe domaća vina i voda Tronoša, za koju tvrde da je najpogodnija za ljudski organizam.

 


 

KLUB Havana

Klub Havana u Loznici zadužen je za dobar noćni provod. Preko dana radi kao kafe, dok je uveče klub, u koji mladi rado dolaze. Otvoren je 2008. godine, a inspiracija za enterijer došla je s Kube. Zaštitni znak kluba jesu koktel Cuba libre i tompusi Cohiba (pored dobro poznatih Fidel Castro i Che Guevara).

– U našem klubu uveče nastupaju poznati DJ-ovi i organizujemo svirke pop i rok bendova, a pružamo šansu i mladim, neafirmisanim grupama. Trudimo se da mladima obezbedimo mesto gde će osetiti urbanu kulturu, pa je zato Havana osmišljena da bude urbano mesto gde dolaze mladi od 20 do 40 godina. Imamo i baštu, pa leti ovde ima puno ljudi i veoma je živo – kaže Mata Ivanović, menadžer kluba Havana. 

 


 

HOTEL Royal Spa

Nadomak Loznice, u centru banje Koviljače, nalazi se hotel sa četiri zvezdice Royal Spa. Ana Nikolić, PR hotela, za naš časopis ističe da je veoma zadovoljna posetom domaćih i stranih turista. 

– Hotel Royal Spa nudi bogat sadržaj, kod nas se organizuju proslave, seminari, kongresi, a sve više se okrećemo i velnes turizmu. Leti su nam kapaciteti u potpunosti popunjeni, imamo dosta gostiju iz zemlje i inostranstva. Sezona traje od 1. maja do 1. oktobra, a tokom zime smišljamo različite koncepte koji su ljudima privlačni. Velnes centar koji uključuje spa tretmane, masaže i fitnes, zimi je veoma privlačan našim posetiocima. U sklopu velnes centra je zatvoren bazen, finska herbal sauna, ruska aroma sauna i hamam, tursko kupatilo – kaže Ana Nikolić. 

Hotel Royal Spa raspolaže apartmanima, studijima, luks i standardnim sobama, ima 48 smeštajnih jedinica sa 106 ležajeva. 

U hotelu se nalaze dve kongresne sale kapaciteta 250 mesta koje su opremljene savremenom tehnologijom (LCD projektor i platno, flip chart, sound system, laptop, mikrofon, DVD plejer), pa se ovde zalažu za razvoj kongresnog turizma.

Hotel poseduje i kafe i restoran koji su jedinstveni ne samo po specifičnom modernom enterijeru u kome dominiraju tople boje već i po izuzetnom pogledu koji se pruža na jedan od najlepših banjskih parkova u Srbiji. 

Hotel Royal Spa poseduje besplatan parking pod video nadzorom za goste hotela.

U istom vlasništvu je i kafe-picerija Shangri La u Loznici. Osnovana je 2006. i ističe se interesantnim ambijentom. Unutrašnjost se sastoji iz dve celine: prva je moderno uređena, dok druga predstavlja različite svetske kulture. Postoji deo na kom gosti ostavljaju suvenire i kače fotografije sa svojih putovanja. 


 

SPORTSKO-REKREATIVNI CENTAR Sunčana reka

Na devet kilometara od Loznice, iza banje Koviljače, nalazi se sportsko-rekreativni centar Sunčana reka. Kompleks se prostire na četiri hektara, na obali Drine, mestu gde se ukršta rečni i planinski vazduh. Otvoren je 2009. i za kratko vreme privukao je veliki broj gostiju iz zemlje i inostranstva. 

Vlasnik Zoran Mirković kaže da je veoma zadovoljan svojim poslovanjem, jer je Sunčana reka popularna među stranim turistima.

– Dolaze nam turisti iz svih evropskih zemalja, najčešće iz Rusije, Francuske, Mađarske, Britanije... Posebno smo ponosni na to što imamo i stalne goste iz Holandije, koji nam se već treću godinu zaredom vraćaju. Svake godine primećujemo pomak u poslovanju i trudimo se da boravak ovde učinimo zanimljivim. Sunčana reka poznata je i po tome što je Zdravko Šotra ovde snimao neke od svojih serija, pa imamo i deo pored Drine koji se zove Šotrina plaža – ističe Mirković. 

U Sunčanoj reci ima ukupno 87 ležajeva u kućicama za goste, gostinskoj kući Nada i vili Sunčana reka, koje su građene u etno stilu od cigle i drveta. U okviru kompleksa je i kafana Pod vrbom, u kojoj redovno gostuje bend s akustičnom muzikom. Poseduju i kongresnu salu sa 100 mesta, pa se sve više okreću kongresnom turizmu. Ovde se nalaze i sportski tereni za mali fudbal, veliki fudbal, odbojku na pesku, tenis, badminton, košarku, stolovi za stoni tenis i staza za džoging (5.000 m), kao i ergela, pa je omogućena i vožnja fijakerom. 

– Turiste privlači i avanturistički turizam u okviru kog izdvajamo: pešačenje, jahanje, vožnju kajakom i čamcem, biciklizam, paraglajding, istraživanje planina, pećina, kanjona, klisura. Aktivnosti su podeljene po kategorijama (laka, srednja i teža) i svaka obuhvata fizičku aktivnost, predstavljanje kulturno-istorijskih spomenika i kontakt s prirodom – ističe za naš časopis Zoran Mirković.


 

TRONOŠA

U parku manastira Tronoša, iz guste šume, u netaknutoj prirodi, izvire čista, hladna voda. Sa izvora Devet Jugovića vodu piju već vekovima stanovnici ovog kraja, putnici namernici, posetioci manastira.

 

IZVOR DEVET JUGOVIĆA

Posebnom brigom i poštovanjem, ovaj izvor u kontinuitetu se održao od srednjeg veka do današnjih dana. Izvor Devet Jugovića u selu Korenita jedini je izvor u Srbiji koji nije bušen već kaptiran – izdanski.

 

ČESMA PORED PUTA

U srednjem veku tronoški kraj bio je veoma dobro povezan sa svim delovima Balkanskog poluostrva i sa primorjem. Ovdašnjim drumovima karavani su prenosili rudu u primorske oblasti, a otud donosili tkanine i oružje.

Česma je stajala tu, pored puta, kao odmorište za dušu i telo. Gusta listopadna i borova šuma prekriva padine ovih planina u koje su dolazili u lov srpski velikaši, posle napornih poslova i ratova.

Iznad česme uzdiže se mala kapela Svetog Velikomučenika Pantelejmona, koja predstavlja najveći ukras okoline i spada u red najzanimljivijih građevina ove vrste. Prvobitna česma i kapela, po narodnom predanju, podignute su uoči Kosovske bitke 1388. godine. Česma i kapela mnogo puta su kroz istoriju stradale i bile obnavljane.

Prema predanju, česmu su sagradili Jug Bogdan i njegovih devet Jugovića, godinu dana pre Kosovskog boja.

Oni su se uoči samog polaska na Kosovo ovde pričestili i odlučili da će česma biti njihova zadužbina, jer se „iz boja živi neće vratiti“. Zbog toga je ona u obliku deset glava, od kojih centralno mesto zauzima Jug Bogdanova, a na svakoj od njih posetioci se mogu osvežiti i poneti po koju litru za svoje zdravlje. Iznad glava iz kojih teče voda, nalazi se mozaik devet Jugovića sa Jug Bogdanom u sredini, na konjima pred polazak u Kosovski boj.

 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

Najnovije vesti


Zlatna medalja za „Vase de Pierre 2017"

Zlatna medalja za crveno vino „Vase de Pierre 2017" na prestižnom takmičenju vina „MUNDUS VINI“ u Nemačkoj



Beograđani i turisti uživali uz muziku, hranu, vino i feštu na reci

Uspešno završen prvi Belgrade Waterfront good food & wine festival



TOURISM INNOVATION DAY

Prva regionalna konferencija o inovacijama u preduzetništvu u turizmu, „Tourism innovation day“, održaće se 25. septambra 2019. godine u Naučno-tehnološkom parku Beograd. Projekat je podržao kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj Vlade...



Visoke ocene za devet premium vina ,,Tikveš Châteaux & Domaines”

Čak devet vina brend platforme ,,Tikveš” ,,Tikveš Châteaux & Domaines” dobila su visoke ocene od poznatog vinskog kritičara Jeb Dunnuck koji je deo  tima ,,Wine Advocate” čuvenog vinskog eksperta Roberta Parkera.



Više od 250.000 ljudi prevezeno kroz akciju „Društvo, ko vozi kući“ za 7 godina

Više od 250.000 posetilaca letnjih festivala u Srbiji koristilo je besplatan i bezbedan prevoz u proteklih sedam godina, u okviru akcije „Društvo, ko vozi kući?“. To znači da je kroz ovu društveno odgovornu kampanju, kompanija HEINEKEN Srbija...