Home  //  Management  //  Istražujemo  //  Zdravo je u trendu

Lokali specijalizovani za zdravu ishranu

Moderno doba donelo nam je ubrzanje života i konzumerizam u kojem je kvantitet često traženiji od kvaliteta. Trčeći okolo za poslom, novcem, porodičnim obavezama ili nečim drugim, često iz vida gubimo koliko je važan dobar, zdrav obrok. Štaviše, često nemamo ni vremena da se posvetimo tome čak ni kada svoje obroke spremamo sami. U svetu se, sasvim logično, javila reakcija na takav način života i sve češće se čuju reči poput organsko, zdravo, zeleno, prirodno, kao pokušaj da se bar poneki zalogaj istrgne iz te „ekspres” filozofije života. 

U Srbiji, u kojoj retko ko nema nekog iz uže ili šire familije na selu, takozvana organska hrana bila je, u većoj ili manjoj meri, deo odrastanja silnih generacija, bez imalo razmišljanja o trendovima velikog sveta. Mi smo kao deca jeli neugledne jabuke koje je često bio načeo i poneki crv (znak da su zaista zdrave), spremali hranu od povrća iz bakine bašte, a ne iz uvoza, i jeli meso životinja iz domaćeg uzgoja za koje smo znali čime se hrane. U međuvremenu, i nas je spopala užurbanost, dobri i loši uticaji velikog sveta, pa se ono na šta smo navikli kad je reč o hrani, pomalo izgubilo i ostalo u prošlosti. 

Ipak, u poslednje vreme i kod nas se ljudi u ugostiteljstvu polako okreću ili toj prošlosti i domaćoj, organskoj proizvodnji ili pak svetskim trendovima. Na kraju, nebitno je da li je u pitanju pomodarstvo ili potraga za izgubljenim rajem, bitno je da je proizvod isti. Ljudi sve više vode računa o tome šta jedu i kako se hrane bilo kod kuće bilo u restoranu. To se čini kao plodno poslovno tlo za ugostitelje spremne da nekim novim/starim konceptima izađu takvim gostima u susret. 

Onima koji često prolaze kroz Ulicu kralja Petra u centru grada, već je dobro poznat Elixir juice bar, specijalizovan za ceđene sokove, šejkove i frapee od raznoraznog voća. Krenuli su polako, pre četiri godine, svesni da Beogradu nedostaje lokala koji će promovisati zdrav život. U početku nije bilo lako: nisu znali ni koliko im zaposlenih treba, ni koje su kombinacije voća u sokovima najbolje, mušterija nije bilo baš mnogo jer su se plašile novog, ali i cena iznad proseka. Zbog toga se postavlja pitanje da li je onda zdravlje luksuz.

Radimo s nekih 40 vrsta voća i povrća koje se svakodnevno dobavljaju od domaćih proizvođača ili glavnih uvoznika. U planu je da se u skorije vreme pokrene i sopstvena organska proizvodnja vrsta koje uspevaju na ovom podneblju. Ne koristimo nikakve šećere ni veštačke zaslađivače – gde treba, dodaje se med. Kad se sve sabere i oduzme, naš profit izađe na 10 odsto. Cene, s obzirom na okolnosti, ne mogu biti niže – kaže Aleksandra Mitrović, menadžerka lokala. 

– Ovo možda nije ohrabrujuće na prvi pogled, ali situacija se popravila s vremenom. Elixir sada ima i drugi objekat u TC Ušće, a broj mušterija raste. Iako su ljudi u početku nepoverljivi, kada probaju i shvate da ulažu u kvalitet i sopstveno zdravlje, dosta njih se vrati ponovo. Sve je više i majki s decom koje pokušavaju da im od malih nogu usade svest o takvom načinu života, a u lokalu u TC Ušće neretko su mušterije i tinejdžeri. Vrlo je ohrabrujuće videti da će neko tog uzrasta pre dati novac koji za naše uslove i nije zanemarljiv na čašu ceđenog soka nego na brzu hranu. Naravno, lokacija je neizbežan faktor u prometu. Popularno Ušće i strogi centar grada lakše privlače mušterije koje sebi mogu priuštiti malo više cene – dodaje Aleksandra.

Pored sokova, Elixir nudi i granole, potaže, ovsene kaše, pite s heljdinim korama i raznim dodacima, obrok salate, deserte, i to zahvaljujući saradnji s malim porodičnim proizvođačima s dugogodišnjim iskustvom u makrobiotici. Raznovrsnost i akcenat na zdravoj hrani privlačni su za okolne poslovne ljude koji obično svraćaju u Elixir na brz, ukusan i kvalitetan doručak. Iako lokal ima sasvim dovoljno prostora za sedenje, najviše gostiju odluči se za neku brzu hranu, za usput, što je i svojevrsna reklama. 

U marketing ne ulažemo mnogo. Kvalitet govori sam za sebe i pokazalo se da takav pristup ima rezultata. Tu su i naši zaposleni koji šire dobar glas i koji pomažu svakoj mušteriji savetima i objašnjenjima. Često imamo promotivne akcije, na primer eliksir meseca od sezonskog voća, po nešto nižoj ceni. Tu su gratis kartice, na kojima je svaki osmi napitak besplatan i koje ljudi često koriste. Promovišemo nove proizvode, na primer salate s klicama, i to uvek malo duže, jer ljudi ne prihvataju nove stvari lako. Sada je aktuelan i posni program zbog predstojećih praznika. Koncept koji praktikujemo generalno se pokazao kao uspešan i ne mislimo da ga menjamo niti da se rasplinjavamo na mnogo strana. O našem uspehu svedoči i to što nas zovu iz zemalja iz okruženja da im prenesemo svoje znanje, ali ime ne prodajemo i nećemo postati franšiza – zaključuje Aleksandra.

Da obrok na brzinu ne mora da bude samo pljeskavica ili giros nego i nešto zbog čega bi svim majkama bilo toplo oko srca – svojevrsna je ideja lanca lokala Supe i salate. Upravo je to ono na čemu se zasniva njihov meni. Raznorazni potaži, od kojih je bez premca onaj od bundeve, različite obrok salate koje gosti mogu i sami osmisliti, jogurt, granole i ceđeno voće, na raspolaganju su gostima u tri objekta kao obrok s nogu, u samom lokalu, ili spremljen da se ponese, a sve je moguće poručiti i telefonom i dobiti na kućnu adresu.

U određenom životnom dobu čovek razvije svest o tome da je balansirana ishrana vrlo važna za zdravlje. To smo svakako i mi prepoznali. Ipak, prva godina bila je vrlo teška u poslovnom smislu. Pošto smo u ovoj oblasti pripreme i služenja pioniri na tržištu Beograda, morali smo da se trudimo i da edukujemo goste koliko je god bilo moguće. Sada polako napredujemo, i ako bude moguće, proširićemo posao na neke nove lokacije – kaže Aleksandar Bastić, marketing menadžer.

Kada smo ga pitali koji to profil gostiju najčešće jede kod njih, Aleksandar nam je rekao da su to najviše pripadnice lepšeg pola, koje povremeno zatraže i poneki recept, stranci i sportisti.

– Najveći uspeh za nas je u tome što nam i mladi daju šansu pored velike i bogate beogradske ponude – dodaje Bastić. 

Zbog specifičnosti posla, namirnice se nabavljaju dnevno ili nedeljno. U uži izbor onih s kojima sarađuju ušli su samo proizvođači koji svaki put mogu da garantuju svežinu, lep izgled i ukus sirovine. Kako kažu, to je veoma teško, pa nekada plaćaju i višu cenu. Kako je brend Supe i salate rastao, problem je postajao još veći. Na sreću, u okolini Beograda pronašli su proizvođače koji su prepoznali ono što rade i koji su zajedno s njima podigli standarde proizvodnje zdravih i svežih namirnica. 

Pored uspešne kampanje na društvenim mrežama, puštaju da sami gosti pričaju o njima. Kvalitet je i ovde na prvom mestu. Zdrava hrana je koncept od kojeg ne odustaju. 

Povrće i voće imaju prirodno nizak nivo masti. Sam način pripreme (bez brašna, aditiva ili gustina) doveo je do željenog rezultata. Koristimo dosta raznog semenja i koštunjavog voća, a kada, po želji, dodate maslinovo ulje ili limunov sok, to je već zdrav i zaokružen obrok. To je ono čemu ostajemo verni. Uskoro otvaramo i četvrti lokal u Airport Cityju, a sklopili smo i saradnju s kafeom Blue Wave, koji će u ponudi imati našu hranu. Mislim da je to za sada dovoljno dobar pokazatelj uspeha – zaključuje Bastić. 

U ovom duhu nedavno je otvoren i novi restoran Gnezdo Organic, koji će svoju ponudu bazirati na organskim namirnicama. CaféBar network prisustvovao je otvaranju, pa smo tada porazgovarali s menadžerom lokala Bojanom Milosavljevićem. 

Svi smo mi rasli na onome što se zove organska kuhinja. Naš cilj je bio da otvorimo mesto koje će biti središte okupljanja ljudi koji vode računa o ishrani, koji će doći ovde da se druže u opuštenoj atmosferi i pojedu nešto zdravo, učine uslugu sopstvenom organizmu. Planiramo da budemo i mesto za promociju, edukaciju, povezivanje organskih proizvođača u Srbiji. Kvalitetne namirnice, ali i lični, prijateljski kontakt, to je ono što želimo da postignemo, a tu atmosferu simbolizuje i naziv restorana – ističe Bojan. 

Od farme do farme, uglavnom po nepreglednom prostranstvu Vojvodine, poslovodstvo restorana tražilo je one s kojima će sarađivati na snabdevanju Gnezda svežim namirnicama proizvedenim po kriterijumima organske proizvodnje. Na kraju je odabrano nekoliko manjih gazdinstava s kojih će se na nedeljnom nivou povrće, voće, teletina, piletina i jaja slivati u Gnezdo Organic. Na putovanju pak nisu tražili samo snabdevače nego i tradicionalne domaće recepte jer u restoranu žele da reafirmišu upravo srpsku kuhinju, ali na nešto drugačiji način, i s nekoliko svetskih jela koja su nezaobilazna u skoro svakom restoranu. Meni, s nekoliko glavnih jela, obrok sendvičima, salatama, supama i desertima, menjaće se sezonski. Za hranu je zadužena kuvarica s dugogodišnjim iskustvom u restoranu Trpeza, koja će učiti o organskoj hrani uz mladi i ambiciozni menadžment. Ipak, ovde nije apsolutno sve organik. Kako menadžer kaže, više od 80 odsto namirnica koje koriste potpuno su organske, a taj preostali, manji deo, morao je da ostane van te kategorije zbog ograničenja srpske organske proizvodnje, ali postoji nada da će u skorijoj budućnosti sve što je potrebno za rad jednog ovakvog restorana moći da se nađe u našoj zemlji. 

Sakriveno u zgradi iz 1870. godine u Savamali, Gnezdo je teško naći ako ne znate gde da tražite, a to može da bude i prednost i nedostatak.

U početku sam mislio da će to biti nedostatak, ali ubrzo sam promenio mišljenje. Ljudi vole nova, skrivena mesta, a mi se najviše uzdamo u marketing „od usta do usta”. Razgovarali smo s nekoliko predstavnika medija, tu je veb-sajt, stranice na društvenim mrežama, učestvovaćemo na raznim sajmovima hrane, ali ljudi koji jednom dođu i dopadne im se, sigurno će to preneti svojim prijateljima, a oni dalje. Jeste da smo nedavno otvoreni, ali već imamo mnogo gostiju, često smo puni i za ručak i za večeru. Ljudi su oduševljeni i konceptom i hranom. Mislim da će nam se trud isplatiti – dodaje sa osmehom Bojan.

 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži