Home  //  Hrana i Piće  //  Kultura Vina

Oko 50 izlagača, većinom iz Srbije uz nekoliko inostranih, predstaviće svoja vina raznih stilova - od konvencionalnih, preko onih od autohtonih sorti pa do sve popularnijih prirodnih i oranž vina.

 

Drugi Salon vina Vojvodine, na kom će biti predstavljeno 26 vinarija iz pokrajine, biće održan u petak 16.novembra u prostoru Share Square (Koče Popovića 4) sa početkom u 17h.

 Prezentacija vojvođanske vinske proizvodnje beogradskoj publici organizuje se pod pokroviteljstvom Sekretarijata za privredu i turizam Vlade Vojvodine koji prepoznaje sve većoi značaj ove grane poljoprivrede u Vojvodini i želi da je aktivno podrži.

 O rastu vinske industrije i ekspanziji vinogradarstva u Vojvodini govoriće Ivan Đoković, pokrajinski sekretar za privredu i turizam i Gordan Bašić, predsednik Udruženja vinara i vinogradara Fruške Gore.

 Na manifestaciji će biti predstavljeni i novi sajt i aplikacija Udruženja vinara i vinogradara Fruške Gore.

 Posetioci će moći da probaju vina iz aktuelnih berbi, kao i nekoliko novih vina, čije premijere najavljuju pojedine vinarije. Tokom salona biće održane i dve radionice o belim i crvenim vinima Fruške Gore, a od 21h počinje velika vinska žurka.

 Ulaznice za Salon vina Vojvodine moći će da se kupe na ulazu po ceni od 1.000 dinara.

 

Prvu srpsku izložbu posvećenu roze vinima potpisuje Ivana Čutura, fotografkinja, jedan od pionira lomo pokreta u našoj zemlji i stalna saradnica vinskog portala Vino.rs. Specijalno za CaféBar network Ivana govori o svom projektu Rozze Pozze! 

Projekat su podržale vinarije Aleksandrović, Lastar, Budimir, Cilić, Radovanović, Đorđe, Pusula, Šišatovac, Matalj, Aleksić, Todorović i Bikicki, te Concept store i galerija Pokret, pozorišna trupa Le Studio, restoran Lorenzo&Kakalamba i atelje Snežana Vujović Nikolić

 

Španska vinska kuća Barbadilo stavila je u prodaju ograničeno izdanje šerija koje datira iz 19. veka. Boca ovog čuvenog španskog vina košta 8.000 funti

 

Prema izveštaju Vinexpoa, SAD je zemlja u kojoj se najviše konzumira vino. Broj onih koji piju vino nekoliko puta nedeljno u poslednjih 15 godina se gotovo udvostručio. Sa 7,6 odsto u 2000. na 13 osto u 2015. godini, a za ovaj rast zaslužna je populacija između 21. i 38. godina.

 

Kvalitet pre svega

Priča o Vinariji Zvonko Bogdan počinje od kvaliteta. Pažnju pre svega skreće impresivna zgrada vinarije pomaljajući se svojim krovom iz zelenog mora vinograda. Kada zgradi vinarije priđete, shvatate kako je veza između podneblja i vina ovde u svakom detalju.

 

Čileanska vina

Čileanska umetnost proizvodnje vina prilično je hibridna. Prve vinograde u Čileu sadili su španski doseljenici u 16. veku. Talas imigranata, mahom Italijana, u 19. veku u Čile je doneo svoju vinarsku tradiciju. 

 

Novi Pravilnik o deklarisanju i obeležavanju vina u Srbiji

 

U restoranu Stara Kapetanija 14. februara održana je promocija vina subotičke vinarije Dibonis. Gosti restorana imali su priliku da degustiraju vina shiraz, merlot, vranac, rose, sauvignon, chardonnay i muscat

 

Prvo vino nastalo u ovoj vinariji kraj Kladova je Duša Dunava, belo vino napravljeno od sorte italijanski rizling. Kako se u vinu oseća „francuska ruka“, i sam naziv potiče od jedne zanimljive francuske izreke prema kojoj se u vodi ogleda lice, a u vinu duša.

 

Negotinska krajina, plodno vinogorje sa bogatom tradicijom koje se nalazi na samoj tromeđi Rumunije, Bugarske i Srbije, iznedrila je još jednog vrsnog vinara. Reč je o Saši Dajiću, vlasniku Podruma Dajić, koji je smešten u Mihajlovcu, selu nadomak Negotina.

 

 Za Gorana Jelenkovića vinska priča počinje posle diplomiranja na Poljoprivrednom fakultetu 1985. godine, kada nastavlja porodičnu tradiciju i zapošljava se kao tehnolog u Krajina vinu. Od 2002. potpuno se posvećuje sopstvenoj proizvodnji vina i danas podrum porodice Jelenković godišnje prerađuje više od 70.000 kilograma grožđa i proizvodi oko 40.000 litara vina. 

 

Od kvalitetnih vinskih sorti za crvena i bela vina Ivanović uzgaja game, burgundac, začinak, bagrinu i semijon. Vinarija Ivanović najviše proizvodi crveno vino Bahus, dobijeno kupažom crvenih sorti grožđa: gamea, začinka i, u manjoj meri, crnog burgundca, vranca i merloa. To vino odležava u hrastovoj buradi najmanje osamnaest meseci pre flaširanja.

 

Mnogi proizvođači vina u Srbiji pored svetskih uzgajaju i autohtone srpske sorte, ali samo se retki među njima odvaže da svoja vina prave isključivo od njih. Željko Panić čvrsto veruje da budućnost našeg vinarstva leži upravo u autohtonim srpskim sortama, te se u njegovoj vinariji u Negotinu proizvode vina uglavnom od tih sorti.

 

Vinogradarski kraj oko Knjaževca oduvek se vezivao za dobro vino koje su proizvodile mnogobrojne male porodične vinarije. Danas, nažalost, takvih vinarija skoro da i nema, a jedni od retkih proizvođača iz tog kraja koje možete naći na tržištu jesu braća Jovan i Saša Jović.

 

Minna, Stefanos i Panta rei reči su koje na prvi pogled, osim starogrčkog prizvuka, nemaju mnogo zajedničkog. Međutim, poznavaoci srpske vinske ponude dobro znaju da su to vina Vinarije Stemina iz Trstenika, grada zadužbine kneza Lazara, a da imena vina potiču od imena članova porodice Pantić.

 

Porodica Rajković u Župi već skoro tri veka proizvodi dobro vino od mirisnog grožđa sa svojih vinograda. Međutim, relevantni pismeni podaci o vinarskoj tradiciji Rajkovića datiraju iz 1834. godine, kada je u Srbiji prvi put sproveden popis. 

 

U Župi se govorilo da „dok ima u buretu, ima i u kući“, te je svako župsko domaćinstvo nekada imalo podrum i vinograde. Milutin i Aleksandar, braća koja sa ocem Budimirom vode Porodični podrum Rajković, veruju u tu izreku koja se može primeniti na generacije njihovih predaka. 

 

Svi oni koji su videli slike i probali vina Koste Botunjca tvrde da je on najbolji slikar među vinarima i najbolji vinar među slikarima. Ovaj Župljanin inspiraciju za svoja dela nalazi u raskošnoj prirodi koja okružuje Donje Zleginje, selo u kome se nalazi njegov podrum i 1,5 hektara vinograda. Priroda mu osim inspiracije redovno donosi još jedan dar: grozdove pino noara i italijanskog rizlinga, koje on znalački pretvara u božanski napitak.

 

Moderna priča o Vinariji Wineco počinje devedesetih godina, posle povratka Miluna Radenkovića iz Rusije, gde je stekao kapital koji je uložen u vinarski biznis. Međutim, tek 2000. godine Milun zajedno sa svojim bratancem Gvozdenom osniva preduzeće Wineco i posvećuje se proizvodnji vina na osnovu savremene enologije i ekoloških principa. 

 

Vino ima moć da spaja ljude, pa je igrom slučaja sto godina kasnije ponovo povezala Francusku i Župu. Tako su dva Francuza, Emanuel Kenig i Siril Bonžiro, počela saradnju sa Dragoslavom Ivanovićem, vinarom iz Aleksandrovca, sa željom da preskoče granice i da sve najbolje iz burgundske vinske kulture utkaju u ono što se u Župi neguje vekovima.

 

Iako je tradicija uzgajanja vinove loze u Župi Aleksandrovačkoj duga vekovima, Dejan Mihajlović iz Ržanice tek pre nekoliko godina ozbiljno se posvetio kvalitetnom gajenju vinograda i proizvodnji vrhunskih vina. On je tako nastavio tradiciju porodice Mihajlović u proizvodnji vina koju je započeo još njegov deda pre 150 godina, a nastavili otac i stric, koji je i danas glavni operativac vinarskog posla te župske porodice.

 

Zoran Veličković ceo svoj radni vek proveo je u vinarskom biznisu radeći kao enolog u nekadašnjem društvenom preduzeću Rubin u Kruševcu, a kada je posle privatizacije te kompanije otišao u prevremenu penziju, posvetio se izgradnji i osavremenjavanju sopstvenog podruma.

 

Blagorodne padine Župe aleksandrovačke iznedrile su mnoge porodice koje su se generacijama bavile gajenjem grožđa i proizvodnjom vina i nadaleko pronosile ugled župskih vinara. Među njih spada i Sava Minić, čije se imanje nalazi u selu Tržac. Za nastavak porodične tradicije pobrinuće se njegov unuk Vladislav Gajić, koji je u detinjstvu svaki raspust provodio u dedinim vinogradima i koji danas živi malo u Beogradu malo u Župi.

 

Najnovije vesti


Srbija zabranjuje roštilj na ćumur?

U junu je u Skupštinu Srbije stigla građanska inicijativa kojom je zatraženo da se zakonom zabrani upotreba roštilja na ćumur...



Novi hit letnje sezone - Barcaffè Cold Brew

Novi hit letnje sezone - Barcaffè Cold Brew hladno pripremljena kafa... Najnoviji trend u ispijanju kafe, Cold Brew, stiže u Srbiju - hladno pripremljena i hladno služena kafa, koja će ovog leta oduševiti posetioce kafića, pravi je izbor za sve...



Jagnjetina u Mrzencima

Jovan Mrđenović

Rešio sam i ovog leta da posetim Mrzence, kao što činim i niz prethodnih godina. Čovek koji ima sreću da nađe smeštaj u hotelu Nar u Mrzencima, gde se soba traži preko veze, treba da se istušira, odmori i uveče pravac kafana...



Oni od kafe prave savršenstvo

Profesija bariste u Srbiji je relativno mlada, ali se brzo razvija i izaziva veliko interesovanje, pogotovo sa pojavom posebno zanimljivih i kreativnih delova ovog posla poput latte art-a. Kako svi uživamo u lepim slikama, koje dodatno ulepšavaju...



Vino kao most povezivanja Zapadnog Balkana

Novi projekat "Vino kao most povezivanja Zapadnog Balkana" je projekat pod kojim će se izgraditi veze za povezivanje zemalja regiona u pravcu promocije Balkana kao vinskog regiona