Home  //  Management  //  Aktuelnosti  //  Bakšiš naš nasušni

Bakšiš među ugostiteljima poprima poruku pripovetke Tamni vilajet – ko uzme kajaće se, ko ne uzme kajaće se...

Davanje bakšiša je običaj koji postoji od pamtiveka i predstavlja poseban čin izražavanja zahvalnosti za doživljaj i ugođaj. Od retko lepe i dragocene društvene norme napravili smo mrsku i nikome više prijatnu situaciju.

Problematika napojnice odlično je poznata ugostiteljima i traje već godinama. Konobar svaki put kada primi bakšiš krši zakon. Ako poreska inspekcija kod zaposlenih pronađe više novca od stanja u blagajni, podnosi prekršajnu prijavu protiv poslodavaca, za koje su kazne do dva miliona dinara za pravna lica i do pola miliona dinara za preduzetnike.

Pokušavajući da posluju legalno a da se ni gosti ni zaposleni ne dovode u situaciju da izbegavaju davanje i primanje napojnice, ugostiteljska udruženja su pred državu izašla s predlozima izmena zakona koji se odnose na bakšiš i obračun PDV-a za hranu u restoranima i hotelima. Inicijativa HORES-a predlaže da bakšiš bude obavezan i da iznosi 10% računa.

– Predlažemo da se kod nas napojnica limitira do 10 odsto i registruje u kasi, a da se posle deli osoblju u ugostiteljskom objektu. Time bi se rešio i problem napojnica prilikom plaćanja kreditnom karticom, što je česta praksa kod gostiju – objašnjava Georgi Genov, direktor HORES-a.

Ideja HORES-a je da se bakšiš zakonski knjiži i time izbegnu kazne koje potencijalno mogu da snose i lokal i vlasnik.

HORES predlaže da se bakšiš tretira kao poseban, limitiran oblik ličnih primanja na koji bi se plaćali porez i doprinosi do najviše 20 odsto.

– Predlažemo da se bakšiš zakonski knjiži tako što bi se uveo konto na koji bi se knjižila nagrada i na nju se plaćao primeren porez. Na taj način izbegava se mogućnost da poreznici zatvore lokal na 15 dana i naplate značajne kazne. Zatvaranjem lokala država izgubi više zato što im se za period kada lokal ne radi ne plaća PDV, a poslodavac nema prihode – kaže Genov.

Predloženo rešenje unelo je razdor na dva nivoa. Prvi je podela bakšiša između zaposlenih, tj. onog dela koji ostane posle plaćanja poreza. A drugi je otpor gostiju prema svemu što postaje obavezno.

Ugostitelji kažu da je prva problematika evidentiranje bakšiša i njegovo knjiženje, a samim tim i veći troškovi. Iznos bakšiša potom se smanjuje za 20% zbog poreza jer prolazi kroz kasu, odbija se deo bankarskih provizija i dolazi se u fazu kada ukupno sakupljeni bakšiš treba podeliti zaposlenima. Neki ugostitelji smatraju da je pravednije da svi koji su zaposleni u jednom restoranu, recimo, dobiju svoj deo bakšiša. Jer kuvari i drugi zaposleni, osim konobara, nikada do sada nisu dobijali bakšiš. Međutim, konobarima se ta ideja ne dopada naročito, jer smatraju da svi drugi imaju bolja primanja od njih upravo zato što ne dobijaju napojnice. A onda postoji i razdor u okviru ovog razdora, i to među samim konobarima. Mnogi misle da dobijaju bakšiš jer se ozbiljno potrude i da ga zasluže ili da rade bolje od drugih konobara i ne vide nijedan razlog da svi budu podjednako nagrađeni.

To kažu samo neki od komentara na našoj Facebook stranici na kolumnu Deane Dimitrijević u prošlom broju časopisa.

Drugi nivo problematike odnosi se na račun našeg mentaliteta i takođe se najbolje vidi u komentarima na sajtovima i društvenim mrežama koje postavljaju gosti lokala. Skoro je jednoglasan stav da niko ne želi da ostavlja bakšiš koji je obavezan.

Pitanje koje postavljaju gosti jeste i šta se dešava ukoliko nisu zadovoljni uslugom i ne žele da daju konobaru bakšiš jer smatraju da nije zaslužio. U jednoj od svojih izjava direktor HORES-a je i na to imao odgovor.

– U tom slučaju gosti će moći da traže povraćaj novca – rekao je Georgi Genov.

U prošlom broju časopisa CaféBar network naša kolum­nistkinja Deana Dimitrijević pisala je vrlo konkretno o problematici i predlozima koje je državi uputio HORES.

Nijedan pozitivan pravni propis Srbije ne poznaje davanje napojnice, to stvara četiri vrste problema ugostiteljima i hotelijerima, ali i državnim organima. 

Na prvom mestu taj vid zahvalnosti ili nagrađivanja zaposlenog tretira se kao oblik ličnih primanja, što podrazumeva plaćanje 20% iznosa PDV-a, plus porez i doprinos, koji opterećuju lična primanja sa čak 60%, zbog čega osoblje nije zainteresovano za napojnicu.

Drugi problem jeste to što poreska inspekcija višak u novčaniku konobara odmah zavodi kao prekršaj i ugostiteljske objekte suočava s milionskim kaznama i zatvaranjem na 15 dana. U ovom slučaju nije reč o utaji poreza, već o nedostatku zakonske regulative za napojnicu koja je uobičajena u sredini još od vremena vladavine Turaka, kada je i prihvaćen termin bakšiš. 

Treći problem jeste činjenica što nije regulisano da se napojnica isplati kreditnom karticom uz račun za ugostiteljske usluge, zbog čega je gosti češće daju u gotovini, što stvara već pomenuti problem pri kontrolama.

I na kraju, četvrti problem jeste upravo to što nepostojanje zakonske regulative i tretiranje napojnice kao oblika ličnih primanja (koja su visoko opterećena porezima i doprinosima) neminovno dovode do toga da se napojnice ne prijavljuju ni poslodavcima, a samim tim ni državnim organima, čime se nepotrebno generiše siva ekonomija. CBN

Share

Najnovije vesti


Zlatna medalja za „Vase de Pierre 2017"

Zlatna medalja za crveno vino „Vase de Pierre 2017" na prestižnom takmičenju vina „MUNDUS VINI“ u Nemačkoj



Beograđani i turisti uživali uz muziku, hranu, vino i feštu na reci

Uspešno završen prvi Belgrade Waterfront good food & wine festival



TOURISM INNOVATION DAY

Prva regionalna konferencija o inovacijama u preduzetništvu u turizmu, „Tourism innovation day“, održaće se 25. septambra 2019. godine u Naučno-tehnološkom parku Beograd. Projekat je podržao kabinet ministra za inovacije i tehnološki razvoj Vlade...



Visoke ocene za devet premium vina ,,Tikveš Châteaux & Domaines”

Čak devet vina brend platforme ,,Tikveš” ,,Tikveš Châteaux & Domaines” dobila su visoke ocene od poznatog vinskog kritičara Jeb Dunnuck koji je deo  tima ,,Wine Advocate” čuvenog vinskog eksperta Roberta Parkera.



Više od 250.000 ljudi prevezeno kroz akciju „Društvo, ko vozi kući“ za 7 godina

Više od 250.000 posetilaca letnjih festivala u Srbiji koristilo je besplatan i bezbedan prevoz u proteklih sedam godina, u okviru akcije „Društvo, ko vozi kući?“. To znači da je kroz ovu društveno odgovornu kampanju, kompanija HEINEKEN Srbija...