Home  //  Management  //  Aktuelnosti  //  Sezona zatvaranja

U prethodna tri meseca u Beogradu je, prema nezvaničnim podacima, zatvoreno nekoliko desetina lokala. Razlozi za zatvaranje bili su neprijavljeni radnici, višak u kasi i neispunjavanje uslova iz Pravilnika o protivpožarnoj zaštiti...

Ugostitelji se obično žale da država njih kontroliše mnogo više nego druge i da inspektori dolaze samo da bi popunili budžet. Oni kažu da se zalažu za to da radnici budu prijavljeni, da se bakšiš reguliše, ali i da mnogi od njih ne mogu da ispune sve propise o protivpožarnoj zaštiti. Ugostitelji tvrde da su mnoge tačke Pravilnika o protivpožarnoj zaštiti sporne, jer postoje stvari koje zaista nisu mogle da se ispune. Jedan od primera jesu lokali smešteni u zgradama koje su pod zaštitom države ili grada. Ti objekti ne smeju da se dorađuju i za ispunjenje svih uslova iz pravilnika neophodna su ogromna ulaganja.

Ugostitelji s kojima smo razgovarali zamolili su da ne navodimo njihova imena jer ne žele da imaju inspekciju za vratom. Međutim, svi su saglasni u jednom, a to je da onaj ko krši zakon treba da bude kažnjen novčano, a ne zatvaranjem lokala. Tako strogom kaznom ne gube samo ugostitelji već i njihovi radnici. 

Dakle, postavlja se pitanje u čijem je interesu da restorani, kafići i klubovi budu zatvoreni. 

Od 24. avgusta redakcija časopisa Café bar network pokušava da stupi u kontakt s protivpožarnom inspekcijom, ali do zaključenja ovog broja odgovore nismo dobili.

S druge strane, poreska i ugostiteljska inspekcija bile su predusretljive, pa su nam pomogle u tome da rešimo neke od dilema koje muče ugostitelje. 

Naime, procenjuje se da u Srbiji posluje oko 20.000 ugostiteljskih objekata, a turistička inspekcija u toku godine obavi oko 7.000 kontrola, pa kako kaže Vera Božić Trefalt, v. d. pomoćnika ministra za turističku inspekciju, nije tačna tvrdnja da turistička inspekcija kontroliše ugostiteljske objekte mnogo više nego što je potrebno.

– Dešava se da se neki objekti češće kontrolišu nego drugi. Naime, turističkih inspektora u Srbiji ima malo, svega 74, te zato nastaje problem nedovoljne pokrivenosti terena, tj. neki tereni pokriveni su većim brojem inspektora od drugih. Napominjemo da ne postoji baza registrovanih ugostiteljskih objekata – privredni subjekti registruju se s pretežnom delatnošću, a Registar turizma, koji bi inače trebalo da ima te podatke, ne radi punim kapacitetom. Češće se ide u objekte za koje ima predstavki građana, obilaze se obavezno objekti na manifestacijama, a kontrole ugostiteljskih objekata rade se i u zajedničkim kontrolama s MUP-om i drugim inspekcijama, ali u tim slučajevima turistička inspekcija nije ta koja određuje koji se objekti kontrolišu – objašnjava Vera Božić Trefalt.

Kako su rekli iz Biroa za informisanje Poreske uprave Srbije, ugostiteljstvo je grana koja je aktuelna tokom cele godine, tj. nema sezonski karakter. 

– Ugostiteljska delatnost posebno je zastupljena na planinama, u banjama, na raznim kulturno-umetničkim manifestacijama, splavovima, poznatim izletištima u većim gradovima i slično. Poreski obveznici koji se bave ugostiteljskom delatnošću imaju najveću količinu gotovog novca u opticaju i najviše neprijavljenih radno angažovanih lica. Kontrole se planiraju i rade po kriterijumima analize rizika iz baza podataka kojima raspolaže Poreska uprava, po prijavama građana, drugih državnih organa i inspekcija. Prijave se najviše odnose upravo na nezakonito poslovanje ugostiteljskih objekata, pa su samim tim pojačane i kontrole – navode iz Poreske uprave.

 

Najčešće kazne za prekršaje

U slučaju neregistrovanih subjekata, turistički inspektor donosi rešenje o zabrani obavljanja delatnosti do ispunjenja zakonskih uslova i nalaže registraciju delatnosti, te podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ukoliko neregistrovani subjekt i pored zabrane nastavi da obavlja delatnost bez ispunjenja zakonskih uslova, pristupa se prinudnom izvršenju, pečaćenju prostorija u kojima se obavlja delatnost, i podnosi zahtev sudiji za prekršaje zbog nepostupanja po rešenju inspektora.

Za klasičan bespravan rad (fizičko lice), odnosno obavljanje delatnosti bez upisa u registar, zaprećena je kazna od 50.000 do 150.000  dinara po Zakonu o turizmu, odnosno od 50.000 do 500.000 dinara po Zakonu o inspekcijskom nadzoru.

U slučaju drugih nedostataka (minimalni tehnički uslovi, isticanje poslovnog imena, naziva i vrste objekta, radnog vremena, cenovnika, normativa) inspektor rešenjem nalaže otklanjanje utvrđenog nedostatka i preduzima propisane kaznene mere – podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili izdaje prekršajni nalog. U slučaju nepostupanja po rešenju inspektora donosi se rešenje o privremenoj zabrani obavljanja delatnosti do postupanja po rešenju inspektora o otklanjanju nepravilnosti i podnosi zahtev sudiji za prekršaje zbog nepostupanja po rešenju inspektora.

Zaprećena kazna za obavljanje delatnosti u objektu koji ne ispunjava propisane minimalne tehničke uslove kreće se od 100.000 do 450.000 dinara za pravno lice, od 10.000 do 25.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu i od 100.000 do 350.000 dinara za preduzetnika.

Za neisticanje cena, nepridržavanje istaknutih cena, neizdavanje računa izdaje se prekršajni nalog sa iznosom izrečene kazne – 50.000 dinara za pravno, 8.000 za odgovorno lice i 40.000 za preduzetnika. Za prekršaje po Zakonu o zaštiti potrošača  zaprećena je kazna od 300.000 do 2.000.000 za pravno, od 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice i od 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnika. CBN

Share

Najnovije vesti


Da li je to baš tako?

Jovan Mrđenović
ugostitelj

Ne prođe dan da neko od ljudi u poznijim godinama ne zacvili za dobrim starim vremenima i boemskim kafanama kojih više nema



Dobro se dobrim vraća

 Predstavljamo Udruženje Dobro delo... Stefan Nikolić iz Vršca govori nam o misiji, projektima i planovima udruženja čiji je osnivač. Pomisao na to koliko je malo potrebno da se učini dobro delo kada nam se za to ukaže prilika, pokrenula je 2012....



Ujedinjeni u regulisanju bakšiša

Piše: Deana Dimitrijević

Praksa davanja napojnica stara je koliko i ugostiteljstvo, a nastala je spontano. Nisu je nametnuli ni ugostitelji ni gosti, već jednostavno postoji oduvek. Međutim, nijedan pozitivan pravni propis Republike Srbije ne...



Ostajemo bez kultnih kafana

Dragi naši gosti, pošto je vaša omiljena kafana Tašmajdan restitucijom vraćena vlasnicima, koji ne žele s nama da nastave poslovanje, mi vam najsrdačnije zahvaljujemo što smo imali vas kao drage goste i prijatelje – stoji na natpisu koji je...



Rustique

Senjački restoran Rustique u Beogradu je poznat po svojim odličnim picama. U enterijeru dominiraju zemljane boje, a osećaju topline doprinosi i veliki kamin izrađen od kamena. Gosti iz sale mogu da posmatraju i pripremu pice jer se uz bar nalazi...