Home  //  Management  //  Aktuelnosti  //  Ostajemo bez kultnih kafana

Dragi naši gosti, pošto je vaša omiljena kafana Tašmajdan restitucijom vraćena vlasnicima, koji ne žele s nama da nastave poslovanje, mi vam najsrdačnije zahvaljujemo što smo imali vas kao drage goste i prijatelje – stoji na natpisu koji je zalepljen na vratima te kultne kafane. To je još jedna u nizu kafana koje su zatvorile vrata, što zbog restitucije, što zbog toga što su propala preduzeća koja su bila njihovi vlasnici...

Beogradski duh i boemija ne bi postojali bez kultnih kafana. Nema viđenijeg Srbina koji bar deo života nije ostavio u kafani. Međutim, poslednjih godina beogradske kafane izumiru.

Davne 1522. godine Turci na Dorćolu otvaraju prvu kafanu u našoj zemlji. Posle Beograda kafane se otvaraju i u Sarajevu, a u Zapadnu Evropu stižu nakon 100 godina. Prva kafana u Londonu otvorena je 1652, dve godine kasnije u Marselju, a u Beču tek 1683. Naziv kafana počinje da se koristi posle 1738. kada su Turci ponovo došli u Beograd, posle vlasti Austrije. 

Ipak, malo tih kafana je sačuvano. Kafane poput Ruskog cara, Grčke kraljice, Orača, Tri lista duvana žrtve su tranzicije, pa već godinama ne rade. Sad se u Beogradu kafane zatvaraju i zbog restitucije, a poslednji slučaj je Tašmajdan. Poslednji upravnik te kafane Željko Milošević prilikom iseljavanja rekao je da vlasnici žele da prodaju objekat po ceni za koju on nema sredstava, a u želji da sačuva kultnu kafanu, ponudio im je da s njima uđe u zakup, što su oni odbili.

Srpska kafana, koja je decenijama bila stecište velikana iz Ateljea 212, prošle godine zatvorena je zbog restitucije. Kako je navedeno, razlog zatvaranja jeste to što su stari vlasnici, kojima je vraćena trećina objekta, za svoj deo tražili preveliku kiriju koju iz te kafane nisu mogli da isplate. 

Mnogi građani, ljubitelji kafana, za zatvaranje krive restituciju. Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić kaže da su netačne priče da je restitucija zatvorila kafane u Beogradu. On je rekao da su vratili dva najpoznatija hotela, Beograd i Splendid, Srpsku kafanu i niz poznatih kafana, ali je istakao da većina njih nije ni radila kada su ih vratili.

Sticanjem objekta procesom restitucije, objašnjava Sekulić, prvobitni vlasnici koji dođu do svoje imovine odlučuju šta će se na tom mestu nalaziti.

Manjež na prodaju

Kultni restoran Manjež u centru Beograda oglašen je na prodaju. Prodaju je oglasila Expobanka, čije je Manjež sada vlasništvo, po osnovu aktivirane hipoteke. Banka je navela da prodaje 185 m2 u prizemlju zgrade u Svetozara Markovića 49.

Marija Vidović, direktorka restorana Manjež, za CaféBar network rekla je da je reč o prodaji poslovnog prostora.

– Mi smo zakupci poslovnog prostora s pravom preče kupovine. Nadamo se da će sve ostati kao što je bilo jer je reč o javnoj prodaji, pa će prostor pripasti onome ko da najbolju ponudu – istakla je Vidovićeva.

Maja ZelenovićBled i Grmeč vraćaju boemski duh

Srećom, postoje i oni koji su svesni toga koliko su kafane značajne za našu zemlju, što potvrđuje ponovno otvaranje kultnog Bleda. Kako nam je rekla Maja Zelenović, suvlasnica te kafane, želja je bila da se ponovnim otvaranjem vrati stari kafanski duh.

– Naša kafana je primer dobre restitucije. Vlasnik zgrade u kojoj se kafana nalazi želeo je da je sačuva. Mislim da bi država trebalo da uradi nešto tim povodom jer su danas zatvorene mnoge naše značajne kafane, a na njihovom mestu otvoreni su butici ili apoteke – kaže Zelenovićeva.

Kultna kafana Grmeč posle osam godina ponovo je počela da radi. U sećanje na neka lepa boemska vremena na njenim belim zidovima nalazi se oko 80 crno-belih fotografija pisaca, glumaca i pevača, nekadašnjih gostiju. U kafani kažu da im je cilj da povrate boemski duh nekadašnjeg „Bermudskog trougla”, koji su uz Grmeč činili i Šumatovac i Pod lipom, i da mlade nauče šta je prava kafana, a da starijima pomognu da se podsete nekih lepših vremena.

Ono s čim su svi ugostitelji saglasni jeste da država konačno treba da stane na put zatvaranju kultnih ugostiteljskih objekata jer se time uništava kulturna baština naše zemlje, čiji značajan deo čine upravo kafane. CBN

Share

Najnovije vesti


Rustique

Senjački restoran Rustique u Beogradu je poznat po svojim odličnim picama. U enterijeru dominiraju zemljane boje, a osećaju topline doprinosi i veliki kamin izrađen od kamena. Gosti iz sale mogu da posmatraju i pripremu pice jer se uz bar nalazi...



Reportaža: Vijetnam

Piše: Ivan Marković, kulinarski entuzijasta

Otkud baš u Vijetnam? Šta ćeš tamo pored toliko lepših destinacija? – nizala su se pitanja bliskih i manje bliskih ljudi koji i dalje odbijaju da prihvate činjenicu da je moj najveći nagon ka...



Zakon zakucava vrata

Kako dva nova zakona utiču na ugostitelje...

Radi smanjenja sive ekonomije država je odlučila da ugostitelje udari po džepu. Izmene Zakona o poreskom postupku koje su sredinom aprila stupile na snagu predviđaju da u slučaju prekršaja poput...



Standardi moraju da se poštuju

Piše: Deana Dimitrijević

Osnovna svrha dobrovoljne kategorizacije kojom se rukovodio Hores jeste unapređenje kvaliteta restoraterske ponude, kao i potreba da se restorani, kao reprezentativna vrsta ugostiteljskih objekata iz sektora hrane i pića,...



Mišlenov kuvar u Beogradu

Mladi kuvar Gijom Iskandar prvi put je došao u Beograd pre mesec dana kako bi se s vlasnicima restorana Langouste dogovorio o saradnji. Beograd mu se veoma dopao, pa se ubrzo preselio u naš glavni grad i postao chef...