Home  //  Management  //  Saveti  //  Gazda Cvetko

Gazda Cvetko Jovanović bio je izuzetan čovek i ugledan ugostitelj, vredan i poštovan. Kraj u kome se nalazila njegova kafana Vračarsko polje Beograđani i danas zovu „kod Cvetka”

Bio je nemirnog duha i vizionar, pa verujući da će se Beograd ubrzano širiti, kupuje zemlju na Smederevskom drumu. Tamo je počeo da gradi han i štale za konje i volove koji su vukli zaprege carskim drumom. Sagradio je sobe za putnike namernike da bi mogli da se odmore od dugog puta

U selu Labunište kod Struge, kraj Ohridskog jezera, rodilo se u mnogoljudnoj porodici 1862. godine dete kome dadoše ime Cvetko. Krajem 19. veka Cvetko kreće put Beograda s namerom da bude ulični prodavac semenki. Posao je krenuo dosta dobro i Cvetko vrlo brzo otvara piljarnicu kod današnjeg Pravnog fakulteta. Bio je nemirnog duha i vizionar, pa verujući da će se Beograd ubrzano širiti, kupuje zemlju na Smederevskom drumu. Tamo je počeo da gradi han i štale za konje i volove koji su vukli zaprege carskim drumom. Sagradio je sobe za putnike namernike da bi mogli da se odmore od dugog puta. Da bi privukao stanovnike Beograda u han, o svom trošku postavlja šine od Liona do hana. Dovodi struju i pravi tramvajsku okretnicu. S desne strane druma ka Smederevu, pravi pijacu s tezgama. Veoma brzo ceo kraj su počeli da zovu po njemu – Cvetkova pijaca. Ime se održalo do današnjih dana.

Gazda Cvetko je bio ponosan na svoju kafanu, koja se zvala Vračarsko polje. Sagradio ju je 1902. godine i voleo je to svoje delo. Posadio je lipe i napravio lepu baštu. Imao je odlično uređen podrum za čuvanje pića i hrane koji je i zimi i leti održavao istu temperaturu. U funkciji je i danas. Gazda Cvetko Jovanović bio je izuzetan čovek i ugledan ugostitelj, vredan i poštovan. Bog mu je podario četvoro dece, ali nijedno nije dugo poživelo. Ta porodična tragedija nije ga sprečila da nastavi da radi uz pomoć dece rođene braće Jordana i Dobrice. Cvetkova kafana negovala je biranu starogradsku muziku. U njoj su počeli da pevaju i radio-pevači. Bogatiji Beograđani vikendom bi dolazili kočijama na izlet, na provod i odličnu hranu. Posao je napredovao i gazda Cvetko je kupio tridesetak placeva u Malom mokrom lugu. Srpska vojska pred polazak u Prvi balkanski rat 1912. postrojena je i pričešćena ispred gazda Cvetkove kafane. Kad su u Beograd pristigle izbeglice iz carske Rusije, kod Cvetkove pijace došli su Kalmiti, pleme budističke vere. Porodica Jaćimović, bogata i ugledna, zaposlila ih je u svojim ciglanama kod Cvetkove pijace. Sagradili su im kuće, a neke placeve za te kuće poklonio je upravo kafedžija Cvetko Jovanović. Porodica Jaćimović uz pomoć drugih uglednih porodica na Cvetku je sagradila budistički hram koji je tada bio jedini na tlu Evrope.

Gazda Cvetko je sve bolje radio, a sav novac koji je stvorio davao je za pomoć i školovanje siromašne dece. Pomogao je izgradnju Hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Kajmakčalanskoj ulici kod Lipovog lada, a pomagao je i izgradnju Hrama Svetog Save na Vračaru. Postao je nosilac Ordena Svetog Save. Kralj Aleksandar Karađorđević je iz poštovanja prema tom izuzetnom čoveku i njegovoj supruzi prespavao jednu noć u njihovom domu.

Ovaj veliki čovek i dobrotvor upokojio se 1938. godine. Nasledili su ga sinovci Jordan i Dobrica. Zahvalni Beograđani jednoj ulici dadoše njegovo ime. Deset godina nakon njegove smrti oslobodioci Beograda „oslobodiše” Cvetkove naslednike celokupne njegove imovine i uzeše mu i ulicu. Njegove naslednike isteraše iz rođene kuće i uputiše ih u opštinu da je otkupe kako bi mogli da žive u njoj. Imovinu im nisu vratili ni do dana današnjeg. O postojanju i životnom putu tog izuzetnog čoveka postoji zvaničan trag. Poslednji udarac zadala mu je gradska vlast koja u tramvaju koji saobraća šinama koje je gazda Cvetko postavljao, saopštava putnicima da je sledeća stanica pijaca Zvezdara. Zapanjujuća osveta jednom velikom čoveku koji je zadužio ovaj grad.

Niko u Srbiji nije našao za shodno da se oduži bar jednom ugostitelju i celom esnafu. Nedavno sam bio u prilici da posetim bajkovito špansko mesto koje se zove Segovija. Glavna atrakcija tog lepog mesta je čuveni restoran El Candido. Nekoliko generacija porodice Kandido uspešno vodi taj svetski poznati restoran čiji su gosti, između ostalog, bile i sve krunisane glave sveta. Za nas je u ovoj priči važno što cela država Španija i njene institucije daju podršku tom restoranu. Naslednici familije Kandido su počasni članovi Akademije nauka, nosioci raznih titula i državnih priznanja, čak i Ordena Legije časti Francuske. Jednom Kandidu devedesetih godina Španija je podigla spomenik na trgu u Segoviji. Zažmurite za trenutak i probajte da zamislite spomenik čuvenom beogradskom ugostitelju Aci Devetki u prirodnoj veličini koji gleda prema Poslednjoj šansi.

Lepa bajka, zar ne?


Ali Beograđani su dokazali da su zahvalni i nepotkupljivi. Oni i dalje ovaj deo Beograda zovu Cvetkova pijaca, a kad idu u posetu tom kraju, kažu da idu kod Cvetka. Hvala im zbog toga. Priča se da vlasnik Tabora u znak poštovanja prema tom velikom čoveku na ulazu u svoju kafanu drži majstorsko pismo i povelju o dodeljenom Ordenu Svetog Save. To svakako treba proveriti i lično se osvedočiti˝.

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži