Home  //  Management  //  Saveti  //  Ujedinjeni u regulisanju bakšiša

Piše: Deana Dimitrijević

Praksa davanja napojnica stara je koliko i ugostiteljstvo, a nastala je spontano. Nisu je nametnuli ni ugostitelji ni gosti, već jednostavno postoji oduvek. Međutim, nijedan pozitivan pravni propis Republike Srbije ne poznaje davanje napojnice, što stvara velike probleme ugostiteljima i hotelijerima, kao i državnim organima. Da bi se to regulisalo, Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Hores podnelo je dve inicijative Ministarstvu finansija, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvu privrede....

Davanje napojnice je uobičajena praksa u mnogim zemljama u svetu i većini evropskih zemalja. Napojnica predstavlja zahvalnost – ne za pruženu uslugu već za lični doživljaj kvaliteta te usluge. Postoje različita pravila u raznim kulturama, ali neko opšte pravilo jeste da napojnica u restoranu iznosi od 5% do 15% ukupnog iznosa računa. Za taksi usluge ta vrednost je oko 10%, dok se za nosače torbi u hotelu podrazumeva napojnica od evro po komadu prtljaga. U Srbiji je praksa da se konobarima ostavlja do 10% cene naplaćene usluge. Praksa davanja napojnica stara je koliko i ugostiteljstvo, a nastala je spontano. Nisu je nametnuli ni ugostitelji ni gosti, već jednostavno postoji oduvek.

Bakšiš nije utaja poreza

Na poslednjoj skupštini održanoj krajem maja u Beogradu, kojoj je prisustvovalo više od 200 hotelijera i restoratera iz Srbije, ukazano je na problem nepostojanja zakonskog regulisanja napojnice. Predstavnici hotela međunarodnih lanaca, kao i veliki broj nezavisnih hotela i restoratera Srbije, zahtevali su da se što pre nađe rešenje za to pitanje. Zato je Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Hores podnelo dve inicijative Ministarstvu finansija, Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvu privrede. Prva inicijativa odnosi se na rešavanje poreskog tretmana oporezivanja napojnica u hotelijerstvu i restoraterstvu Srbije, a druga na smanjenje PDV-a na hranu u hotelima i restoranima sa 20% na 10%. Pošto nijedan pozitivan pravni propis Srbije ne poznaje davanje napojnice, to stvara četiri vrste problema ugostiteljima i hotelijerima, ali i državnim organima. 

Na prvom mestu taj vid zahvalnosti ili nagrađivanja zaposlenog tretira se kao oblik ličnih primanja, što podrazumeva plaćanje 20% iznosa PDV-a, plus porez i doprinos, koji opterećuju lična primanja sa čak 60%, zbog čega osoblje nije zainteresovano za napojnicu

Drugi problem jeste to što poreska inspekcija višak u novčaniku konobara odmah zavodi kao prekršaj i ugostiteljske objekte suočava s milionskim kaznama i zatvaranjem na 15 dana. U ovom slučaju nije reč o utaji poreza, već o nedostatku zakonske regulative za napojnicu koja je uobičajena u sredini još od vremena vladavine Turaka, kada je i prihvaćen termin bakšiš. 

Treći problem jeste činjenica što nije regulisano da se napojnica isplati kreditnom karticom uz račun za ugostiteljske usluge, zbog čega je gosti češće daju u gotovini, što stvara već pomenuti problem pri kontrolama. 

I na kraju, četvrti problem jeste upravo to što nepostojanje zakonske regulative i tretiranje napojnice kao oblika ličnih primanja (koja su visoko opterećena porezima i doprinosima) neminovno dovode do toga da se napojnice ne prijavljuju ni poslodavcima, a samim tim ni državnim organima, čime se nepotrebno generiše siva ekonomija. 

Sadašnje izjednačavanje oporezivanja napojnice s drugim oblicima ličnih primanja i kažnjavanje poslodavca u slučaju da se napojnica pronađe kod zaposlenog čini loše zakonsko regulisanje ovog pitanja, suprotno običajima naše sredine i kao takvo pogubno na celokupan pravni sistem, unoseći pravnu nesigurnost za poslodavce i opštu fiskalnu nedisciplinu za sve ostale.

Hores je u okviru inicijative predložio da se napojnice opišu i prepoznaju u zakonskim propisima kao poseban i limitiran oblik ličnih primanja, na koji bi se plaćao porez, ali ne i doprinosi, ili na koju bi se plaćali porezi i doprinosi u ukupnoj visini do 20% od iznosa primljenog na ime napojnice. Predlog je da se napojnica limitira na 10% i registruje u kasi, kako bi ugostitelji evidentirali iznose primljene po osnovu napojnice, da na njih plate porez i da potom izvrše njihovu raspodelu među zaposlenima u skladu sa svojim opštim aktima kojima se regulišu radni odnosi.

Prepoznavanje i definisanje napojnice, kao i određivanje iznosa koji se po tom osnovu može naći kod zaposlenog, sprečava rizik od kažnjavanja poslodavaca, a državnim organima pomaže u prevenciji kršenja poreskih propisa i kažnjavanja hotelijera i restoratera zbog običaja koji vladaju u ovoj sredini. 

Smanjenje poreza na hranu na 10 odsto

Druga inicijativa podneta je za smanjenje PDV-a na hranu u hotelima i restoranima sa 20% na 10%. Radi daljeg razvoja turističko-ugostiteljske ponude u Srbiji, potrebno je hranu koja se priprema i služi u ugostiteljskim objektima tipa hotela i restorana oporezovati posebnom poreskom stopom u visini od 10%. Hores smatra da bi takvo poresko umanjenje dovelo do sniženja cena ugostiteljskih usluga u Srbiji, a time neminovno i do povećanja broja gostiju, te i do potrebe za povećanjem broja radnih mesta.

Ideja nije u smanjenju poreza, već u mogućnostima koja bi ta olakšica stvorila, čime bi ugostiteljska ponuda postala konkurentnija i privlačnija za goste

Toj tehnici privlačenja turista, ali i posrednom povećanju fiskalnih prihoda, pribegle su mnoge zemlje. Hores veruje da bi smanjenje poreza na 10% povećalo naplatu poreza i da bi činilo neisplativim rizik od kažnjavanja i zatvaranja objekta. To bi rasteretilo inspekcije da se usmere ka većim utajama poreza, čime bi se u velikoj meri povećala finansijska disciplina u celoj zemlji. 

Smanjenje poreske stope na hranu u ugostiteljskim objektima tipa hotela i restorana dalo bi četiri pogodnosti: povećanje broja stranih gostiju, povećanje prodaje raznih proizvoda, što bi za sobom povuklo i veću uposlenost, povećanje prihoda od poreza zbog prodaje proizvoda i energenata stranim turistima i unifikaciju poreske stope za sve ugostiteljske usluge sa zemljama Evropske unije.

Izveštaj o koristima niske stope PDV-a za stvaranje novih radnih mesta i konkurentnost u Evropskoj uniji HOTREC-a iz 2017. godine pokazuje da je primerena poreska politika ključni faktor jačanja konkurentnosti turizma kako bi se održala pozicija Evrope kao najpoželjnije turističke destinacije.

 


Sniženje stope PDV-a podstaklo bi nova ulaganja u ugostiteljstvo kako domaćih tako i stranih investitora. Taj rast ulaganja zahtevao bi novu radnu snagu, a same redukovane stope PDV-a pomogle bi u borbi protiv sive ekonomije


 

Sektor smeštaja i hrane praktično je nerazdvojiv i predstavlja ključni pokretač turizma i ekonomije Srbije, zbog čega mnogobrojne studije o turističkoj konkurentnosti ukazuju na sinhrono delovanje oko pitanja redukovanog poreza na dodatu vrednost. U Evropskoj uniji 17 članica primenjuje redukovanu stopu PDV-a na smeštaj i ugostiteljske usluge u sektoru hrane.

Neki od statističkih podataka dokazuju povoljnost takve poreske olakšice – stopa PDV-a u Nemačkoj je smanjena sa 19% na 7%, što je tokom pet godina povećalo broj novih radnih mesta za 18,5%, a već u prvoj godini primene smanjenog PDV-a povećalo je i investicije za 32%. Irska je smanjila PDV sa 13,5% na 9%, čime se broj novih radnih mesta povećao za 34%, dok su privredne aktivnosti u roku od tri godine porasle za 79%. Švedska je smanjila PDV na ugostiteljstvo sa 25% na 12% i potom zabeležila porast zaposlenih za 10%. Francuska je smanjila PDV sa 19,6% na 7% i dobila 52.700 novih radnih mesta. Mađarska je smanjila PDV sa 27% na 18%, a početkom ove godine na 5%.

Dvadeset pet zemalja snizilo je stopu PDV-a na hotelski smeštaj i time podstaklo investicije, povećalo budžetski prihod, smanjilo sivu ekonomiju, zaposlilo nove radnike, povećalo dobit, a nižim cenama i promet. Sedamnaest zemalja snizilo je stopu PDV-a za ugostiteljske usluge, što je pozitivno uticalo na celokupnu privredu budući da smanjenje poreskog opterećenja u turizmu i ugostiteljstvu generiše stopu rasta BDP-a za između 0,2 i 0,6 procentnih poena. To znači da su koristi od smanjenog poreskog opterećenja veće od izgubljenih prihoda u budžetu.

Čak i stopu PDV-a od 10% pojedini stručnjaci ocenjuju kao nedovoljno konkurentnu, jer mnoge konkurentske zemlje imaju nižu  stopu. U samoj strategiji razvoja turizma Srbije do 2025. ocenjeno je da je fiskalno opterećenje veće nego u zemljama relevantnog konkurentskog kruga. 

Zbog navedenih razloga Hores je podneo inicijativu za smanjenje dosadašnjeg PDV-a na usluge hrane u restoranima i hotelima sa 20% na 10%, čime bi se sektoru s najvećim razvojnim potencijalom u državi omogućili konkurentni uslovi, a potom obezbedio dalji ekonomski rast ne samo turizma i ugostiteljstva već i s njima povezanih delatnosti. CBN

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

Najnovije vesti


Srbin među 10 najboljih na svetu

Aleksandar Josipović,direktor marketinga White Label Grupe u Dubaiju ostvario je još jedan veliki uspeh na međunarodnoj sceni zajedno sa Cavalli Club Restaurant & Lounge-om u Dubaiju.



Dan za limuNADU!

Svratište za decu i Centar za integraciju mladih 14. jula 2018. organizuju akciju pod nazivom Dan za limuNADU.



Novi predsednik Udruženja pivara Srbije

Vladimir Vava, generalni direktor Carlsberg Srbija je od 25. juna ove godine preuzeo funkciju predsednika Udruženja pivara Srbije sa mandatom od dve godine.



Tri razloga zbog kojih morate mudro odabrati ozvučenje za vaš lokal

Zato je važno da se ugostitelji, koji žele uspešan restoran pun zadovoljnih gostiju, zapitaju koliko pažnje zaista pridaju muzici.



Bubble Jam početkom jula

Festival penušavih vina “Bubble Jam” održava se ove godine po četvrti put. Ovaj događaj zakazan je za 7. jul 2018. u Hotelu Radisson Blu Old Mill u Beogradu, tačnije na platou ispred hotela.