Home  //  Management  //  Saveti  //  Kako uspeti u ugostiteljstvu

Jovan Mrđenović
ugostitelj

I naravno, sada se pitamo, kao što smo se uvek i pitali, šta je to što jedan restoran izbaci u orbitu, dok drugi propadaju uprkos velikim investicijama, mestu na kome se nalaze, stilu, nameštaju, izboru jela i pića, reklami...

Kada bi formula bila poznata, svi bi uspeli. Kada bi postojala magija, svi bi se bavili magijom. 

Pričao mi je jednom prilikom veliki novinar i boem Dragoljub Golubović Pižon svoje uspomene iz Pariza, gde je živeo mnogo godina. Pariz je oduvek važio za grad u kome se neguje kult hrane. „Na Aveniji opera dva kafe-restorana gledaju se licem u lice. Mesto ne može biti bolje za uspeh. Kafe D’la Pe prepun! Kafe Rojal prazan. Ambijent, stil, dekor, jelovnici – ne zna se gde su bolji, ali Parižani su se opredelili za kafe D’la Pe.” 

Imate restorane u kojima se služi sve što je najbolje na svetu: pena od lososa iz Kaspijskog jezera, afrička kruška punjena morskim račićima, šahov kavijar serviran na imperijalni način, grudi australijske prepelice poprskane listićima bosiljka iz Provanse i tako redom. Ne vredi! 

Francuzi su veliki ljubitelji dobre hrane. Oni su izmislili slogan „Umeti jesti – umeti živeti”. Imaju novca za najskuplje restorane sveta, ali nije im važno samo šta im se nudi, ono što mi zovemo dobar zalogaj, dobra kapljica. Potrebno im je i nešto više od toga, surova šansa, quelque shose, to čudesno „nešto” što ih privlači jednima, a odbija od drugih. 

To nešto ima nekoliko beogradskih restorana čija ću imena objaviti u poslednjoj kolumni, ako me pre toga ne napusti eros, neophodan za pisanje. 

U večnoj dilemi šta je to što nas vodi ka uspehu, setih se davno ispričane priče velikog pisca i mog dragog prijatelja Nebojše Jevrića. 

„Američki FBI, vodeći evidenciju o kriminogenoj populaciji u Harlemu, otvorio je kartone za svu rođenu decu. Posle niza godina videli su da određeni broj dece, iako potiče iz porodica teških delinkvenata, nema ni najmanji prekršaj i da postiže perfektan uspeh u školi. Dugo su policajci pokušavali da nađu nešto zajedničko kod sve te pristojne dece. Posle mnogo vremena i pravljenja profila dece, došli su do saznanja da su sva ona bila đaci iste učiteljice. Našli su u evidenciji njeno ime i adresu i otišli da je posete. Na tremu trošne kućice zatekli su staricu kako nešto štrika. Predstavili su se i objasnili svrhu svoje posete. Pitali su je koja je tajna njenog neverovatnog uspeha u vaspitanju dece. Kako to da su svi njeni đaci izrasli u ozbiljne i uspešne ljude? Njen odgovor je bio: ’Deco moja, nema tu neke posebne tajne. Ja sam ih samo volela.’”

Da li je to magična tajna i za uspeh u ugostiteljstvu? CBN

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži