Home  //  Management  //  Saveti  //  Pušenje ili ne, odlučite sami!

GORAN JOVIĆ

vlasnik kafića Knez, Valjevo

Smatram da samo fizičkim pregradama kao što su zid ili staklo, u stvari, dobijate pravi prostor, dok podela na rejone bez pregrade znači isto kao kada bi u jednom malom delu bazena bilo dozvoljeno obavljanje izvesne fiziološke potrebe, a u ostatku bazena ne...

Moje mišljenje, koje proizlazi iz decenijskog bavljenja ugostiteljstvom, jeste da kolege ugostitelji stvarno nemaju razloga za brigu. Ubeđen sam da kada jednog dana bude usvojen zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama, to neće uticati na promet, naročito ne u restoranima. 

Naučnici koji se bave ovom oblašću odavno su došli do zaključka da pušenje smanjuje apetit i da pušači jedu znatno manje od nepušača. Imam mnogo prijatelja koji čak i ne sažvakavši poslednji zalogaj hrane i ne obazirući se na to da li ostali za stolom još jedu, pale svoju omiljenu, dragocenu cigaretu, na koju nikad ne zaboravljaju. 

U mojoj kući nikad se nije pušilo, pa sam i ja, po ugledu na svoje roditelje, postao zakleti nepušač. Opet, vrsta posla kojom se bavim veoma dugo, ne daje mi za pravo da vodim rat s prijateljima i gostima koji puše. 

Najveći problem s pušenjem i pušačima pojavio se kada sam se posle dužeg niza godina oženio i dobio dete. Znao sam da ću i dalje mnogo vremena provoditi u kafiću, jer, jednostavno, bavljenje ugostiteljstvom to od vas iziskuje. Što bi rekli gosti od davnina, kafana bez gazde i nije neka kafana.

Tako sam ja došao na ideju da u Knezu, koji je u svoje vreme bio kultni kafić u Valjevu s nebrojeno mnogo živih svirki i hiljadama gostiju, jedan deo adaptiram u nepušačku zonu. Što na um, to na drum, i posle samo nekoliko dana jedna prostorija bila je zastakljena i pretvorena u deo za nepušače i oazu za decu. Moje dete, deca mojih gostiju i prijatelja i svi kojima ne prija duvanski dim, tu su provodili sate, dane i godine. Taj prostor imao je desetak stolova i često se tražila stolica više ili mesto pored nekog stola za kolica s bebama. Knez je bio jedini kafić u Valjevu koji je posedovao takvu prostoriju u kojoj je i u večernjim satima bilo zabranjeno pušenje i koju su koristili mladi parovi da uz sveće uživaju u muzici i napicima koji su im služeni. Danas se često sa setom prisetim tih dana i tog prostora, jer u svom novom kafiću nemam odvojeni deo za nepušače. Smatram da samo fizičkim pregradama kao što su zid ili staklo, u stvari, dobijate pravi prostor, dok podela na rejone bez pregrade znači isto kao kada bi u jednom malom delu bazena bilo dozvoljeno obavljanje izvesne fiziološke potrebe, a u ostatku bazena ne. Prema nekim saznanjima do kojih sam nedavno došao, u istoriju će otići čak i prostorije kao ova koju sam upravo opisao. Pušenja uz jutarnju kafu u kafićima i restoranima uskoro ćemo se samo sećati. 

I dok se većina ugostitelja buni zbog bojazni da će promet pasti za 20 do 30 odsto, druga grupacija koju čine nepušači raduje se i živi za dan kada će sa svojom decom sedeti u kafićima ili poslastičarnicama bez duvanskog dima. 

I jedne i druge razumem, jer pripadam obema grupacijama. 

Može se još mnogo šta reći na ovu temu, kao, na primer, da se skoro svi pušači ljute i nadaju da se kod nas takav propis nikada neće primenjivati. Opet, znam da je veliki broj pušača jednom ili više puta pokušavao da se oslobodi te zavisnosti, ali bez uspeha. Možda će im to što neće moći da puše na javnim mestima pomoći da se ni kod kuće ne hvataju za paklice s cigaretama. Do tada, pušačima želim prijatno ispijanje kafe uz neizbežnu cigaretu, a ostalima da biraju lokale koji imaju nepušački deo i deo s dobrom ventilacijom i nadaju se da će zakon o zabrani pušenja uskoro biti izglasan. CBN

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži