Home  //  Management  //  Saveti  //  Kafana je moja sudbina

 

Jovan Mrđenović,ugostitelj

Kafane su bile deo života čaršije. Nosile su poseban duh, neobičan, lepršav, nepredvidiv, duh koji je profilisao kulturni, zabavni i društveni život grada...

Kafana je odomaćeni naziv za javni lokal, ugostiteljsku radnju, gde ljudi provode vreme u razgovoru, čitanju novina i časopisa, slušanju muzike, praćenju raznog programa, uz raznovrsna pića i hranu. To je jedna prilično prozaična definicija kafane. Činjenica je da nema čoveka koji u svom životu nije prešao kafanski prag i koji u kafani nije proveo najlepše trenutke sa svojim prijateljima, rođacima, najmilijima. Istorija beleži da nema značajnijeg Srbina, pisca, političara, domaćina, hajduka, putnika namernika, koga neka anegdota ne vezuje za kafanu. Pošto sam ja, kako reče Ciga Milenković, revnosni sledbenik lozinog korena, kafana je moj život i moja sudbina, te zato želim da vam u ovoj kratkoj priči saopštim ono što o beogradskim kafanama znam i osećam.

Beograd je oduvek bio kosmopolitski grad. U njemu su živeli Kelti, Rimljani, Vizantinci, Avari, Bugari, Ugri, Srbi, Turci, Austrijanci... Beograđani su branili Rimsko, Vizantijsko, Tursko i Austrijsko carstvo. Po dolasku Slovena, Singidunum postaje Beograd. Zvao se u svojoj dugoj istoriji i Alba Greka, Vajsenberg, Fehervar...

O kafanama, kao i o Beogradu, postoji vrlo malo pisanih dokumenata. Popis beogradskih kafana najrevnosnije su uradile gradske vlasti koje su ubirale harač. Prva kafana u Beogradu otvorena je 1522. godine. Otvoriše je Turci na Dorćolu. Po pisanju hroničara i putopisaca iz sredine XVI veka, Beograd je bio jedan od najbogatijih gradova Evrope s razvijenom trgovinom. 

Različiti narodi koji su nastanjivali Beograd donosili su sa sobom različite navike, običaje i kulturu. To je doprinosilo šarolikosti i lepoti beogradskih kafana i njihovih gostiju. Kafane su bile deo života čaršije. Nosile su poseban duh, neobičan, lepršav, nepredvidiv, duh koji je profilisao kulturni, zabavni i društveni život grada. Jednostavno, bez kafane se nije moglo. 

Bard naše muzike, narodne i starogradske, Mile Bogdanović napisao je: „Kafana nije sastajalište podnapitih ljudi raskalašnog ponašanja. Tu se ne okupljaju samo badavadžije i boemi. Goste kafana čini čitav niz ljudi najraznovrsnijeg raspoloženja i ponašanja. Tu su ljudi različitog obrazovanja, profesija, preokupacija i interesovanja, različitih veroispovesti i političkih ubeđenja, pogleda na svet i život.” Beograd i Beograđani mogu se pohvaliti pred svetom svojom dobrotom i gostoljubivošću i kafanama koje su život značile. Neke od njih biće upamćene za sva vremena, dok neke, nažalost, nikad neće ni biti pomenute. 

Danas se često čuje da u Beogradu ima previše ugostiteljskih objekata. Da li je baš tako?Beograd je između 1900. i 1940. godine imao jednu kafanu na 50 građana, a na današnjem Bulevaru kralja Aleksandra bila je jedna kafana na 30 stanovnika. Beograd se kroz svoju istoriju stalno menjao i ulepšavao. Rušile su se stare kafanice koje su svojim odlaskom odnosile mnoge mladosti i uspomene starih Beograđana, tradiciju i lepotu jednog doba. Povlačile su se put periferije vodeći sa sobom veliki deo svojih gostiju, dobrih ljudi, patrijarhalnog vaspitanja, srdačnih, toplih, koji su dali svoj pečat mnogim generacijama.  CBN

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži