Home  //  Management  //  Saveti  //  Kako dobro pregovarati s dobavljačima

Goran Jović,

vlasnik kafića Knez, Valjevo   

Svima koji žele da otvore lokal savetujem da se posavetuju s nekim dugogodišnjim uspešnim ugostiteljom pre nego što uđu u bilo kakav aranžman s budućim dobavljačima.

Kada sam pre četvrt veka iz posla oko butika prešao u ugostiteljstvo, nisam ni slutio da ću ostati toliko dugo i revnosno u njemu. U to vreme u Valjevu nije bilo ovoliko kafića i restorana kao danas, a razlog je jedan jedini: dobavljači tada nisu ništa poklanjali, davali i ulagali u ugostitelje. Svaku čašu, šolju, aparat za kafu, ledomat, frižidere, suncobran, tendu, baštensku garnituru ugostitelj početnik morao je da kupi svojim novcem. Kasnije se to radikalno menjalo, tako da smo danas došli u situaciju da buduće „gazde” treba da se snađu samo za lokal, jer ako su malo vispreniji, prostor će im opremiti neki od dobavljača, delom ili u celosti, a u zavisnosti od procene firme koja u njih ulaže. 

Obim opremanja zavisi od toga da li je vlasnik poznata ličnost (glumac, sportista), da li poseduje još neki objekat, koliko dugo radi i da li je lokal u njegovom vlasništvu. Naravno, veličina lokala i njegova lokacija su najvažnije. 

U mom slučaju, kada je reč o saradnji s dobavljačima, najbolje su se pokazali Apatinska pivara i Knjaz Miloš, mada ne mogu a da ne pohvalim i Nektar sokove i njihovo novo rukovodstvo. Za sve ostale morate biti lukavi, dosadni, strpljivi i spremni na razna dovijanja ako želite da nešto iskamčite za svoj lokal. 

Kada sam pre četiri godine otvorio novi, tj. najnoviji Knez, čekao sam više od pola godine da se neko iz te kompanije smiluje da me poseti, iako je kafić i po broju gostiju i po enterijeru zasluživao da već prve nedelje ugosti nekog od zaposlenih iz jedne poznate kompanije.

Po savetu svog drugara, poslao sam mejl direktoru jedne od najvećih kompanija za proizvodnjui sokova i vode te mu opisao problem u našoj saradnji. Već sutradan na mojim vratima stajala su dva ljuta momčića, komercijalisti, s pitanjem: „Pa zašto, druže, odmah mejl direktoru, znaš li ti kakav si nam problem napravio?” Jednog od njih odmah sam ljubazno ispratio, a s drugim se uz čašu Staropramena vrlo brzo i konkretno dogovorio, pa mu onda i pomogao da iz kola iznese sve ono što su spremili za mene i što mi je opravdano i pripadalo.  

Znam i sam da u mom poslu ima mnogo neobrazovanih, neodgovornih i neposvećenih, kao i onih koji ne znaju šta bi drugo i gde da ulože „neke” pare do kojih su došli na ovaj ili onaj način. 

Svima njima savetujem da se posavetuju s nekim dugogodišnjim uspešnim ugostiteljom pre nego što otvore lokal i pre nego što uđu u bilo kakav aranžman s budućim dobavljačima. Priče tipa „znate li koliko ću vam ovde ja prodavati vašeg pića” ili „znate li vi ko će ovde dolaziti” kod iskusnih i „namazanih” komercijalista ne prolaze. Njihovo je da probaju da podmire što više lokala smanjujući kod onih najvećih, a dajući na kašičicu novim i malim ugostiteljima. A ugostiteljima, opet, ostaje da poprime malo političkih manira, da probaju da sede na dve i tri stolice i, naravno, ne zatvaraju vrata zadnjim delom leđa, jer nikad se ne zna šta će nekog dobavljača ponovo vratiti u vaš lokal s boljom i konkretnijom ponudom. CBN

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži