Home  //  Management  //  Saveti  //  I jedna za kraj: BUS

Evo nam došlo opet, i proleće i bašte. Ruku na srce, zima kakva je bila, da je zakon drukčiji (a trebalo bi), komotno smo mogli da je preko dana presedimo i ispred lokala. A kakav se zakon sprema, pušači će sledeću sigurno! (Da smo jasni, ja sam od onih koji su protiv zakona o zabrani pušenja u lokalima. Em sam pušač, em to nikako nije dobro za biznis. Ni-ka-ko!) Ali „žalba ne odlaže izvršenje”, pa na stranu to. Uživaćemo dok možemo, a posledice će nas stići kasnije, kao i za ostale stvari, kao i uvek.

 

Mislim da bi sa sećanjem trebalo da bude nekako kao u igri asocijacija: Ona slika koja ti prva padne na pamet – ta je. Po važnosti, ne nekoj opštoj ili zvaničnoj, već samo tvojoj sopstvenoj. Ne po hronologiji događaja nego po emociji i doživljaju. Sve ostalo su naknadna prisećanja i komadi slagalice koju i možeš i ne moraš da složiš. Tako je i sa ljudima, tako je sa gradovima, ali tako je i sa ljubavima, pa i sa lokalima.

Danas je primetan trend (“hipster look” je tome doprineo) da mnogi ugostiteljski objekti pokušavaju, da se tako izrazim, preskoče fazu “upoznavanja” u svom razvoju, i od samog početka se nametnu kao stalno/ komšijsko/ lokalno mesto koje je tu “od uvek“ (nije) i tu je „da ostane zauvek“ (to ćemo tek da vidimo). Iz ugla posla razumljivo: Stalni gosti su najbolje mušterije. Opuštena atmosfera ne stvara neprilike. Ulaganje u enterijer je (iz ugla vlasnika) isplatljivije od ulaganja u program, a zarade na kategorijama kafe i piva (još ako tu&tamo se omakne neki doručak) veće od zarada na drugim kategorijama pića koje se najčešće služe u lokalima; Ovim drugim ni zakoni (koji su već na snazi), uglavnom ne idu na ruku. Ukratko, svi bi da postanu „popularno, a lokalno mesto“. To vam je onaj lokal gde idete na kafu ili pivo makar na drugi kraj grada; ne u noćni izlazak ili zato što je aktuelno nego zato što je „tamo tvoja ekipa i sve nekako tvoje“. I onda si tu redovan, godinama. E, sad; to „godinama“ može biti problem. Jer „to nešto“ se postaje samo dugim i upornim radom, stalnim prisustvom u sopstvenom lokalu, osobljem koje postaje deo njega kao i ljudi koji ga posećuju; ljudi koji se tamo druže i svi na kraju postaju prijatelji. To je i enterijer koji podržava „domaću atmosferu“, ne menja se, ali ni ne dosađuje ili umara. Mogli bismo da sastavimo ceo spisak „lokalnih mesta“ koja smo voleli, a za koje ne znamo ni kad su nastala, a još manje kad su (i kako) nestala. Da li se samo sećate, vračarskih „Čivave, Vrta, Petrogada, Palme i San Tropea?“ Svi su trajali dugo, od ’80 tih do skoro pred kraj ’90 tih, ali ih više nema. Po desetak godina mladji na istom lokalitetu zadržali su se „Moment, Priča“, ili „Molotov“, na primer, a pre svega „Talija“ (u Nevesinjskoj, pravi primer dobrog lokalnog mesta ciljano otvorenog pre desetak godina za gradsku ekipu 60+). „Ceger“ je imao potencijal, ali nije se zadržao, bar ne u tom obliku i na tom mestu. „Mileševski fenjer“ za sada obećava...

Prikupljajući “material” za ovu “HoReCa razglednicu” anketirao sam nekolicinu bliskih aktera beogradskog izlaska generacije (+/- 10 god) da bih potvrdio sebi nešto na šta mi burazer Luža (onaj lik od pre par priča) već odavno ukazuje. Pitanje je bilo: “Koje je mesto na koje si izlazio-la obeležilo tvoju mladost? (Imaš pravo samo na jedno!)”. I najčešći odgovor je bio: BUS. (moj isto). 

I eto ga, BUS! Njegovo veličanstvo beogradskog lokalnog okupljanja i izlaska svog vremena. BUS, gotovo neprimetno postavljen u podnožiju tašmajdanskog parka, navrh Aberdareve ulice, iznad 5te gimnazije, negde krajem osamdesetih (i niko nije znao da mi kaže tačno kada). Bio je to pravi pravcati autobus, engleski dabldeker, naravno crveni, u kome su služili piće i puštali muziku bez značajnih izmena u enterijeru i sa tek par stolova ispred kada je lepo vreme. Sjajno! Zaposleni sa RTS-a (u to doba verovatno cool) i starija beogradska “šmekerska“ (pazi: šmekerska, ne šminkerska) ekipa nisu pustili štreberima iz 5te da zaposednu mesto i pretvore ga u klub za dodatne časove matematike. Zaseli su prvi u i napravili ga takvim da su i momci i devojke gimnazijalci postajali Ok kada bi dolazili tamo. Za Bus niko nije mogao da kaže da je mesto lokalnog karaktera u noćnom izlasku, jer je bio nezaobilazna početna, a mnogima i krajnja stanica „velikog noćnog“. Ipak, svi koji bi tamo izlazili (a to su bili bukvalno skoro svi iz „gradske ekipe“) osećali su ga svojim i osećali su se tamo veoma opušteno, kao u sopstvenom kraju. Preko dana, moglo bi se reći da je bio lokalni, taman onoliko koliko i tramvaj br.2, RTS i 5 gimnazija zajedno. BUS je u stvari bio „Cafe Fratelli’s“ - tako se zvanično zvao, ali svi su ga od milošte zvali „BUS“. I nije BUS ostao upamćen po nekom posebnom, revolucionarnom muzičkom programu, ni po ekperimentalnim koktel večerima, pa ni po sponzorušama i njihovim pratiocima, čak ni po skandalima; Jednostavno, svi su bili tu i bilo im je dobro. Ruku na srce bilo i dobro vreme. Takav, u toj fazi, Bus je trajao sve do drugih studentskih protesta (onih iz ‘92). Posle je proširen tako što su prerezali autobus na pola, po širini, pa je ostao tako kao zadnja strana kluba, a napred je dozidan objekat. I sve Ok; Ekipa se malo osula, muzika više nije bila MTV ‘80 tih, više domaći zvuk, ali je i dalje sve bilo kako treba da bude... do sledećih protesta (onih iz ‘96). Nakon toga BUS je pretrpeo drugo renoviranje: autobusa više uopšte nije bilo, a ceo klub koji je iznikao umesto njega u jednom trenutku je utonuo u mračnije note devedesetih (da se tako izrazim). I ekipa se promenila, i to značajno: u oba slučaja ti ljudi uglavnom nisu promenili mesto, pa otišli da izlaze negde drugo u Beogradu. Oni su uglavnom otišli iz Beograda! Preostali, deo „starije ekipe“ pokušali su da Bus ožive posle poslednjih protesta (onih iz ‘ 00). I Luža sa njima. (on i dalje čuva kolekciju svojih članskih karata za BUS u svim njegovim fazama). Ali nije išlo. Nije više imao ko da dodje. Pravilli su pored njega „Kamenkovu kuću“, ali nije ni ona zaživela. Poslednji put sam bio do BUS-a svojom voljom na nekom dečijem rodjendanu (sic!), i još par puta poslom, ali to su već bile „dolce vita šipke i šampanjci“ prve decenije dvehiljaditih. Nije za spominjanje. Ta se fora kasnije spustila na reku, gde se i danas vrti, a BUS je jednostavno nestao; Baš kao da je – autobus - otišao sa stanice nakon što je odvezao poslednju turu, i svi izašli iz njega i razišli se... baš tako.

Ona slika koja koja prva iskoči iz albuma uspomena na zadatu temu – ta je. I nijedna druga. Prvi izlasci sa starijim bratom, prvi Heineken, prva promocija Jacka (sa black-jackom i devojkama-kaubojkama sa šeširima, a ne kao ovo danas sa iPadima i video igrama), jedna O. koja pred svima podere najlon-čarape (jer je jednu zakačila u gužvi), odbrusi tipu za šankom komentar na to, pa te odvuče sa sobom kući, “jer bi se to ionako desilo”…a nismo bili pijani ni ona ni ja. Da, mnogima bio bi to BUS; baš kao da je juče tamo stajao…

Naknadna pamet za kraj: Da bi lokal opstao dugo on mora da traje (Znam, zvuči kao mudrost Broja 1). Da bi lokal trajao mora da ima svoju ekipu koja ga voli i koji jedni druge posećuju tamo (Ovo pročitati dvaput!). Posledično, za razliku od čoveka, da bi lokal trajao – on ne sme da se menja. Tačnije, ne sme da menja ono što ga čini onim što jeste. Ono što čini ljude koji ga vole da se u njemu osećaju tako kao da se oni nisu promenili. I svaki ugostitelj bi morao to da zna; šta je to “nešto” u njegovom lokalu. Ovo naravno nije pouka za BUS. On nije imao šansu da traje.  Baš kao što je nije imala ni ekipa koja ga je volela. BUS je danas samo uspomena o kojoj nema tragova ni na internetu; samo jedan od simbola generacije X… one koja više ne postoji kao ni on. CBN


 

Muzička podloga: Faza upoznavanja: MTV 80’s hits & ExYu pop; faza zaljubljenosti: ExYu Rock & šire; faza distorzije: „Budi sam”, EKV – najglasnije moguće; faza razlaza: ZZ Top, YU grupa, muzika s dečjih rođendana (ovo preskočiti).

Autor je direktor Agencije za marketing i consulting Fabulous Black iz Beograda. Fabulous Black je saradnik Coca-Cola HBC za razvoj i aktivaciju tržišta HoReCa kanala.


 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži