Home  //  Management  //  Intervju  //  Dobro se dobrim vraća

Stefan Nikolić iz Vršca govori nam o misiji, projektima i planovima udruženja čiji je osnivač. Pomisao na to koliko je malo potrebno da se učini dobro delo kada nam se za to ukaže prilika, pokrenula je 2012. godine niz aktivnosti koje su rezultirale osnivanjem Udruženja Dobro delo, čiji je cilj da se podigne svest o značaju činjenja dobrih dela...

 

Zašto je podizanje svesti o značaju činjenja dobrih dela ono za šta se vi zalažete?

– Podizanje svesti o značaju činjenja dobrih dela postavljeno je kao glavna misija udruženja zato što smatram da nivo svesti ljudi o tome najviše utiče na to kakav je kvalitet života u sredini u kojoj živimo. Ako tu činjenicu uzmemo u obzir, razumećemo zašto je visoka svest preduslov da svi dobijemo ono što najviše želimo, a to je kvalitetniji život. Time što radimo na tome da budemo bolja verzija sebe automatski utičemo i na to da okolina postane prijatnija i za nas i za druge. Udruženje u akcijama koje sprovodi akcenat stavlja upravo na činjenje dobrih dela, ali tako da u to bude uključen što veći broj ljudi da bi i efekat bio veći.

 

Kako to postižete i koje biste projekte izdvojili?

– Počeli smo s jednim jednostavnim projektom koji se odlično pokazao: podelili smo više od 1.000 besplatnih narukvica s natpisom „Izazivamo vas da učinite dobro delo”. Kada učinite dobro delo, tu narukvicu prosleđujete osobi kojoj ste pomogli kako biste i nju izazvali da nekome pomogne kada se nađe u sličnoj situaciji. Čuo sam mnogo lepih priča od ljudi koji su nosili narukvicu i zato ćemo nastaviti da ih delimo. Posebno zadovoljstvo pričinjava mi kada vidim narukvice na nepoznatim osobama jer tako znam da je ideja uspešno sprovedena i da narukvice služe svrsi.

– Međutim, sva energija trenutno je usmerena na projekat koji se zove „Šta ima?”. On spada u oblast socijalnog preduzetništva, a to znači da je samoodrživ, ali u isto vreme i humanitaran. Preko platforme koja se nalazi na sajtu www.staima.rs ugostiteljima (kafićima, barovima i restoranima) pruža, prema mom mišljenju, najkvalitetniji vid marketinga za ugostiteljstvo. Osim toga što platforma objedinjuje najsavremenije marketinške metode i alate (360 tehnologija snimaka ugostiteljskog objekta, povezivanje više socijalnih mreža na jednom mestu, maksimalna transparentnost ponude, tj. trenutni cenovnici i akcije, uživo snimak s kamere iz lokala), u sve to uključen je i humanitarni rad. Svi lokali sa sajta čine mrežu „Humanitarne kafe”. To je, takođe, naš koncept, koji podrazumeva da se određenog dana u mesecu svi lokali odriču zarade od popijenih kafa, a novac se usmerava deci iz ugroženih grupa (deci oboleloj od raka i nezbrinutoj deci). Kažem naš koncept jer smo prvi takav proces postavili na najviši nivo transparentnosti budući da se tačno zna koliko je sredstava prikupljeno i kome će ona biti prosleđena. Doskoro se takva kafa prodavala preko SMS-a, što je takođe dobro, ali učesnici nisu imali uvid u rezultate akcija kao što imaju u našem slučaju. Na primer, u petak, 8. juna, u Vršcu smo organizovali „Humanitarnu kafu” u 15 ugostiteljskih objekata. Već u ponedeljak poslali smo zvanično saopštenje medijima da su Vrščani popili više od 1.000 humanitarnih kafa, da je prikupljeno 201.170 dinara i da su sredstva prosleđena NURDOR-u, što može da se vidi i na sajtu tog udruženja. Na osnovu statistike zaključili smo da je „Humanitarna kafa” najefikasniji mehanizam za prikupljanje sredstava za ugrožene i planiramo da je proširimo i na ostale gradove u Srbiji, a kasnije i van zemlje.

 

Kako napredujete na tom planu budući da je to veoma zahtevan poduhvat?

– Socijalno preduzetništvo je noviji pravac, tako da veoma malo ljudi uopšte i zna šta je to tačno, a još manje se time i bavi. Da bih se povezao s malobrojnim ljudima iz te oblasti, ove godine konkurisao sam s projektom „Šta ima?” kod Social Impact Awardsa, čiju mrežu u Srbiji Udruženje Razlivalište uspešno vodi poslednjih nekoliko godina. Projekat je ušao u finale i intenzivno radimo na njemu kako bismo osvojili tu prestižnu nagradu. Finale je jedan vid biznis inkubatora prilagođen projektima socijalnog preduzetništva i traje tri meseca. Ceo program fenomenalno je osmišljen, tako da projekat možemo da unapredimo u radu s timovima eksperata i mentora koji su tu da nam u tome pomognu. 

– Svakom projektu dodeljuje se jedan mentor. Mentor projekta „Šta ima?” jeste Sanja Pešić, CEO firme Alma Quattro, koja je visoko rangirana po društvenoj odgovornosti i već godinama pruža podršku raznim humanitarnim aktivnostima. Zato mi je veoma drago što je Sanja u projektu i u meni prepoznala potencijal. Smatram da vredimo tačno onoliko koliko je svet postao bolje mesto zbog našeg postojanja i verujem da će naš zajednički rad doneti mnogo dobroga. Ništa nije slučajno i znam da su nas upravo dobra dela sa obe strane dovela do saradnje, a to je takođe jedno od uverenja na kojima je zasnovan ceo koncept Udruženja Dobro delo: ko dobro čini, dobro mu se vraća. CBN


„Humanitarna kafa” je akcija u kojoj se određenog dana u mesecu svi lokali odriču zarade od popijenih kafa i novac prosleđuju deci iz ugroženih grupa. Zasada se sprovodi samo u Vršcu, ali planiramo da je proširimo i na ostale gradove u Srbiji, a kasnije i van zemlje

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

Najnovije vesti


Rustique

Senjački restoran Rustique u Beogradu je poznat po svojim odličnim picama. U enterijeru dominiraju zemljane boje, a osećaju topline doprinosi i veliki kamin izrađen od kamena. Gosti iz sale mogu da posmatraju i pripremu pice jer se uz bar nalazi...



Reportaža: Vijetnam

Piše: Ivan Marković, kulinarski entuzijasta

Otkud baš u Vijetnam? Šta ćeš tamo pored toliko lepših destinacija? – nizala su se pitanja bliskih i manje bliskih ljudi koji i dalje odbijaju da prihvate činjenicu da je moj najveći nagon ka...



Zakon zakucava vrata

Kako dva nova zakona utiču na ugostitelje...

Radi smanjenja sive ekonomije država je odlučila da ugostitelje udari po džepu. Izmene Zakona o poreskom postupku koje su sredinom aprila stupile na snagu predviđaju da u slučaju prekršaja poput...



Standardi moraju da se poštuju

Piše: Deana Dimitrijević

Osnovna svrha dobrovoljne kategorizacije kojom se rukovodio Hores jeste unapređenje kvaliteta restoraterske ponude, kao i potreba da se restorani, kao reprezentativna vrsta ugostiteljskih objekata iz sektora hrane i pića,...



Mišlenov kuvar u Beogradu

Mladi kuvar Gijom Iskandar prvi put je došao u Beograd pre mesec dana kako bi se s vlasnicima restorana Langouste dogovorio o saradnji. Beograd mu se veoma dopao, pa se ubrzo preselio u naš glavni grad i postao chef...