Home  //  Management  //  Intervju  //  Zbaralji Saverio za CafeBar network

Kuvar svetskog glasa i chef restorana Tosca iz Ženeve Zbaralji Saverio (Sbaragli Saverio), kulinarsku karijeru započeo je u jednom malom italijanskom restoranu u blizini Firence. Na ulazak u kuhinju odvažio se tek posle završene ugostiteljske škole A Saffi. Ali ubrzo je shvatio da ga ne zadovoljavaju male stvari i krenuo je u potragu za ozbiljnijim poslom. Na početku karijere opredeljivao se za hotele, u Firenci se oprobao u Grand hotelu i hotelu L’ Excelsior, a kasnije se preselio u Sijenu i u Park hotelu proveo dve sezone. Kada se zasitio hotela i Sijene, vratio se u Firencu da bi stekao iskustvo u klasičnom restoranu. Za to je izabrao restoran La Terrasse i čuvenog Alena Dukasa, pa zatim i Kristijana Moriseta. Zatim je usledio odlazak u Pariz i rad u restoranu L’Arpege s Alenom Pasardom. Posle Pariza, vratio se u Grand hotel Continental u Sijeni. Prvo chefovsko iskustvo doživeo je upravo u gradu u kome je počeo, San Điminjanu, i to u hotelu Relais&Chateaux La Collegiata. Posle godinu dana rada, pozvao ga je Hose Silva i ponudio mu posao u hotelu Four Season u Ženevi. Tu se zadržao šest godina, tačno koliko je bilo potrebno da Four Season dobije Mišlenovu zvezdicu. Kada je, kaže, dovoljno stasao u kulinarstvu, zajedno sa Žanom Žakom Gelfijem i Markom Borđijanijem otvorio je italijanski restoran Tosca. Posle samo godinu dana rada restoran je dobio svoju prvu zvezdu.  

 

Ko je uticao na vas da postanete chef? 

– To je, nesumnjivo, bio Alen Dukas. Od njega sam naučio sve što danas znam. Rad s njim zaista je neprocenjivo iskustvo. Njegove savete i danas primenjujem u poslu. 

 

Kog se njegovog saveta držite? 

– Ukoliko imaš strast za onim što radiš, ma koliko da je teško, ne odustaj! Jednostavno, kada znate da ste dobro odradili svoj posao i da ste dali svoj maksimum, neko će to sigurno primetiti i znati da ceni. Bez toga, vi ste niko i ništa! 

 

Sećate li se svojih početaka? 

– Naravno. Počeo sam u jednom malom restoranu u rodnoj Firenci. U odnosu na današnju gastronomiju, to je bio potpuno drukčiji pristup kako ugostiteljstvu tako i hrani i namirnicama. 

 

Budući da ste radili i u hotelskom i u klasičnom restoranu, ima li razlike između ta dva posla? 

– Rad u hotelu veoma se razlikuje od rada u restoranu. U klasičnom restoranu više pažnje posvećuje se gostu i više se pazi na detalje, dok u hotelu nekako sve teče po pravilu od kog nema odstupanja.  

 

Šta je sve, prema vašem mišljenju, potrebno jednom kuvaru da postane chef? 

– Velika strast prema poslu mora da bude na prvom mestu. Posle toga ide sve ostalo. Kuvar stalno mora da osluškuje potrebe svojih gostiju i da im uvek nudi baš ono što im treba. Jedino tako gosti će vam biti srećni. 

 

I za kraj, šta mislite, da li je došlo vreme da i Beograd dobije restoran ovenčan Mišlenovom zvezdom? 

– Mislim da svi restorani na svetu treba da budu rangirani Mišlenovim zvezdama. To bi donelo više kreativnosti među kuvarima, ali i više takmičarskog duha, što je generalno dobro za ugostiteljstvo.  CBN



Kolege chefa Zbaraljija Saverija, njegov glavni asistent Rehrig Kevin, poslastičar  Leonardo di Teodoro i menadžer restorana Alesio Riso, krajem februara bili su gosti beogradskog restorana Credo. Ta trojka je zajedno sa šefom kuhinje restorana Credo Nenadom Jovanovićem vodila domaće goste kroz evropsku kuhinju, od Italije, preko Švajcarske, do Francuske.

 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

Najnovije vesti


Kafana je moja sudbina

Jovan Mrđenović,ugostitelj

Kafane su bile deo života čaršije. Nosile su poseban duh, neobičan, lepršav, nepredvidiv, duh koji je profilisao kulturni, zabavni i društveni život grada...



Tata mata

U kući u kojoj je pre rata živeo Mata Milošević, jugoslovenski reditelj, glumac i profesor, iskusni ugostitelj Milan Miculović otvorio je restoran dalmatinskih specijaliteta, konobu Tata Mata. Na tom mestu, u Dalmatinskoj ulici u Beogradu,...



Novi i trendi restorani

Pogledajte šta se sve zanimljivo otvorilo širom sveta u prva tri meseca 2018. 



Meso i još malo mesa

Šta se jede u srpskim restoranima?

Samo u Beogradu, prema podacima Horesa ima oko 2000 objekata koji služe hranu. Među njima je najveći broj onih koji služe roštilj i od tog broja malo je francuske kuhinje, japanske, vijetnamske, grčke, španske,...