Home  //  Management  //  Intervju  //  Od panka do Mišlena

 

Đorđe Bulatović, kuvar restorana Miamiam

Iako je radio u restoranima s Mišlenovim zvezdicama, Đorđe ne voli ušminkana mesta. Uživa da jede po kafanama, naročito onim u provinciji. Najbolju pljeskavicu jeo je u mestu Štubik u Negotinskoj krajini, a najbolju pastu u menzi jednog italijanskog sela. Prva ljubav mu je muzika. Kako kaže, sluša sve – od panka do džeza. Zaljubljenik je u modu, film i istoriju, a najviše voli da kuva za svoje prijatelje.

 

On smatra da je karijeru započeo relativno kasno, sa 22 godine. Međutim, Đorđe ima ozbiljno iskustvo iza sebe. Radio je u Francuskoj, Italiji, Danskoj, Holandiji i Grčkoj. Važno mesto u njegovoj biografiji zauzima i rad u restoranima s Mišlenovim zvezdicama Le Beau Rivage i L’Auberge de L’Ile Barbe u Francuskoj, gde je imao priliku da sarađuje sa šefovima Reynaldom Donetom i Jean-Christopheom Ansanay-Alexom.

Kuvanje ga je oduvek zanimalo mada ga nije ozbiljno shvatao. U dodir s kuhinjom prvi put je došao kad je čistio restoran. Naime, zajedno sa Nikolom Narančićem iz Salona 5 odlazio je po nekoliko meseci na more, gde su zarađivali tako što su radili po restoranima. Nikola je već tada bio kuvar, a Đorđe je čistio. U kuhinji je, kako kaže, radio sve: čistio, prao sudove, bio šef. Pre nešto više od 15 godina postao je Nikolin pomoćni kuvar i tada počinje njegova karijera.

– S Nikolom sam ušao u svet gastronomije. S vremenom sam uspeo da pronađem svoj pravac. Na mene je svakako uticalo i moje obarazovanje na Akademiji za francuska vina i francusku kuhinju u Monpeljeu. Tu sam dobio konkretno znanje ne samo o francuskoj kuhinji nego i o gastronomiji uopšte – priča Đorđe. 

Da bi neko bio dobar kuvar, potrebno je životno iskustvo. Đorđe smatra da razvijanje kreativnosti ne proizlazi samo iz kuhinje već i iz svega ostalog što čini život jednog čoveka. Od ljubavi, preko porodice, pa do odnosa s ljudima, kroz sve to razvija se iskustvo.

– Na mesto kuvara biće primljen samo onaj ko zna, bez obzira na obrazovanje. Ne kažem da edukacija nije važna, ali iskustvo je ipak mnogo značajnije. Kuvanje je psihički težak posao, pre svega za mlade koji se prvi put susreću s tom vrstom odgovornosti. Treba biti jak da kada te neko „kinji” to prihvatiš kao nešto normalno – objašnjava Đorđe. 

 

Kuhinja kao vojska

Disciplina je u kuhinji veoma bitna. Moglo bi se reći da najviše podseća na vojsku. Za mladog kuvara čak nije ni najvažnije šta ume da uradi već koliko ume da prati i da sluša iskusnije. Njima Đorđe savetuje da se pre svega oslobode sujete, da budu smireni i slušaju nadređene.

– Iako mislim da u kuhinji demokratija ne postoji, trudim se da imam dobar odnos sa svojim zaposlenima. Smatram da nisam preterano strog. Prema njima se postavljam kao čovek i oni mi uzvraćaju istom merom. Važno je da, pre svega, znaju koje su njihove odgovornosti – napominje Đorđe.

On pripada generaciji mladih kuvara koji ne vole šablone i u stalnoj su potrazi za nečim novim i drukčijim. Uživa u tome da eksperimentiše i isprobava nove ukuse i teksture. Koliko mu je autorski rad bitan pokazuje i to što se na meniju restorana Miamiam, koji je osnovao zajedno sa svojom najboljom drugaricom Marijom, nalaze isključivo njegova autorska jela. Sve od predjela preko glavnih jela pa do neobičnih poslastica proisteklo je iz njegove kreativnosti i mašte. Kako kaže, na njegovu otvorenost uticalo je obrazovanje u Francuskoj, ali i život u Italiji, gde je studirao istoriju i kritiku filma. Gurmani će u njegovim jelima osetiti ukuse daleke Indije, pre svega zbog masale i kardamoma, koji su njegovi omiljeni začini.

 

– Danas se pre svega kod mladih kuvara insistira da budu otvoreni i pruža im se prilika da rade šta im padne na pamet. Starija garda, na primer francuskih kuvara, bliska je konzervativnom pristupu i to je sasvim u redu. Kao što je normalno da oni novine ne prihvataju, normalno je i da mladi novine uvode – zaključuje Đorđe. CBN

 

 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

Najnovije vesti


Izgoreo klub Koketa

Na makiškoj strani Ade Ciganlije jutros je izbio požar.



Više zaradimo kada delimo

Pitali smo konobare da li se više zaradi kada se bakšiš deli ili ne



Ugostiteljima su važni komentari gostiju!

U pokušaju da se gostima na jednom mestu prikaže izbor svih restorana, barova, etno-sela, kafića, kafeterija, kafana, stvara se masovna i nepregledna prezentacija lokala. Upravo zbog toga, mnoge informacije nisu tačne, te se tako u ponudi mogu...



Gde je zapelo sa baštama

Zašto centralne gradske Opštine u Beogradu  „teraju” ugostitelje da rade nelegalno...

Letnja sezona samo što nije počela, a ugostitelji još uvek nisu dobili dozvole za postavljanje bašta koje su simbol Beograda. Kako kažu, zahteve su podneli i...



Šabac

Kažu da je Šabac između dva svetska rada imao najviše kafana po glavi stanovnika. I danas taj grad može da se pohvali velikim brojem ugostiteljskih objekata. Većina njih smeštena je u strogom centru, u pešačkoj zoni. Ponuda je vrlo raznovrsna, a...