Home  //  Management  //  Intervju  //  Nema instant majstora

 

Krsto Radović

master pastry chef i vlasnik Mandarina Cake Shopa 

Imao sam najboljeg šefa na svetu, Nika Patersona. Od njega sam mnogo naučio. Bio je strog i detaljan. Naučio me je disciplini, odnosu prema poslu, odgovornosti... I to je sada upisano u mom poslastičarskom DNK kodu – kaže Krsto Radović, master pastry chef i vlasnik Mandarina Cake Shopa.

– Poslastičarstvo je specifičan zanat. Zahteva kreativnost, sposobnost organizacije, mnogo odricanja. Svako je dobar za nešto. Ako si kreativan, a ne znaš gde udaraš, onda si pola majstora. Razlika između dobrog i prosečnog majstora je u sitnicama, u detaljima. Da li ćeš preskočiti kutiju ili je podići i vratiti na mesto, da li ćeš ostati pet minuta duže na poslu da bi završio započeto ili izjuriti iz radionice čim ti se završi smena... To su sitnice. Tvoj posao ogleda se u tvom kolaču. Ako nešto već radiš, radi to kako treba!

 

Krsto nikada nije želeo da bude prosečan, i kako sam kaže, oduvek je zamišljao sebe kao veoma uspešnog. 

– Moraš da imaš cilj u životu. Džabe ti sve što radiš, ustaješ, cimaš se ako nemaš cilj. Odricanje je najveći problem. Samo onaj ko je spreman da se odrekne, i da se posveti, može da dođe do uspeha. Dok su se drugi zezali, ja sam se usavršavao. Ne može ništa preko noći. Nema instant majstora. U Srbiji je problem to što nema konstantnosti ni u jednoj oblasti života, pa ni u poslastičarstvu. Ljudi se plaše, žive u svom mikrosvetu, ograničeni su, kopiraju, a nisu ni svesni da to nije put do uspeha. Bolje biti svoj, sesti malo i razmisliti nego biti nečija loša kopija – smatra Krsto. 

– Mi radimo dok se drugi odmaraju. Ljudi odustaju i zbog stresa. Jednostavno, ne mogu da podnesu pritisak. Ima mnogo sujete, a ona je odlika ljudi koji ne veruju u sebe, koji ne znaju koliko vrede. Ako dam nekom recept za kolač, neće me to unazaditi. Ako bi se to dogodilio, onda bih znao da nešto nije u redu sa mnom. 

 

O poslu razmišlja neprestano, ideje mu se javljaju i u snu, a svoje znanje i iskustvo nesebično prenosi na druge. 

– Trudim se da budem smiren, da se međusobno dopunjujem sa zaposlenima, da ih motivišem i podržim, da budem i šef i drug, da od mladih poslastičara napravim dobre majstore i dobre ljude, pre svega. Kada sam završio školu, niko nije želeo da mi prenese znanje, i taj osećaj dobro sam zapamtio. Ne želim da budem sebičan. Visok nivo poslastičarstva zahteva maksimum posvećenosti. Kada imaš dobar tim, možeš da se prepustiš kreativi, da izraziš svoju umetničku stranu, a to je nesumnjivo najlepši deo posla – zaključuje Krsto Radović. CBN


 

Krsto Radović karijeru je počeo u porodičnoj pekari u Budvi. Završio je Srednju ugostiteljsku školu u Beogradu, pa školovanje nastavio na Višoj hotelijerskoj školi, na smeru za poslastičarstvo. Po dobijanju diplome, otišao je u Englesku, gde je nastavio profesionalno usavršavanje, i to rame uz rame s čuvenom Lorejn Paskal. 

– Uporedo sa studijama, radio sam u Claridg’s hotelu u Londonu. To je veoma ozbiljan posao, najviši mogući standardi i jaka konkurencija. Posle godinu dana rada, šef me je pitao da li želim da napredujem. Uvek – bio je moj odgovor. I tako sam otišao na University West London. Godinu dana sam se pripremao da bih bio tehnički spreman, jer je to preduslov za upis – objašnjava Krsto. 

– Bio sam u dobroj klasi i jedini stranac. Među kolegama je bila i čuvena Lorejn Paskal, sada već moja dobra prijateljica. Zajedno smo učili kako se postaje pravi majstor, kako se savršeno barata veštinama, kako se pokreće biznis... To je bio veoma težak i naporan period, jer kada si u inostranstvu, ne smeš da posustaneš. Moraš da pratiš ritam, jer ako zastaneš, ispadaš! 

Posle završenog fakulteta, usledio je master, pa i englesko državljanstvo. Međutim, Krstov grad oduvek je bio Beograd. Vratio se, godinu dana radio u hotelu Square Nine, i kada su se sve kockice poklopile, sa sestrom Kamelijom otvorio je Mandarina Cake Shop.

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

Najnovije vesti


Kafana je moja sudbina

Jovan Mrđenović,ugostitelj

Kafane su bile deo života čaršije. Nosile su poseban duh, neobičan, lepršav, nepredvidiv, duh koji je profilisao kulturni, zabavni i društveni život grada...



Tata mata

U kući u kojoj je pre rata živeo Mata Milošević, jugoslovenski reditelj, glumac i profesor, iskusni ugostitelj Milan Miculović otvorio je restoran dalmatinskih specijaliteta, konobu Tata Mata. Na tom mestu, u Dalmatinskoj ulici u Beogradu,...



Novi i trendi restorani

Pogledajte šta se sve zanimljivo otvorilo širom sveta u prva tri meseca 2018. 



Meso i još malo mesa

Šta se jede u srpskim restoranima?

Samo u Beogradu, prema podacima Horesa ima oko 2000 objekata koji služe hranu. Među njima je najveći broj onih koji služe roštilj i od tog broja malo je francuske kuhinje, japanske, vijetnamske, grčke, španske,...