Home  //  Management  //  Intervju  //  Skadarlija je siroče Beograda

 

Zapuštenost i nebriga

Da nam nema gostiju Beograda, tj. stranaca, mi bismo ovde u Skadarliji umrli od gladi. Skadarlija direktno zavisi od broja turista koji dođu u Beograd. Primećujem, ipak, da je grad samo deklarativno zainteresovan za Skadarliju, a suštinski baš ga briga za tu ulicu. Skadarlija je siroče Beograda. Recimo, kad prolazite tom kaldrmom, postoji velika opasnost da padnete i, ne daj bože, slomite nogu. To se, nažalost, i dešava. Ilustracije radi, dan pred otvaranje sezone u Skadarliji, između ograde i restorana Guli palo je dvoje ljudi. Mislili smo da su skončali. Trebalo nam je pola sata da ih oporavimo. Tu su rupe koje su zakrpljene, ali ne kako treba. 

Sutradan su došli da otvaraju Skadarliju. Otvorili su je na isti način kao proteklih decenija. Menjaju se samo govornici, u zavisnosti od toga ko je direktor Turističke organizacije Beograda i koja je stranka na vlasti. Uvek je tu policijski orkestar, gomila penzionera (koji, pretpostavljam, dođu zato što ih mi častimo), zatim gospodin Vlada, vlasnik restorana Šešir moj i prvi privatnik u Skadarliji, koji održi prigodan govor. Obuku neke momke i devojke u starovremenske kostime, oni prošetaju, neko se tu slika, digne se zastava i to je to. To je otvaranje Skadarlije. 

Već sutradan uveče padala je kiša i zapušili su se zapušteni kanalizacioni odvodi. Prijavio sam to komunalnim policajcima koji su naišli, ali nisu odreagovali. Tek su posle nekoliko dana, na naš poziv, došli majstori da to srede. 

Budući da nijedna fasada u ovoj ulici nije sređena, možda je i bolje što je kaldrma takva, jer morate da gledate kuda idete, pa nećete ni primetiti zgrade. Lažem, u stvari. Ima jedna cela fasada, i to fasada Srpske banke, koja je na prodaju. Sve ostalo su olupane, zapuštene fasade koje nisu sređivane poslednjih 40 godina. To svakako ne izgleda lepo.

Iako mnogo pominjana kao jedno od najznačajnijih turističkih uporišta grada, Skadarlija faktički postoji samo dopola – od Bulevara despota Stefana do Tri šešira. Ispod toga je pomrčina, mrak, krateri u kaldrmi. Može da vas dočeka i dvoglavo čudovište, jer niko ne zna čega sve tamo ima. Sramota. 

 

Neprihvaćene ideje

Svojevremeno sam jednog gradskog sekretara zamolio da predloži gradonačelniku Siniši Malom da se napravi pešačka zona od Kalemegdana, kroz Ulicu Strahinjića bana i Skadarsku, do Narodnog pozorišta. Tu bi sve praktično bilo prilagođeno turistima. Kafići, restorani, butici, galerije, muzeji, sve što je zanimljivo. Međutim, moj sagovornik to je shvatio kao šalu i počeo da se smeje. 

Imao sam ideju i da organizujemo prevoz rikšama, pa da dame sednu i da ih prevozimo od lokala do lokala. Sad se pomalo i šalim, ali nije to daleko od istine. Da bi išle u skadarlijske restorane, dame moraju da dolaze u patikama, u čizmama ili cipelama bez štikli. Nije lepo gledati ženu sa visokim potpeticama kako se lomata po ruiniranoj kaldrmi. Zapuštenost je nešto što s malo para i malo volje može da se sredi.

Meni se čini da je ugostiteljstvo ovde crna ovca. Ono postoji, ali bi svi nekako voleli da ne postoji, pa se smišljaju raznorazna pravila koja ugrožavaju naš rad. 

Mislim da bi Skadarlija trebalo da bude isključivo ugostiteljska ulica, prava boemska četvrt, kako je često, ali ne i s pravom, nazivaju. Boemija ne znači da goste terate u ponoć. Tek tada treba da se rasplamsa atmosfera i da potraje duboko u noć, do ranih jutarnjih sati. 

Zato mislim da niko ne bi trebalo da živi u Skadarskoj. Ovo mišljenje ne nailazi na odobravanje kod političara, ali ja bih zamolio sve stanare na fin način da se isele i dao im alternativu. Kao što su mogli da eksproprišu zemljište na savskom nasipu za Beograd na vodi, tako mogu i ovde. Dakle, iseliti ljude, srediti fasade, napraviti hotel, muzej i druge zanimljive sadržaje. Problem imamo jer stanari smatraju da je Skadarlija kao i svaki drugi deo grada, a nije. Zovu komunalnu policiju, oni dođu narogušeni i to izgleda strašno i za nas i za naše goste. Kao da smo kriminalci. Evo, pozivam da se čelnici grada izjasne da li je Skadarlija potrebna Beogradu i u kom obliku. Ako kažu da radimo do 22 sata, dobro, znači katanac u bravu i svi se selimo odavde.

 

Situacija se ne menja

Da bi država kao celina mogla da funkcioniše, svaki šraf mora da bude podmazan i da sve dobro radi. Dakle, da bi mogli da plate porez, ugostitelji moraju da imaju goste, a da bi imali goste, ljudi treba da imaju pristojne plate.

Već 30 godina sam u ovom poslu i uvek sam očekivao da će država i društvo ići ka boljem, ali to se nije desilo, nažalost. 

Normalno je da se sve razvija, samo u Srbiji sve ide unazad ili stagnira. Jedno vreme jeste išlo nabolje, a onda je sve stalo. Ipak i dalje se nadamo boljoj budućnosti, jer nada umire poslednja. 

 


Kako se borimo? 

Mi smo uvek i svuda prepušteni sami sebi. Već nekoliko godina u Skadarliji nema lošeg restorana i svi se trudimo da budemo još bolji. Ovo jeste dobra adresa, ali mora sve da se sredi. Najavljuju da će smanjiti zakup za baštu. To je odlično, biće to jedna dobra stvar za  ugostiteljstvo. Jer, teško se opstaje. Napeto je. Da biste otvorili jedan kafe ili restoran morate da uložite 200.000-300.000 evra i to vam niko ne priznaje. A dođe neki Žan-Pol iz Francuske ili neki Hans iz Nemačke i dobije 10.000 evra po radnom mestu, dok nama ne daju ništa. I nikom ništa.

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

Najnovije vesti


Niže akcize za kraft pivare?

Privredna komora Srbije (PKS) i Grupacija proizvođača slada i piva podnele su inicijativu Vladi Srbije i Ministarstvu finansija da se akciza malim zanatskim pivarama smanji za polovinu. Dimitrije Ivanović iz PKS naglašava



Chardonnay Fuck Him

Australijska vinarija proizvela je Chardonnay FUCK Him, koji je tako nazvala da bi izrazila svoje protivljenje američkom predsedniku Donaldu Trumpu



Predstavljena vina Frensisa Forda Kopole

Restoran Cafe Lavash i kompanija Wine Time predstavili su ekskluzivna vina velikog filmskog majstora Frensis Ford Kopole, u kojima su uživale i poznate ličnosti iz beogradskog kulturnog, javnog, ali i poslovnog života. 



Gruppo Campari beleži veći promet

Prodaja alkoholnih pića poznate italijanske kompanije Gruppo Campari za prvih devet meseci porasala je za 8,1 odsto.



U Portugalu raste porez na pića

Portugalci će, po svemu sudeći, od sledeće godine plaćati skuplje svoja pića. Naime, iz Nacrta državnog budžeta za narednu godinu vidi se da će porez na pivo, likere