Home  //  Management  //  Istražujemo  //  Zakon zakucava vrata

Kako dva nova zakona utiču na ugostitelje...

Radi smanjenja sive ekonomije država je odlučila da ugostitelje udari po džepu. Izmene Zakona o poreskom postupku koje su sredinom aprila stupile na snagu predviđaju da u slučaju prekršaja poput neprijavljivanja zaposlenih ili neizdavanja fiskalnog računa, kazna može biti zatvaranje lokala. Jedino ohrabruje što nove odredbe Zakona neće biti retroaktivne. Istraživali smo kako tu situaciju komentarišu ugostitelji, a šta kažu predstavnici vlasti...

Mukama sa zakonima ipak nije kraj, pa osim izmena Zakona o poreskom postupku, ugostitelje čeka još jedan novi zakon. Naime, Zakon o ugostiteljstvu, po svemu sudeći, uskoro će se naći u skupštinskoj proceduri, kako kažu ugostitelji, bez konsultovanja sa strukom.  

Radi smanjenja sive ekonomije u ugostiteljstvu i turizmu, poljoprivredi i saobraćaju, donet je Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije. Kako je saopštio Savet za borbu protiv sive ekonomije u aprilu ove godine, posebna pažnja usmerena je na sektore u kojima je evidentiran povećan rizik od poslovanja u sivoj zoni, a to je svakako sektor ugostiteljstva. Država tvrdi da bi nedavno usvojene izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji trebalo da daju pozitivan efekat na smanjenje obima sive ekonomije. One se ne tiču samo ugostiteljstva već i svih privrednih subjekata. 

 

Izmene Zakona o poreskom postupku 

Ugostitelji se često susreću s raznim problemima, od rupa i nedorečenosti u propisima i zakonima, preko neusaglašenog rada inspektora na terenu, do neprofesionalne administracije i čestih promena propisa. Država je rešila da pooštri kazne za prekršaje poput neprijavljivanja zaposlenih ili neizdavanja fiskalnog računa. Ako se za dve godine tri puta ponove isti prekršaji, objekat može biti zatvoren na čak godinu dana. 

Naime, prema odredbama Zakona o poreskom postupku, ugostitelji će za učinjeni prvi prekršaj, umesto zabrane obavljanja delatnosti od sedam dana, ubuduće imati zabranu rada od 15 dana. Za ponovljeni prekršaj kazna će biti 90 dana, a ukoliko se isti prekršaj ponovi i treći put, neće moći da rade godinu dana. 

Osim toga, u toku poreske kontrole, poreski inspektor izriče poreskom obvezniku zabranu vršenja delatnosti do godinu dana. 

Konačno u Srbiji: Zakon o ugostiteljstvu! 

Nacrt zakona o ugostiteljstvu je završen, a javna rasprava trajala je do 20. juna 2018. Okrugli sto u okviru javne rasprave održan je u saradnji s Privrednom komorom Srbije, a za vreme javne rasprave održana je i sednica Nacionalnog saveta za razvoj turizma, koji bi trebalo da se izjasni o predlogu zakonskog rešenja. Kako navode iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, konačno su se stvorili uslovi da se donese poseban Zakon o ugostiteljstvu kako bi se ta oblast sistemski regulisala, a Predlog zakona je i nastao kao rezultat analize stanja, pre svega na turističkom tržištu, i sagledavanja problema s kojima se suočavaju svi učesnici u ugostiteljskoj delatnosti. Prioritet novog Zakona o ugostiteljstvu jeste smanjenje sive ekonomije upravo u toj delatnosti. 


Novine u novom zakonu

Novi zakon predviđa uvođenje centralnog informacionog sistema u oblasti ugostiteljstva i turizma kao jedinstvenog i centralizovanog elektronskog informacionog sistema. Taj sistem sadržao bi sve relevantne podatke o pružaocima usluga smeštaja i objektima za smeštaj i preko njega bi se evidentirali svi podaci o ugostiteljskoj, nautičkoj i lovno-turističkoj delatnosti. 

Njime se uređuje i prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti, prava lica i zaštita prava lica čiji se podaci prikupljaju i obrađuju, ograničenja zaštite podataka o ličnosti i obezbeđenje podataka, na način propisan zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Zakonom se propisuje da će se svako izdavanje smeštaja na period kraći od 30 dana smatrati pružanjem ugostiteljskih usluga smeštaja.

Uvode se i znatne olakšice fizičkim licima, pružaocima usluga smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva. 

 

A šta na to kažu ugostitelji? 

Pre svega, smatraju da kontrola treba da postoji, ali da ne bi trebalo zatvaranjem kažnjavati one koji pošteno obavljaju svoj posao!

Do sada, ugostitelji su pokazali da su uglavnom udruženi samo kad zagusti, tj. kada su ugroženi. Pre više od tri godine udružili su se i zajedničkim snagama zatvorili svoje lokale u znak protesta upravo protiv zatvaranja lokala. Glavni razlog za to bilo je, prema njihovom mišljenju, neprimereno ponašanje inspekcije koja je tada veliki broj lokala, zbog raznih prekršaja, zatvorila na sedam ili 14 dana. Ugostitelji su bili revoltirani zbog načina na koji su inspekcije nastupale i zato što su često upadale u lokale u pratnji policije.  

I danas najviše nezadovoljstva proizlazi iz toga što se s ugostiteljima retko ko konsultuje prilikom kreiranja propisa. Zakon, na primer, ne poznaje kategoriju bakšiša, pa vlasnici lokala realno stalno krše zakon. 

Poreske inspekcije zatvaraju objekte i zbog bakšiša od 100 dinara, a kada inspekcija utvrdi manjak ili višak u kasi, to znači da se bori protiv sive ekonomije. 

A šta da rade ugostitelji? Iako imaju pravo žalbe, retko se dešava da i posle podnošenja žalbe budu zatvoreni.  

Važno je da se propisi prilagode ugostiteljskoj delatnosti, da kategorija bakšiša bude zakonski prepoznata ili da postoji veća tolerancija prema (ne)slaganju robe, s obzirom na svakodnevnu praksu u toj delatnosti, jer su u suprotnom ugostitelji u stalnom prekršaju i inspektori uvek imaju osnov da im naplate kaznu ili da im zatvore lokal. 

Kako će se novi Zakon o ugostiteljstvu odraziti na poslovanje restorana i kafića i drugih ugostiteljskih objekata?

Strateško opredeljenje naše zemlje je da osim turizma razvija i ugostiteljstvo kao njegov integralni deo. Samim tim predložena rešenja doprineće većem suzbijanju sive ekonomije, ali i podizanju kvaliteta usluga. Na taj način utiče se na veće i dugoročnije zadovoljstvo korisnika usluga, što će se pozitivno direktno odraziti na poslovanje privrednih subjekata. Odredbama Nacrta stvaraju se osnove za neprekidan, dinamičan, usklađen i konkurentan rast i razvoj ugostiteljstva. Cilj je da se na principima održivosti i isplativosti, tržišno potvrđenom kvalitetu usluga, prednostima destinacije i prepoznatljivom identitetu u međunarodnim okvirima, kreira zdrav poslovni ambijent u kom svi imaju dobiti. Namera je suzbiti nelojalnu konkurenciju i stvoriti najbolje moguće uslove koji će doprineti razvoju te važne privredne delatnosti. Same odredbe Nacrta zakona u manjoj meri se odnose na rad restorana budući da se detaljnije tom materijom bave podzakonski akti čije usklađivanje nastupa tek nakon usvajanja novog zakona. U svakom slučaju, i u toj izuzetno važnoj oblasti ugostiteljstva pratićemo sve najnovije evropske trendove i usklađivati naše propise kako bi naši privrednici mogli da posluju što uspešnije. 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži