Home  //  Management  //  Istražujemo  //  Pomama za sladoledom

U poslednjih nekoliko godina Beograđani se druže u redovima za sladoled. Popularne sladoledžinice svojim gostima nude sladoled od prirodnih sastojaka i pažljivo odabranih namirnica, ručno pravljen, bez aditiva i veštačkih aroma, a svoje recepture ljubomorno čuvaju...

Prvi pravi italijanski sladoled Beograđani su mogli da probaju u sladoledžinici Sapore. Nažalost, Sapore je kratko radio. Vlasnik Paolo preselio se u Španiju, a nas sladoledokusce prvo „navukao”, pa onda uskratio za ledene zalogaje. Bankar Moric Frid, kreator ideje i koncepta Moritz Eis, svakako je jedan od pionira u pravljenju domaćeg sladoleda u našoj zemlji. Kada je otvorio svoj prvi lokal, nema ko nije stajao u redu da proba kako neobične tako i obične kombinacije ukusa. 

– Shvatio sam da u Srbiji domaćeg sladoleda nema toliko koliko ima kvalitetnog voća i povrća, a znajući da posao sa sladoledom može da bude zanimljiv, odlučio sam da osmislim nešto novo. Nisam želeo kopiju nečega što već postoji, već nešto potpuno drukčije, inovativno i zabavno. Tako je i nastao Moritz Eis – objašnjava Moric Frid. 

Prvi lok˝wal otvorio je pre četiri godine u Beogradu. Danas sladolede Moritz Eis možete da jedete na pet mesta u glavnom gradu i jednom u Novom Sadu, a ukoliko vas put navede u daleki Čile ili možda u komšiluk, u Mađarsku ili Rumuniju, i tu ćete moći da uživate u ukusu njegovih ledenih poslastica. 

Posle Morica, više od godinu dana niko od sladoledžija nije se usudio da otvori nešto slično, sve dok se nisu pojavila četiri drugara i na Dorćolu otvorila Crnu ovcu sa idejom da gostima ponude kvalitetan sladoled napravljen od lokalnih sastojaka. Kako kažu ti entuzijasti, pre nego što su i sami postali majstori za sladoled, pojeli su na hiljade i hiljade te poslastice. Prvi su Beograđanima ponudili neobične kombinacije sladoleda kao što je kajmak – suve šljive – slanina ili limun – bosiljak – balsamiko krem, a dve sezone kasnije stvaraju nove ukuse i zadovoljno trljaju ruke.  

Prošle godine, supružnici Jasmina i Veroljub, koji su preko dvadeset godina u poslu sa sladoledom, otvorili su Poslastičarnicu u centru Beograda. Ljubiteljima sladoleda nudili su tradicionalne i moderne italijanske sladolede, različite po strukturi i načinu pravljenja, a godinu dana kasnije i dalje se poigravaju novim ukusima i uspešno odgovaraju na neobične zahteve gostiju. 

– Nedavno smo na zahtev gosta koji je želeo da iznenadi svoju devojku koja „ne može da živi bez paradajza” napravili sladoled od paradajza. Dok ga jedete, imate utisak da jedete svež paradajz – sa osmehom i neverovatnim entuzijazmom priča Veroljub Šobić. 

Za pripremu sladoleda u Poslastičarnici, kaže Veroljub, koristi se sezonsko voće s našeg podneblja, a ponekad se ide i podno Kopaonika za dvadeset kilograma divljih trešanja. 

– Naša misija od početka je da radimo isključivo sa sirovinama umesto s gotovim proizvodima. Voćne sladolede pravimo sa izvorskom vodom i u njima je između 40% i 50% svežeg domaćeg voća. Nema aditiva. 

Veroljub pravi sladoled od drenjine, suvih šljiva, mušmula, pistaća, ponekad i nauštrb sopstvene zarade, a sve zbog dobrog ukusa, iako zna da „pare leže tamo gde ima vode i vazduha”. A sladoled je upravo i sačinjen od vode i vazduha. 

– Sladoled je oduvek bio veoma profitabilna grana industrije i hvala bogu što ga ima sve više. Drago mi je što je tako, jer sladoled je sinonim za osmeh, za druženje, za dobro raspoloženje – kaže Veroljub i dodaje da je zanatski sladoled zdrav proizvod! 

U veoma šarenolikoj ponudi sladoleda u gradu, naišli smo i na nešto jedinstveno kod nas – sladoled koji se sprema za svega minut, i to pomoću tečnog azota. Pravi se na 196 stepeni ispod nule, a za njega je potrebna sveža baza od vanile u koju se dodaju različiti ukusi. 

– Italijani kažu da se kvalitet sladoleda meri po tome koliko je svež, e pa od ovog nema svežijeg – kaže Milan Lekić, chef hotela Radisson Blu Old Mill, u kome jedino u gradu možete i da probate taj sladoled. CBN 


Najstariji sladoled u Beogradu

Pelivan, najstarija beogradska poslastičarnica, u maju ove godine proslavila je 166. rođendan. Davne 1851. otvorio ju je kod Stambol kapije Mustafa Pelivanović. Danas u Pelivanu radi peta generacija Pelivanovića, a za očuvanje tradicije i sladoled čiji je ukus isti i skoro dva veka kasnije brinu se naslednici Baraa, Suhaib i Musaab. Recept i dalje čuvaju u tajnosti, a enterijerom i ponudom ne odstupaju mnogo od prošlih vremena. 

– Čuvamo tradiciju i naše ukuse. Kod nas su i dalje najprodavaniji klasici, vanila, čokolada i lešnik – kaže Musab. 


 

 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži