Home  //  Management  //  Istražujemo  //  Došli da pune budžet!?

Među ugostiteljima vlada uverenje da inspekcija preterano kontroliše lokale i da u obilaske idu da bi napunili državnu kasu. Upravo to je bio povod da provedemo dan na terenu sa tržišnom inspekcijom i uverimo se, upravo, u suprotno od uvreženog mišljenja

 

 

Dobar dan, turistička inspekcija! – Ana Tanazević počinje redovnu inspekcijsku kontrolu u lokalu Mamma’s Biscuit House u centru Beograda. Kontrolisaće izdavanje računa, legalitet rada i da li postoji dovoljan broj cenovnika u kafiću.

– Niko nije baš najsrećniji kada uđe inspekcija, jer ljudi je doživljavaju na pogrešan način. Kada uđemo i predstavimo se, ugostitelji apriori pretpostave da smo mi došli samo da napišemo neku kaznu i često kažu: „Evo, došli ste da punite budžet!” Mi nismo ni počeli kontrolu, a oni već imaju takve, neosnovane predrasude – kaže inspektorka. Ona dodaje da uprkos tom uvreženom mišljenju najveći broj kontrola prođe glatko, bez ijednog utvrđenog prekršaja.

Međutim, menadžer lokala Mamma’s Biscuit House Uglješa Todorović daje potrebna dokumenta bez pogovora pošto je pogledom preleteo preko naloga za inspekciju, koji je odskoro obavezan za svaku kontrolu. 

– Zakon o inspekcijskom nadzoru (Sl. glasnik RS, br. 36/2015), koji je stupio na snagu 29. 4. 2015. a primenjuje se u celini od 30. 4. 2016, doneo je novine u postupanju i radu inspekcija. Novina je, pre svega, izdavanje naloga za inspekcijski nadzor privrednog subjekta. U nalogu rukovodilac konkretno definiše predmet inspekcijskog nadzora. U redovnom inspekcijskom nadzoru kontrola se obavlja po kontrolnim listama koje su objavljene na sajtu ministarstva. Za neregistrovane subjekte ne izdaju se nalozi – objasnili su nam u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Dok Ana upoređuje račune i cenovnike i pregleda potrebnu dokumentaciju, Uglješa je miran. Kaže, ne plaši se inspekcije jer ima knjigovođu koji vodi računa o tome da svi propisi uvek budu ispoštovani.

– U poslednjih godinu dana finansijska inspekcija posetila nas je dva-tri puta, a i turistička takođe – poverio nam se Uglješa.

Prema zvaničnim podacima, u 2015. godini inspektori Sektora turističke inspekcije obavili su ukupno 16.399 kontrola, od kojih se 12.870 odnosilo na ugostiteljsku delatnost: 2.435  kontrola ugostiteljskih objekata za smeštaj i 10.435 kontrola ugostiteljskih objekata za ishranu i piće.

Čini se da inspektori ne zabušavaju na poslu.

– Iako većina ljudi ima predrasude da u državnim firmama zaposleni po ceo dan piju kafu, kod nas nije tako – sa osmehom kaže Ana.

Ukoliko nameravate da se bavite ugostiteljstvom, morate dobro proučiti Zakon o turizmu, Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o izloženosti stanovništva duvanskom dimu, jer upravo su odredbe tih zakona ono na šta inspektori obraćaju najviše pažnje. Međutim, jezik pravnika često je rogobatan, te je za razumevanje svih odredaba ponekad neophodno angažovanje advokata, za šta mnogi ugostitelji nemaju sredstava. 

Dobra vest je da se mladi vlasnici ugostiteljskih objekata sve češće pre otvaranja konsultuju baš sa turističkom inspekcijom oko svih propisa koje je neophodno ispuniti da kasnije ne bi imali problema. 

– Ono što je najvažnije jeste da na vratima bude istaknuto poslovno ime i sedište, naziv i vrsta ugostiteljskog objekta, radno vreme i znak za dozvoljeno ili zabranjeno pušenje. U lokalima koji imaju do 80 kvadrata upotrebne površine, ugostitelj može da odabere da li će dozvoliti ili zabraniti pušenje. U onima koji premašuju 80 kvadrata, najmanje 50 odsto mora biti nepušački deo. U ugostiteljskim objektima u šanku nije dozvoljeno pušenje, kao ni u toaletima, i to treba takođe da bude jasno naznačeno. Osim toga, svaki lokal mora da imenuje i odgovorno lice koje će kontrolisati zabranu pušenja – rekla nam je Ana.

Odnedavno je neophodno da u svakom lokalu postoji i knjiga evidencije o prijavljenim reklamacijama. Iako su te knjige uglavnom prazne jer još niko nije podneo formalnu reklamaciju na kafu ili sok u ugostiteljskim objektima, ukoliko nemate takvu knjigu, kazna će biti visoka.

Svaki ugostiteljski objekat takođe mora da ima i utvrđen normativ hrane i pića i da ga na zahtev potrošača da na uvid. 

Potrošači retko traže normativ na uvid kada nisu zadovoljni koktelom ili nekim drugim pićem, ali nije neobično da zovu inspekciju kada posumnjaju da ih je neko zakinuo za količinu mesa.

– Nedavno nam je građanin prijavio da je u naručenom girosu dobio 20 grama mesa i 200 grama pomfrita. Kada se takva stvar dogodi, inspektori izađu na lice mesta i posmatraju šta se dešava. Ukoliko primete nešto sumnjivo, mogu da traže proizvod na uvid, knjigu normativa, kao i da odmah izmere sastojke, jer je ugostiteljski objekat u obavezi da ima dozere i vagice – kaže Ana.

U lokalu Mamma’s posao se privodi kraju. Papiri su potpisani, računi provereni, pečati udareni i taj lokal u Ulici Strahinjića bana može neometano da nastavi rad. Inspektorka produžava u susedni lokal Sweet&Chilli, gde je sa uzdahom dočekuje Slobodan Stevanović, vlasnik, ali kako kaže, i radnik – zbog teške ekonomske situacije.

– Inspekciji se baš i ne obradujem, ali ne zbog toga što kršim neki propis, već zato što me uvek zateknu u poslu, pa mi je teško da postignem da uslužim sve goste i da izađem njima u susret – objašnjava Slobodan pružajući sva potrebna dokumenta.

Posle tog, Ana će obići bar još dva--tri lokala. A već sutra je na redu nova tura i drugi deo grada. Spremite papire, jer pitanje je vremena kad će pokucati i na vaša vrata!

 

Konkurencija najčešće prijavljuje

Pošto korisnik od prijave inspekciji direktno nema ništa sem lične satisfakcije da je pravda zadovoljena, tj. ne dobija naknadu, već samo mogućnost da ugostiteljski objekat bude novčano kažnjen zbog nepoštovanja određenog propisa, prijave najčešće stižu od konkurencije. Prijave mogu podneti i NN lica, ali inspektori uvek znaju kada se iza toga krije konkurent, najčešće zbog načina na koji je opisana nepravilnost i termina koje prosečan korisnik ne bi upotrebio.

U svakom slučaju, turistička inspekcija prijave prima na adresu: Sektor turističke inspekcije, Novi Beograd, Omladinskih brigada br. 1; na telefon dežurne službe 011/3139-686 non-stop i na imejl: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. CBN


 

Zakonom o turizmu (Službeni glasnik RS, br. 36/2009, 88/2010, 99/2011 i dr. zakon, 93/2012 i 84/2015), Zakonom o zaštiti potrošača (Službeni glasnik RS, br. 62/2014i 6/2016) i Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu (Službeni glasnik RS, br. 30/2010) propisane su obaveze ugostitelja koje su sadržane u kontrolnoj listi KL 04 – ugostitelj, koja se nalazi na sajtu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.


 

KAZNE 

Posle utvrđene nepravilnosti u radu, inspektor piše prekršajni nalog, a to znači da kazna može da se plati odmah, bez podnošenja zahteva sudiji. Inspektori će uvek savetovati da se kazna plati što pre, jer se u tom slučaju iznos umanjuje za polovinu.

 

U Zakonu o turizmu, u zavisnosti od vrste prekršaja propisane su sledeće kazne:

  • za pravno lice od 100.000 do 800.000 dinara;
  • za preduzetnika od 80.000 do 500.000 dinara;
  • za odgovorno lice od 5.000 do 30.000 dinara;
  • za fizičko lice od 50.000 do 150.000 dinara.

 

U Zakonu o turizmu za određene prekršaje propisan je fiksni iznos kazne, za šta se izdaje prekršajni nalog:

  • za pravno lice 50.000 dinara;
  • za preduzetnika 40.000 dinara;
  • za odgovorno lice 8.000 i 10.000 dinara;
  • za fizičko lice 10.000 dinara. 
Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži