Home  //  Management  //  Dizajn  //  Ksenija Đorđević, arhitekta

Arhitektura kao događaj

 

Umetnička duša preduzimljivog duha, vesela, dinamična, neposredna... Sa 26 godina uredila je svoj prvi lokal – Informbiro. Radi u Beogradu, Londonu, Istri... Uređuje poslovne i ugostiteljske objekte, hotele, privatne kuće i stanove. Trenutno doktorira na Arhitektonskom fakultetu na temi koja se bavi arhitekturom kao događajem. 

 

Upoznajte Kseniju Đorđević

 

Svako jutro se probudim i pomislim kako je moj posao divan. Volim ljude s kojima radim, volim tu sintezu ideja, koncepata, različitih energija dok stvaramo neki prostor. Često klijenti i ja imamo potpuno različite koncepcije, pa smo u kreativnom konfliktu tokom čitavog procesa osmišljavanja enterijera.

 

Prvi lokal koji sam uradila bio je Informbiro i drago mi je što se različiti ljudi u njemu osećaju podjednako dobro i mogu da se identifikuju sa prostorom. Tu se skuplja i fensi ekipa, ljudi iz biznisa, umetnici, stare gospođe koje su došle posle koncerta na Kolarcu. Ovde vlada dobra i opuštena atmosfera i svi se dobro osećaju. Sa vlasnicima sam odmah našla zajednički jezik i sve je teklo jako dobro. Zatvorim oči i tačno znam kako bi on trebalo da izgleda. Prvu informaciju daje sam prostor, a onda i način na koji će funkcionisati, kao i senzibilitet vlasnika. Prvo pitanje koje postavljam jeste koja će ekipa tu dolaziti, jer to diktira osnovni koncept. Ipak, uvek moraš ljude da edukuješ, modifikuješ, usmeravaš. Veoma je bitno i kako će lokal funkcionisati, kao klub, kafe ili restoran, jer onda znaš kako da praktično organizuješ prostor.

Nemam svoj statement šta je to moderan dizajn. Obožavam trenutak kad ideja počne da se realizuje, to je tako zavodljiva situacija, i tada se osećam zaista moćno.

Kompromisi: sve zavisi ko sedi pored mene, kao i od same situacije. Postoje prostori koji me konceptualno inspirišu, onda se više borim. Sve zavisi od prostora i klijenta. Imate i zadate prostore, istorijske građevine u određenom stilu, pa tu vodim bitku da dokažem da su neke epohe vekovima udaljene i da se ne mogu mešati ni u kom slučaju. Umem da budem kooperativna, slušam šta klijent hoće. Međutim, neki će vam reći da sam strašno naporna i da se ponašam kao general. 

Učestvujem u svim fazama, od prvog dogovora, formiranja koncepta, projekta, projektantskog nadzora do finalne postavke. Na gradilištu sam od jutra do mraka.

Fabrika – radilo se o rekonstrukciji stare fabrike, cigla je dominantan materijal, prostor je deo frame dizajna, a naš posao bio je da uvedemo tehničko-tehnološku inovativnost.

Lični pečat: ne umem da pokažem taj pečat, ali imam neki prepoznatljiv stil. Za moje enterijere mnogi misle da su ih radili muškarci. Eto, radim muške enterijere, šta god to značilo. Ipak, ne volim da se stavljam u fioke, kategorije. Volim pročišćen prostor, interesantne zidove, podove, svetlost, a detaljima oplemenjujem te osnovne delove. Ne volim scene, niti ovaj talas Orijenta, robovanje savremenim arhitektonskim trendovima, minimalizmu, to nije dobro. Ne volim da se zakucam u jednom fazonu jer to ima kratak rok trajanja.

Kada dizajniram određeni prostor, volim da imamo vremena i mogućnosti da to uradimo kako treba, što podrazumeva da pravimo nameštaj, da tražimo komade po starim hangarima, podrumima, skladištima. Volim da ja dizajniram nameštaj, sarađujem sa stolarima, bravarima. Razmišljala sam da se fokusiram na dizajniranje nameštaja. Volim da recikliram stvari. E tako dolaziš do svog pečata, identiteta – kad koristiš detalje i kad imaš dovoljno prostora i vremena. 

Eto, možda je moj zaštitni znak klavir, kao potpis. Ima ga u Informbirou, Anđeliji, Roomu, a na šest metara visine klavir visi i u Fabrici.

Često sarađujem s Markom Stojakovićem, dizajnerom, i Brankom Belaćevićem, s kojim sam radila Moskvu i Drinku.

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

Najnovije vesti


Rustique

Senjački restoran Rustique u Beogradu je poznat po svojim odličnim picama. U enterijeru dominiraju zemljane boje, a osećaju topline doprinosi i veliki kamin izrađen od kamena. Gosti iz sale mogu da posmatraju i pripremu pice jer se uz bar nalazi...



Zakon zakucava vrata

Kako dva nova zakona utiču na ugostitelje...

Radi smanjenja sive ekonomije država je odlučila da ugostitelje udari po džepu. Izmene Zakona o poreskom postupku koje su sredinom aprila stupile na snagu predviđaju da u slučaju prekršaja poput...



Standardi moraju da se poštuju

Piše: Deana Dimitrijević

Osnovna svrha dobrovoljne kategorizacije kojom se rukovodio Hores jeste unapređenje kvaliteta restoraterske ponude, kao i potreba da se restorani, kao reprezentativna vrsta ugostiteljskih objekata iz sektora hrane i pića,...



Mišlenov kuvar u Beogradu

Mladi kuvar Gijom Iskandar prvi put je došao u Beograd pre mesec dana kako bi se s vlasnicima restorana Langouste dogovorio o saradnji. Beograd mu se veoma dopao, pa se ubrzo preselio u naš glavni grad i postao chef...



Kako uspeti u ugostiteljstvu

Jovan Mrđenović

ugostitelj

I naravno, sada se pitamo, kao što smo se uvek i pitali, šta je to što jedan restoran izbaci u orbitu, dok drugi propadaju uprkos velikim investicijama, mestu na kome se nalaze, stilu, nameštaju, izboru jela i pića,...