Home  //  Management  //  Dizajn  //  Vlada Gugl, arhitekta

Vlada Gugl, arhitekta

Ekologija u dizajnu restorana

Sve je počelo sa Industrijom 1993. godine, i u to vreme je dizajniranje i uređenje ugostiteljskih objekata bio pionirski posao. Prvi objekat koji sam uradio iznad zemlje, na svetlu, bio je Soho bar. Sledilo je dizajniranje lokala na Dorćolu, a onda i restorana od kojih se posebno izdvajaju Tribeca i Que pasa. Posle svih stvari koje smo moj tim i ja naučili dok smo radili pomenute objekte počeli smo da se bavimo hotelijerstvom

Prvi lokali koje sam radio su mi i najdraži. A i ljudi me uglavnom pamte po njima, pre svega po Monumentu, 4 sobe, Industriji, Akademiji, Sinđeliću, hotelu Crystal... Uvek sam se trudio da ne poistovećuju samo mene sa dizajniranjem svih tih lokala, jer nisam sam u svemu tome već oko sebe imam kvalitetnu ekipu ljudi. Dizajniranje enterijera i uređenje lokala je složen proces koji zahteva postojanje ozbiljnog sistema u koji su uključeni različiti stručnjaci počevši od prezentera, arhitekata, dizajnera, električara, tehnologa...

Za 20 godina rada, koliko obeležavam ove godine, uspeo sam da formiram ekipu ljudi sa kojima imam odličan poslovni i lični odnos, zasnovan na obostranom poverenju. Sve to se i vidi u svakom lokalu koji smo radili, a pravi primer je Monument u Čika Ljubinoj ulici, u Beogradu. 

Da bi enterijer jednog lokala mogao da bude rešen na najbolji način, potrebno je da postoje bar osnovna ideja i koncept. Najbolje je kada imate priliku da radite sa ljudima koji su inspirativni i koji znaju šta žele da pokažu ili izraze kroz enterijer, opremu, viziju... Za mene je važno i mentalno slaganje sa investitorima, kao i da nam oni veruju. Bez toga teško je uraditi pravu stvar. Verujem da su nam takav pristup i rezultati koje smo postigli obezbedili stalne klijente za koje radimo i po petnaestak godina, što dovoljno govori o njihovom poverenju u nas.

Naučio sam da na posao kojim se bavimo moja ekipa i ja, gledam očima ugostitelja, a ne očima arhitekte. Jer, pokazalo se da ukoliko se dizajn objekta ne posmatra sa komercijalne strane, to lokalu ne donosi nikakvu prednost. Dizajn mora da bude u službi profitabilnosti ugostiteljskog objekta i jedino tako ima smisla. Danas je teško naći balans između onoga što volim u dizajnu i onoga što bih uradio u nekom prostoru i zahteva investitora. Zato sam davno odlučio da je najbolje da dizajnerski sprovedem u delo zamisli i ideje vlasnika ili investitora. 

To pre svega znači da se rukovodimo time da prostor bude funkcionalan, pa tek onda gledamo kako možemo da ga estetski rešimo. Naravno, važno je obratiti pažnju i na ljude koji će posećivati ugostiteljske objekte koje dizajniramo. Jer ugostiteljski objekat  pre svega čine ljudi koji se u njemu okupljaju. Bez njih atmosfera ne bi bila takva kakva jeste, bez obzira na enterijer. Zapravo, enterijer čini možda samo 20 odsto svega što doprinosi uspehu jednog lokala, to jest tome da on posluje profitabilno.

A to je u Srbiji veoma važno jer se ovde otvara i radi mnogo ugostiteljskih objekata. Po tome, Srbija je ugostiteljska velesila. A iz iskustva mogu da kažem da su nam noćni klubovi najbolji, a naša usluga polulegenda, bar na nivou Balkana. 

Po izgledu i urbanosti enterijera naši klubovi ne zaostaju ni za najpoznatijim u svetu. Zato se nikada i nisam pokajao što nisam otišao iz Srbije. Iako mnogo radim u inostranstvu, Srbija mi je i dalje bazična zemlja. 

Važno je da naši ljudi prate svetske trendove jer se oni stalno menjaju. Klubovi se više ne zasnivaju samo na DJ-ovima i ljudima koji dolaze u provod. Sve više se trendovi okreću prema urbanom enterijeru. Osnovni trend u dizajniranju restorana je okretanje ekologiji i održivosti prirode pa se tako sve više traže prirodni materijali – drvo, cigla, kamen. U Beogradu to možda izgleda čudno, jer su ovde najzastupljeniji beton i crno staklo. Ni oni se ne moraju izbegavati već iskoristiti na drugačiji način. Dovoljno je samo razbiti ih sa nekoliko finih detalja i lokal može i dalje da izgleda odlično. Zapravo, klasičan dekoraterski pristup je daleka prošlost i to je bila cena industrijalizacije. 

To je verovatno i razlog zbog kojeg već dugo nisam video lokal koji je star više od 10 godina, a koji izgleda potpuno savremeno. Čak i kada se takva opcija ponudi investitorima, oni uglavnom smatraju da to radimo zato što nemamo inspiraciju i da zato želimo da uradimo lokal čiji će enterijer biti aktuelan i za deceniju. Ne radi se tu o nedostatku inspiracije već o konceptu koji polazi od toga da imate ideju koja može da bude aktuelna i savremena i za deset i više godina. Prema našem mišljenju, to je pitanje stepena inovativnosti.

Tu se ponovo vraćamo na ona iskustva iz sveta koja treba pratiti. Tamo ljudi sve više uviđaju prednosti i vrednosti svevremenskog. Jer i u svetu kao i u Srbiji pre petnaestak godina na ugostiteljstvo se gledalo drugačije. Pristup je, posebno u Srbiji, bio naivniji. Danas se sve podiže na viši nivo, kapital se ukrupnjava, prave se lanci i svi lokali izgledaju slično. Beogradski ugostitelji u poslednje vreme traže slične stvari. Ako pravimo poređenje sa svetskim metropolama, trenutno je najviši nivo u opremanju lokala dostigla Moskva. Način na koji tamo sređuju lokale i na koji se na njih gleda pravi je primer kako lokal treba da se razvija.

Share

Komentari  

 
0 #1 miomir 08-10-2015 21:31
bravo apsolutni si pobednik
Citat
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži

Najnovije vesti


Rustique

Senjački restoran Rustique u Beogradu je poznat po svojim odličnim picama. U enterijeru dominiraju zemljane boje, a osećaju topline doprinosi i veliki kamin izrađen od kamena. Gosti iz sale mogu da posmatraju i pripremu pice jer se uz bar nalazi...



Zakon zakucava vrata

Kako dva nova zakona utiču na ugostitelje...

Radi smanjenja sive ekonomije država je odlučila da ugostitelje udari po džepu. Izmene Zakona o poreskom postupku koje su sredinom aprila stupile na snagu predviđaju da u slučaju prekršaja poput...



Standardi moraju da se poštuju

Piše: Deana Dimitrijević

Osnovna svrha dobrovoljne kategorizacije kojom se rukovodio Hores jeste unapređenje kvaliteta restoraterske ponude, kao i potreba da se restorani, kao reprezentativna vrsta ugostiteljskih objekata iz sektora hrane i pića,...



Mišlenov kuvar u Beogradu

Mladi kuvar Gijom Iskandar prvi put je došao u Beograd pre mesec dana kako bi se s vlasnicima restorana Langouste dogovorio o saradnji. Beograd mu se veoma dopao, pa se ubrzo preselio u naš glavni grad i postao chef...



Kako uspeti u ugostiteljstvu

Jovan Mrđenović

ugostitelj

I naravno, sada se pitamo, kao što smo se uvek i pitali, šta je to što jedan restoran izbaci u orbitu, dok drugi propadaju uprkos velikim investicijama, mestu na kome se nalaze, stilu, nameštaju, izboru jela i pića,...