Home  //  Lokali  //  Predstavljamo  //  Pane e vino

U Westu 65, na Novom Beogradu, smešten je mediteranski restoran Pane e vino. Poznat je po svom kvalitetu hrane i usluge i po tome što je jedan od retkih prestoničkih ugostiteljskih objekata u kojima može da se uživa u ukusu hrane bez duvanskog dima. To su bili dovoljni razlozi da se nađe na listi Top 12 beogradskih restorana.

Moderan enterijer odgovara delu grada u kom se restoran nalazi, kao i poslovnim ljudima koji su najčešći gosti. U centralnom delu nalazi se drvena vitrina s delikatesima iz Italije, Španije, Francuske, Švajcarske, Sardinije, koje gosti mogu da kupe u šopu koji posluje u okviru restorana. 

Dragan Ćirić, vlasnik restorana Pane e vino, duže od dvadeset godina radio je u elektronskoj industriji u Švajcarskoj. Oduvek je maštao da se vrati i da počne da razvija sopstveni biznis. Dok je još bio u Švajcarskoj, davne 1991, u Čumićevom sokačetu otvorio je kafe Bombonjera, a posle njega lokal Salumeria menatti. Ideja za restoran nastala je kasnije, pa je Pane e vino otvoren 2004. godine. Prvo je bio smešten na Dorćolu, a kada je zgrada u kojoj se nalazio restitucijom vraćena prvobitnim vlasnicima, preselio se na Novi Beograd.

Pre otvaranja restorana Ćirićeva supruga, Evica, radila je u Švajcarskoj u italijanskim i španskim restoranima, da bi kasnije otišla u Toskanu, gde je usavršila svoje kulinarsko umeće. Na početku su Dragan i ona radili s mladim kuvarima koje su učili osnovama kulinarskog zanata, a posle nekoliko godina  izašla je iz kuhinje i ostavila je mladom timu koji je sama obučila. Dragan Ćirić kaže da je veoma ponosan na svoj tim, jer su zajedno doprineli uspehu i prepoznatljivosti njegovog lokala. 

Pane e vino je restoran koji može da se pohvali stalnim gostima. To su uglavnom poslovni ljudi iz okolnih kompanija, pa je gužva najveća u vreme ručka. 

– Moram da zahvalim našim gostima, jer da njih nema, ne bi bilo ni nas. Za nas je najveća pohvala što nam se gosti vraćaju. Naš meni je raznolik, uglavnom su to lagana jela, jer smo pretežno dnevna varijanta. Na meniju su salate, paste i specijaliteti od tune. Već petnaest godina tokom proleća na našem meniju su i špargle, sveži vrganji i lisičarke. Uglavnom na svaka dva meseca pravimo desetak jela koja su u skladu sa sezonom – kaže Ćirić.

Da bi restoran opstao, najvažniji je kvalitet hrane koja se služi gostima. Svi u restoranu treba da se trude da budu što bolji. Zato je bitno osluškivati goste jer oni otkrivaju da li restoran ide u dobrom pravcu. Život ugostitelja nije jednostavan i često zahteva celodnevni angažman.

– Ja sam zadužen za nabavku, svaki dan sam na beogradskim pijacama, Kvantašu ili Metrou. Posle nabavke odlazim u restoran, tu sam kada je najveća gužva, jer smatram da je važno da kontrolišem kuhinju i uslugu. Ja svom timu često govorim da naši gosti dolaze kod nas iz zadovoljstva i da to zadovoljstvo lepo plaćaju, te da zato svi treba da pazimo da nešto ne pogrešimo – objašnjava vlasnik restorana Pane e vino.

Ćirićev moto je: „Bitno je šta je u tanjiru, a ne na zidu”. Kako kaže, trudi se da kao vlasnik uvek bude u restoranu, da je uvek tu za svoje goste, ali veoma vodi računa i o tome da ne bude nametljiv. Prema njegovim rečima, vlasnik treba da živi s restoranom, da zna da uoči sve mane i dobre stvari, da se zajedno sa zaposlenima trudi da zadrži stare goste, a da nove svakog dana osvaja.

Gosti su danas mnogo zahtevniji nego ranije, sada znaju da prepoznaju kvalitet. Do pre petnaest godina restoranska ponuda bila je znatno skromnija nego danas. S razvojem ugostiteljske scene rasli su i zahtevi gostiju.

– Samo da podsetim da 2004. godine zimi na pijacama nije bilo ničeg od povrća. Ja sam tada donosio seme rukole, tikvica, čerija i poklanjao ga poljoprivrednicima kako bih mogao da imam to povrće u svojoj ponudi – seća se Ćirić. 

U restoranu Pane e vino radi desetoro zaposlenih, od kojih šestoro u kuhinji i četvoro u sali. Jedan od najvećih izazova domaćih ugostitelja jeste kako naći dobre zaposlene. Ćirićeva preporuka je da se zaposle mladi koji nemaju iskustva i koji su željni da nauče posao.

– Trudim se da maksimalno poštujem svoje zaposlene, između ostalog i tako što će oni imati normalno radno vreme i slobodne dane. Stalno ističem da je teško naći dobre radnike. Često svojim zaposlenima znam da kažem da nije lako naći ni dobrog gazdu. Zato se svi zajedno trudimo da budemo uigran tim za koji je gost najbitniji, jer on daje platu. Ako nema gostiju, nema ni plate – objašnjava Ćirić i dodaje da još jedan od izazova domaćeg ugostiteljstva predstavljaju cene. Naime, Pane e vino zbog gostiju već godinama ima iste cene iako je sve poskupelo, pa je poslovanje u plusu pravi podvig.

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži