Home  //  Lokali  //  Predstavljamo  //  Tabor

Tabor je jedna od najstarijih kafana u Beogradu. Izgradili su je i otvorili Jovan Mrđenović i njegov brat Dušan 1984. godine. Nalazi se na uglu Ulice gospodara Vučića i Bulevara kralja Aleksandra. Iako je na istom mestu od početka, ime je dobio po staroj kafani Tabor s Kalenićeve pijace, u koju je Jovan često svraćao. Kada je počeo da radi, Tabor je mogao da primi tridesetak gostiju i imao samo jednu salu. Kako je vreme odmicalo, rastao je i prerastao u ozbiljnu kafanu u kojoj se, bez obzira na dan u nedelji, traži mesto više, u šta smo se i sami uverili. Svi stolovi su puni, a telefon za rezervacije ne prestaje da zvoni. Sa osmehom nas dočekuje Jovanov sin Dušan, koji je posao preuzeo od oca pre osam godina. 

– Moj otac Tabor je uvek zvao kafanom. Nikako nije voleo reč restoran. Smatrao je da je kafana pravi naziv za mesto na kome uvek možeš naći dobru hranu, hladno piće, muziku na uvce, darovite ljude i lepe žene. Govorio je da je kafana čarolija i opsena, smirena i dostojanstvena atmosfera prijemčiva svakom – kaže Dušan Mrđenović. 

Zapravo, kafana i jeste kuća u koju se ulazi s poverenjem i radošću, a Tabor je upravo to. Restoran je ipak, kaže Dušan, drukčija priča. 

– Tabor su sazidali i otvorili moj otac Jovan i stric Dušan 1984. Gradnja je počela godinu dana ranije, u vreme kada sam se i ja rodio, tako da smo Tabor i ja nekako rasli zajedno. Bilo je to mesto gde sam provodio mnogo vremena u igri, slušanju raznih priča i upoznavanju mnogih ljudi. Kao mali zavoleo sam kafansku atmosferu. Biti naslednik u ovom poslu predstavlja i privilegiju i teret u isto vreme. Stalna poređenja s onim kako je nekada bilo i moja želja da sve bude još bolje dovode me često u dilemu kako dalje – priča Mrđenović.  

Njegova je želja, kaže, upravo i bila da Tabor, s jedne strane, prilagodi novom vremenu, a s druge, da sačuva duh prave kafane. 

– Vodim se onom starom čuvenog pesnika i boema Brane Petrovića. „Kafana je treće mesto u životu svakog čoveka. Prvo je kuća u kojoj živimo, drugo je posao gde zarađujemo hleb, a treće je tamo gde nisi ni kod kuće ni na poslu, već u sebi samom. Samo si u kafani svoj i istinit, svoj i bez maske.” Takav duh kafane od prvog dana pokušavam da promovišem, ali i da sačuvam radost upoznavanja novih ljudi i svega onoga što oni u sebi nose, da sačuvam uspomene na sav onaj bajkoviti svet koji je prodefilovao kroz Tabor u prošlim vremenima – kaže Dušan. 

Na zidovima Tabora su crteži Mome Kapora, zahvalnice i pisma poznatih gostiju, a praznična atmosfera, po pravilu, oseća se još od novembra, kada se i stavi prvi ukras na ogledalo na kome je ispisan naziv kafane. U restoranu je zaposleno dvadesetoro ljudi, od kojih neki od samog otvaranja. Hrana je tradicionalna, srpska, domaćinska, upotpunjena modernim jelima poput bifteka na vulkanskom kamenu, koji gost peče sam i dodaje domaće sosove po izboru. Gosti Tabora, kaže Dušan, najviše vole vešalicu Tabor – belu vešalicu punjenu šunkom, pečurkama i kačkavaljem, pečenu na roštilju, s pomfritom, prelivenu kajmakom i zapečenu u rerni. Od poslastica tu su čuvene palačinke u šatou pripremljene na starinski način. 

Novo vreme donelo je i nov način razmišljanja, nov pristup ugostiteljstvu, ali su osnovne vrednosti, kaže Dušan, ostale iste. O tome je još davno govorio Momo Kapor, veliki prijatelj kafane Tabor. „Ono što su za antičke Grke bili trgovi, to su za Srbe restorani, krčme, bifei, kafići, kafane, te kolevke koje su odnjihale čuveni, neponovljivi beogradski duh.”

– Uz vođenje Tabora, na sebe sam preuzeo i obavezu čuvanja uspomena i kazivanja mnogih generacija o nekom „drugom” Beogradu, prepunom šarma i večno mladom. O muzičarima koji su na svojim strunama ostavili i srce i dušu, i  svu ljubav ovog sveta, o jelima spremljenim na neki zaboravljeni način, vlasnicima kafana koji su bdeli nad svojim gostima, a koji su se zvali divnim i poštovanim imenom kafedžije – objašnjava Mrđenović. 

Zasada, kako se čini, dobro mu ide u tome. 

– Da bi bio uspešan, zadovoljan i prenosio pozitivnu energiju, čovek ne može da bude sam. Tako ni ja u svemu ovome nisam sam. Pored mene, nosioci cele ove priče jesu i moja majka Svetlana i sestra Ana, kao i osoblje, među kojim su neki ovde od prvog radnog dana – kaže Dušan. CBN


Boemska plata

ajvar, 

kajmak, 

domaća proja, 

urnebes, 

pršut, 

pečenica, 

čvarci od mangulice, 

suve šljive rolovane slanininom, 

sjenički sir

 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži