Home  //  Lokali  //  Predstavljamo  //  Druga Piazza

Dragan Pavlović, Srđan Stojanović i Aleksandar Škipić

– Beton hala učinila se kao dobra jer je lokacijski pokrivala gotovo sve segmente uspešnog ugostiteljskog objekta. Jeste dobra, ali ne i savršena kako smo mislili na početku, jer vremenski uslovi mnogo utiču na poslovanje restorana u Beton hali – kaže Srđan. 

– Kada otvarate lokal, treba da pazite na to da ispunjava bar pet od deset stavki. Gledajte da bude ili na ćošku ili na prometnom mestu, da ima baštu s lepim pogledom, da poseduje parking... Tehničke stvari poput visokih plafona i širokih hodnika kroz koje osoblje može neometano da se kreće svakako se podrazumevaju. Sve ostalo zavisi od umeća i sposobnosti celokupnog tima restorana, od toga šta i kako rade, na koji način nude proizvode gostu, kog kvaliteta i po kojoj ceni. I kreiranje ambijenta i atmosfere u lokalu veoma je važno, ako ne i presudno. Postoje restorani u kojima je hrana loša, a atmosfera dobra, pa ipak odlično posluju – kaže Srđan.

Dugogodišnji partneri funkcionišu odlično, kako Srđan kaže, jer su jasno podelili poslove i ne mešaju se jedan drugom u posao, što je i jedini recept za uspešna poslovna partnerstva.  

– Naše sveto trojstvo već godinama odlično funkcioniše. Dragan je zadužen za finansije i administrativne poslove, Sale za kuhinju, a ja za sve ostalo – kroz smeh kaže Srđan i dodaje da u lokalu mora da postoji hijerarhija. 

 

– Mora da se zna ko šta radi i u svakom ozbiljnom restoranu treba da postoji šef kuhinje, šef sektora, šef sale... Ono što se u ovom poslu najteže usklađuje jesu odnosi među zaposlenima. I to zbog ljudske sujete, ali i zbog godina. Nema šanse da stariji radnik sluša mlađeg šefa. Zato smo mi tu da poradimo na tim odnosima – kaže Srđan i dodaje da su stariji, iskusniji ugostitelji neophodni u mlađem timu. 

– Nema pravila ko su bolji radnici, mlađi ili stariji. Stariji su neophodni jer mogu da prenesu iskustvo i manire koje mlađi nemaju. 

U Drugoj Piazzi zaposleno je 40 ljudi, a Dragan, Aleksandar i Srđan smenjuju se da bi u svakom trenutku neko od njih bio u restoranu. 

Kada je vlasnik stalno u lokalu, gost se oseća bitnijim i ugošćenijim. U Srbiji je pravilo: ako si došao kod mene u kafanu, na pola puta si do moje kuće. To je ono naše gostoprimstvo koje volim. Osim zbog gostiju, moramo tu da budemo i zbog zaposlenih, zbog njihovih međusobnih odnosa. 

Novina koju nosi Druga, osim jedinstvene pice koja je nasleđe njene starije sestre s Vračara, jeste pica peć na drva, ručni rad majstora Đape, ali i sektor premijum mesa koje pažljivo bira renomirana firma iz Palmanove, Jolanda de Colo, predvođena vlasnikom Brunom Pesotom i kuvarom Đulijanom Lorenconom, koji je i stručni saradnik restorana. Meso ne bi bilo takvo kakvo jeste bez specijalne peći Mibrasa na ćumur, koja postiže temperaturu do 450 stepeni. Kapacitet restorana je 90 mesta za sedenje i 70 u bašti. Meni se u Drugoj menja na šest meseci. 

 

– Druga je prepoznatljiva po mesu, dok osnovu restorana čini pica. Imamo i paste koje možda nisu po ukusu Srba, ali smo doneli najoriginalniji način pripreme određenih vrsta pasta. Pred promenu jelovnika kuvare šaljemo na edukaciju u Italiju, u restorane s kojima sarađujemo. Naš partner je Eat Friuli, Udruženje najvećih proizvođača hrane iz regije Friuli, pa su naše namirnice autentično italijanske. Koristimo italijanske sastojke, a ja najmanje jednom mesečno idem u Italiju – kaže Srđan Stojanović. CBN

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži