Home  //  Lokali  //  Predstavljamo  //  Restoran Milagro Beograd

Dragan Ćirić dao je nebrojeno mnogo intervjua kao proslavljeni fudbaler, ali malo kao uspešan ugostitelj. Posle sedam godina provedenih u Španiji, gde je igrao za Barselonu i Valjadolid, vratio se u Srbiju, gde je, kako kaže, sasvim slučajno uplovio u ugostiteljske vode. U junu 2008. godine otvoren je restoran Milagro, čija je kuhinja po mnogo čemu jedinstvena u gastronomskoj ponudi Beograda. To je špansko-mediteranski restoran i jedno od retkih mesta gde se mogu probati istinski specijaliteti španske kuhinje, poput različitih tapasa, paelje s morskim plodovima ili ćuleton – najkvalitetnije meso koje gost sam peče na vrelom kamenom tanjiru, prema sopstvenoj želji.

Ovaj restoran po svemu podseća na Španiju. Enterijer je urađen u kamenu i drvetu, mesto odiše toplom, gotovo kućnom atmosferom, ispred je prelepa bašta zaklonjena cvećem i zelenilom, a preko puta, na obali, veliki šank s letnjom baštom gde je posebno živo i prijatno i gde gosti sebi mogu da daju malo oduška. Milagro, u prevodu na srpski Čudo, prava je Španija u jednom od najlepših delova Beograda, na Zemunskom keju.

– Španci mnogo vremena posvećuju ishrani, imaju sreću što su im dostupni morski plodovi i riba, a hrana se shvata kao ritual i pravo je uživanje. Obedovanje, pogotovo u krugu porodice i prijatelja, traje dugo kao kod nas i slika je njihovog mentaliteta. Ljudi su otvoreni i jednostavni za komunikaciju, a takva je i kuhinja, odlikuje je jednostavnost. Nema uvijanja, meso je meso, a riba je riba. Bitno je samo da namirnice budu sveže – objašnjava Dragan Ćirić. 

Povratak u Srbiju posle uspešne sportske karijere bila je odluka podstaknuta željom da se vrati gde pripada, svojim roditeljima i drugarima, ali i da deca budu odgajana u našem duhu. Te 2004. kada se vratio u Srbiju, još godinu dana igrao je fudbal, a onda mu se život iz korena promenio.

– U Španiji sam vodio drugačiji život, profesija je određivala životni tempo. Odjednom sam prestao da igram fudbal, promenio se ceo život, sve je bilo drugačije. Ranije je sve bilo organizovano, a sad sam imao vremena za sva svoja interesovanja. Igračima i uopšte profesionalnim sportistima veliki šok predstavlja prelazak s jednog na drugi način života – priča Dragan Ćirić.

Milagro se desio kao pravo čudo, kako mu i samo ime kaže, slučajno i neplanski. Posle četiri godine rada, danas je izrastao u lepu poslovnu priču i otvorio novo poglavlje u karijeri svog vlasnika.

– Dopala mi se ta stara kuća koja je postojala na ovom mestu, bila je divna, tu pored reke. Sve mi se veoma dopalo. Odluka da se ona adaptira u restoran doneta je u jednom danu. Prva ideja bila je da to bude restoran, ali i dan-danas nešto menjamo, rušimo, nadograđujemo. Prerastamo u nešto što niko nije planirao. I ceo kraj se promenio za ove četiri godine u pozitivnom smislu, što je doprinelo i našem uspehu. Postali smo deo priče, sa sopstvenim pečatom, pre svega kuhinjom, a posle i atmosferom – kaže naš sagovornik.

Enterijer restorana urađen je tako da sutra može da se adaptira u prostor za život, pa ovde vlada gotovo domaćinska, kućna atmosfera. Osoblje je prijatno i komunikativno, tako da se već u prvom kontaktu oseća dobrodošlica. Na ulazu starinski čiviluk, na kom visi beli šešir. Kažu mi, zaboravio ga Laza Ristovski, davno. Ali ga čeka da se vrati. 

– Za uspeh restorana nije presudno da li je vlasnik proslavljena ličnost. Važan je ambijent, hrana i usluga. Niko neće da dođe ako te tri stvari nisu u redu, pa ko god bio vlasnik. Među našim gostima ima i poznatih ljudi, sportista, ali i porodica, mladih. Dolaze svi koji cene dobru hranu i dobar ambijent – kaže Ćirić.    

Koncepcija zabave u restoranu prati špansku priču, uglavnom je to mirna i tiha španska muzika, dve gitare, da gosti mogu na miru da večeraju u laganoj i prijatnoj atmosferi. Provod je preko puta, u bašti koja je u potpunosti pilagođena atmosferi na Zemunskom keju i Gardošu. Tu je starogradska muzika, vesela atmosfera i potpuno drugačija koncepcija. Te dve odvojene celine, restoran s baštom i bašta preko puta na keju, jedna su od tajni uspeha Milagra. Gosti imaju laganu večeru, a onda mogu, ukoliko to žele, da pređu preko puta i daju sebi oduška.

Međutim, daleko do toga da je voditi ovakav biznis lako, čak i za jednog čoveka koji je navikao na strogu disciplinu.

– Najteže od svega je što se susrećem sa stvarima koje su komplikovane. Bilo da je reč o nabavci sirovina ili začina bilo o administraciji, treba sve to znati. Ugostiteljstvo je zahtevan posao, traži stalno prisustvo, a ja ništa ne volim da radim napola. S vremenom sam naučio da se na svoj način bavim tim stvarima, i dobrim i lošim. Pomaže mi tim koji se za ovo vreme iskristalisao, završena je selekcija i sada svako od zaposlenih na svoj način doprinosi da se priča unapredi. Sada mogu da kažem da je sve na zavidnom nivou – kaže Dragan Ćirić.

Naš sagovornik ostao je vezan za Španiju, i privatno i poslovno, pa je često na relaciji Barselona – Beograd. Prema njegovoj oceni, Beograd, iako je živnuo poslednjih godina kao turističko odredište, u sektoru ugostiteljstva i te kako ima prostora da se dalje razvija.

Ugostiteljstvo je na dosta nižem nivou nego u Barseloni, pre svega po ponudi i potražnji. Nedostaju drugačiji koncepti, a sve je vezano za platežnu moć ljudi u Srbiji. To će s vremenom doći na svoje. Ovde ima puno ljudi koji imaju dobre ideje kada bi za njih bilo publike i kada bi imali mogućnosti nabavke kao ugostitelji preko. Kada je reč o noćnom životu, Beograd je mnogo ispred španskih gradova – objašnjava Ćirić.

Najviše pažnje u restoranu pridaje se jelima koja su osmišljena u saradnji s kuvarima iz Španije koji svake godine dolaze u Beograd, u Milagru priređuju Dane španske kuhinje i unapređuju znanja kuvara koji rade u ovom restoranu. Ne štedi se ni na čemu, meso, riba i morski plodovi uvek su sveži, spremljeni sa autentičnim začinima čija cena i nabavka predstavljaju izazov za svakog ugostitelja. Paelja je ovde na posebnom glasu, a atraktivni su i tapasi koji se ne propuštaju.

– Tajna je u začinima, pošto je priprema veoma jednostavna. Koristimo isključivo najkvalitetnije maslinovo ulje, krupnu so, špansku papriku i ljutu i slatku. Ljudi to ne vide, ali osete u ukusu jela, a sve su to skupe namirnice koje ugostitelji izbegavaju da koriste. Mi insistiramo na tim stvarima – kaže Dragan Ćirić. CBN

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži