Home  //  Lokali  //  Predstavljamo  //  Homa bistrot

Budući da smo o Vlastimiru Puhalu i Filipu Ćiriću, vlasnicima restorana Homa, a odnedavno i Homa bistroa, pisali bezbroj puta i iznova se divili njihovim gastronomskim i ugostiteljskim poduhvatima, odlučili smo da sada „sasvim otvoreno” porazgovaramo o tome kako nabavljaju namirnice za jela, kako uparuju cveće sa stolovima, biraju radnike, ali i zbog čega otvaraju restorane.

 Baš kao i u Homi na Dorćolu, za rad u Bistrou mogu da konkurišu svi, ali prolaze samo mladi i obrazovani, i to uglavnom muškarci. 

– Trudimo se da pomognemo muškarcima koje su žene maltretirale i ostavile, da podržimo ljude koji trenutno pate. Mi smo borci za pravdu, uvek, ovako ili onako – kaže Vlastimir Puhalo i dodaje da iako je njihov Homa bistro tek otvoren, ne moramo da brinemo što smo ga proglasili za jedan od Top 12 beogradskih restorana. 

– Niste pogrešili, zaista. Mi već imamo stalne goste iz Home, koji su deo naše ugostiteljske baze i koji nas prate od početka. Dolaze i novi, čime otvaramo i novo ugostiteljsko tržište. U Bistrou su se već rodila mnoga prijateljstva, što nas posebno čini srećnima, jer mi i otvaramo lokale da bismo imali prijatelje – iskren je Vlastimir. 

Za gastronomski užitak, kako kaže šef nad šefovima Filip Ćirić, zadužen je šef kuhinje, koji zajedno sa deset kuvara pravi jednostavna jela. Kuhinja je zasnovana na bistro konceptu kuvanja, to jest na hrani pripremljenoj tako da može brzo da se posluži. 

– Kada smo kreirali jelovnik, dali smo predloge šta bismo voleli da jedemo. Ispunili smo sve svoje želje, i to na jedan veoma uobičajen način – objašnjava Vlasta, dok Filip dodaje da je meni veoma raznovrstan i nekako baš svetski!

– Na meniju su žabarska jela pripremljena po tradicionalnom receptu Antoniove mame (Antonio Pasarela takođe je vlasnik oba restorana, prim. aut.). Išli smo u Italiju i proveli s njom mnogo vremena. Iskreno smo pričali i družili se. Tek posle nekoliko nedelja provedenih s mama Lucijom, shvatili smo zašto je italijanska kuhinja tako posebna. Pokazala nam je i mnoge cake za pripremu jela – objašnjava Filip, koji se, kako sam kaže, dobro preznojio dok nije ukapirao način pripreme brusketa. 

A da bi savladali komplikovana jela s juga Srbije, otišli su na visinske pripreme, obilazili sela i družili se s lokalnim stanovništvom. 

– Trebalo nam je mnogo vremena da osetimo pravi seoski duh. Ipak smo mi gradske face! – kaže Vlasta. 

Posetili su i francusku pokrajinu Lorenu, a posebne uspomene i najbolje poslovne ideje doneli su s letovanja u San Francisku. 

– Posebno nam je bilo drago kada nas je pozvao jedan stalni gost iz Home i pitao da li želimo da budemo njegovi gosti u Loreni kako bi Filip konačno savladao veštine pripremanja jela francuske kuhinje. Ideje za jelovnik sinule su nam dok smo ležali na plaži u San Francisku i trudili se da pocrnimo. Sunce je odlučilo! Pogledali smo se i uglas rekli: „Neka bude inspirisan Njujorkom!” – objašnjava Vlastimir. 

Ovi momci predano rade i na promociji lokalnog patriotizma, iako ne kriju zadovoljstvo što podržavaju francusku privredu. 

– Direktno iz Francuske, iz Dižona, specijalno za nas stiže handmade senf. Bez njega naša jela ne bi imala isti ukus. Želeli smo da podržimo privredu. Videli smo da je bez nas sve to mnogo traljavo. Kada smo mi došli i kupili tonu senfa, njima je krenulo i mnogo nam je drago zbog toga – kaže Filip, dok Vlasta objašnjava na koji se način najbolje podržava lokalna privreda.  

– Cveće nabavljamo samo lokalno, od jedne divne bake koja ima bašticu u trošnoj kući na Vračaru. Ako nema cveća, molimo goste da se ne ljute, jer baka taj dan nije uspela da ga ubere. Jednostavno, karma nam ne dozvoljava da se mešamo s drugim bakama. 

*Ovaj tekst je, naravno, trebalo da bude šaljiv. :)


 

Enterijer Bistroa potpisuju Španci, dok se u atmosferi oseća pravi berlinski duh, mladalački, s određenom dozom ozbiljnosti u poslu. 

– Što se tiče prostora, sve smo uvezli iz Španije. Kupili smo najjeftinije pločice na svetu, i one za nas predstavljaju savršen spoj Mediterana i vatre. Osim toga, mnogo  doprinose i eklektičkom razvoju našeg koncepta – objašnjava Filip Ćirić.


 

Riet od zeca 

170 g zečjih bataka

2 g majčine dušice

400 g pačje masti 

120 g brios hleba 

30 g butera 

50 ml neutralne pavlake

3 g soli 

1 g bibera

10 g dižonskog senfa

30 g dižonskog senfa 

sa slačicom 

150 g crvenog luka 

25 g šećera

5 g gustina

10 g kornišona 

70 g bresaka iz kompota 

2 g želatina 

 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži