Home  //  Lokali  //  Predstavljamo  //  Mala fabrika ukusa

U starom delu Beograda, nedaleko od Hrama Svetog Save s jedne strane i Južnog bulevara s druge, smešten je restoran Mala fabrika ukusa. Prvi susret s restoranom vratiće vas u vreme starih gradskih dvorišta. Za to su zaslužni zelena bašta restorana s malom fontanom i enterijer u kome dominiraju drvene površine. U istom duhu domaće atmosfere rađena je i unutrašnjost restorana. Zidovi su ispunjeni policama, a na njima je sve ono što je nekada imala domaćinska kuća: od flaša vina do tegli sa začinima. Prostor ispunjavaju rariteri, poput stare pegle, sata i limenih kantica za zalivanje cveća. Visoke plafone drže stare grede, a šank je rađen u kamenu.

– Stari život Beograda mi smo interpretirali na svoj način. Želeli smo da enterijerom i kompletnom ponudom pokažemo kako mi vidimo tradiciju, ali i da ostavimo lični pečat – kaže Mihailo Subotić, jedan od vlasnika restorana.

Mala fabrika ukusa otvorena je u novembru 2009. godine u starom naselju Neimar. 

– Mi smo uredili restoran tako da se gosti osećaju prijatno, kao da su kod kuće, ali i da im probudimo malo mašte. Želeli smo da gost u restoranu ima osećaj da je već bio ovde iako dolazi prvi put – priča Mihailo i dodaje da je u stvari prvi kontakt s restoranom ono što je najvažnije, jer taj prvi osećaj sigurnosti i prijatnosti stvara želju kod gosta da provodi vreme u njemu.

 


Stari život Beograda mi smo interpretirali na naš način. Želeli smo da enterijerom i kompletnom ponudom pokažemo kako mi vidimo tradiciju, ali i da ostavimo lični pečat – kaže Mihailo Subotić, jedan od vlasnika restorana


 

U kuhinji Male fabrike ukusa priprema se mešavina tradicionalnih jela i jela koja donosi moderno doba. Na meniju je svinjetina pržena na buteru i servirana na pireu od pečene paprike, rolovana prasetina sa džemom od kajsija i jajčara, kramelizovanim jabukama i čvarcima, manastirska piletina sa orasima i bademima. Osim neobičnih kombinacija ukusa, i serviranje hrane u ovom restoranu je originalno. Predjelo od suvih šljiva punjenih kozjim sirom i uvijenih u slaninu poslužuje se na čačkalicama zabodenim u kamen, a gost kao predjelo može poručiti i gibanicu, guščju džigericu, grilovani kozji sir ili karpaćo od lososa. Ova jela pripremaju kuvari s internacionalnim iskustvom, a osmišljavanje novih kombinacija ukusa, prema rečima vlasnika, jeste dug i težak proces. 

– Šef naše kuhinje je Danilo Bucan, koji kao i svaki šef kuhinje ima veliku slobodu u osmišljavanju novih jela, ali iza njega stoji njegov tim. Ukoliko imamo ideju da menjamo jelovnik, to je vrlo dug proces. Mogu da kažem da je put pravljenja jednog jela možda najkompleksniji deo posla u restoranu, koji zahteva mnogo rada i degustacije – objašnjava naš sagovornik.

Tim restorana nije važan samo za pravljenje dobrog jelovnika već i za uspešno poslovanje.

– Za vođenje posla tim je veoma važan. Naš tim funkcioniše kao porodičan. Kada kažem porodičan, mislim na to da svi radimo zajedno i da se većina nas vrlo dugo poznaje. Ipak, i pored toga jasno preciziramo pozicije i odgovornosti unutar tima – priča Mihailo i dodaje da nema tajnu za uspešno poslovanje, jer smatra da će svoj restoran, koji prema godinama postojanja na jesen može da krene tek u osnovnu školu, moći da nazove uspešnim tek kada bude imao 30 godina poput Franša. Ipak, iza vlasnika ovog restorana stoji osamnaest godina iskustva u ugostiteljskom poslu i trud da svakoga dana budu bar za pola koraka bolji.

– Naša filozofija je da budemo na strani gosta. Smisao svega što radimo gledamo iz ugla gosta: od trenutka kada on razmišlja kuda će otići na ručak do trenutka kada rezerviše i donosi odluku da dođe kod nas. Za sve to potrebno je veoma mnogo rada i posvećenosti, veoma mnogo vremena i različitog znanja, a vrlo malo sme da se pogreši – priča Mihailo Subotić i dodaje da je odlazak u restoran kompletan događaj. Zato sve mora da bude besprekorno, od enterijera, preko ljubaznog i nasmejanog osoblja, do savršenog tanjira i karte pića.

– Mi nemamo eksterni marketing. Ne reklamiramo se na velikim bilbordima. Naš marketing su gosti koji dođu u naš restoran. Oni će pričati priču o nama – kaže naš sagovornik. 

Mala fabrika ukusa svakodnevno dobija povratne informacije o radu od gostiju, koji razgovaraju sa osobljem ili ostavljaju komentare i kritike na društvenim mrežama. Mihailo Subotić ipak smatra da u Srbiji nedostaju reakcije i ocene ugostiteljskog rada na mrežama kao što su TripAdvisor i Foursquare. 

– To je ono što pravi neku vrstu rejtinga. I vaš časopis ima tu divnu mogućnost da iz ključnog ugla može da napravi rejting, a to je ono što nama u Srbiji fali da budemo bolji. Mislim da bi bilo veoma dobro kada bi postojala neka univerzalna pravila po kojima bi se ocenjivali restorani i nešto što se zove tržišna utakmica – zaključuje naš sagovornik. CBN

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži