Home  //  Lokali  //  Predstavljamo  //  Šaran

Kada sam 2004. počela da vodim Šaran, velika inspiracija bio mi je Dunav, ali i plodovi mora i morska riba. Tada su u Beogradu postojala samo dva restorana s morskom ribom, a ideja vodilja bila je da zadržimo tradiciju i da je osavremenimo mediteranskom ponudom – kaže Jasmina Vekić, koja već 11 godina vodi taj restoran.

Šaran je, uz desnu obalu Dunava u Zemunu, smešten u starinsku sremsku kuću pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika. Lokal je spoj tradicije starih dunavskih alasa i Mediterana. Alasi u ovaj restoran pravo iz svojih čamaca donose pune mreže rečne dunavske ribe, a duh Mediterana već nekoliko godina prenose kuvari s Hvara, tokom sada već tradicionalnih Dana Hvara u Beogradu, koji se u Šaranu održavaju već 11. godinu zaredom.

– Samo sam deo onoga što već dugo postoji i nastojim da održim tradiciju dugu 120 godina, od kada restoran postoji. Energija i emocija su pokretači, ali i organizacija je bitna da bi sve dobro funkcionisalo. Šaran je bio tu pre mene i biće tu i posle mene. To je institucija, moje prisustvo ovde samo je jedna etapa. Ja ne mogu menjati Šaran, mogu ga samo podržavati – priča za CaféBar network Jasmina Vekić.

 

Riblja čorba pečat Šarana 

Šaran je riblji restoran sa četiri zvezdice, a može se pohvaliti i vlastitom proizvodnjom slatkiša. Poseban šmek restoranu daje i orkestar koji nastupa u večernjim satima. 

Jasmina ističe i da je posebno ponosna na šefove kuhinje Nenada Lučića i Đuru Zorića, koji su s njom od početka. Bez obzira na trendove, riblja čorba je pečat restorana Šaran.

– Riblju čorbu kuvamo samo sa začinima, povrćem i ribom. Najpopularniji su smuđ i šaran, kao dve najupečatljivije ribe koje trpe razne igrarije u kuhinji. Ono što je pljeskavica za tradicionalni restoran, to je smuđ orli za nas. Som se prodaje kao kotlet, a povremeno imamo i kečigu – objašnjava vlasnica Šarana.

 


Samo 15 pravih ugostitelja u Beogradu 

Jasmina Vekić potvrđuje da je u Beogradu sve više ugostiteljskih objekata, što je, kako kaže, posledica koncentracije kapitala.

Mislim da ima 15 kolega koji se ugostiteljstvom bave na pravi način. Svi su gazde kod nas, a niko ne gleda ko je investitor ili menadžer. Restoran, kafić ili klub daju širok spektar socijalne pozicije. Kao, biti „gazda na kafanu” je velika stvar. Malo je u Beogradu pravih ugostitelja, to su sve investitori i uglavnom pokušaji i kopije ugostiteljstva. Oni smatraju da u kafani leži novac. Tako je možda nekada bilo, ali vremena se menjaju i u kafani se ne zarađuje kao nekad jer su se standardi promenili. I u svetu ima malo restoratera milijardera – smatra vlasnica restorana Šaran.


 

 

Terase s pogledom

Restoran Šaran privatizovan je 2004. kada je urađena i kompletna rekonstrukcija, a za izgled enterijera bio je zadužen scenograf Aleksandar Denić. Šaran ima tri sale i može da primi 170 gostiju zimi i više od 350 leti. Novitet je zastakljeni trem, zimska bašta koja se greje. To je deo koji je nekad bio prodavnica girica, a sada je sala s kaminom. Restoran ima dve terase na krovu s pogledom na Nikolajevsku crkvu, Dunav i Zemunsku kulu. 

Sastavni deo menija su i šaran sa suvim šljivama, šaran na pinđuru na domaćoj ljutenici, pečeni kotleti smuđa. U ponudi je više od 30 specijaliteta od rečne ribe i 20 od morske ribe i morskih plodova. 

– Sve se traži, nemamo jedno jelo kao adut. Ide nam ravnomerno i rečna i morska riba i specijaliteti od fileta i cela riba na žaru. Ljudi vole hobotnicu na žaru, ali ako je riba sveža i ako je gril dobar, tu nema velike filozofije – tvrdi naša sagovornica.

Iako je Šaran riblji restoran, postoji i deo menija za goste koji ne vole ribu. Taj lokal, kako kaže vlasnica, i pored svega nikada nije bio mesto koje je u trendu.

Šaran je mesto gde se dobro jede, u prijatnom ambijentu, pa je privukao i trendi klijentelu. Ipak, nije pravljen da bude takva vrsta mesta – kaže Vekićeva. CBN

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži