Home  //  Lokali  //  Predstavljamo  //  Franš

Možda zvuči kao vic, ali ja se ugostiteljstvom bavim od svoje četvrte godine. Moj otac bio je upravnik restorana Bosna, tako da sam detinjstvo proveo s njim u kafani. Dozvoljavao mi je da služim goste, da im uz kafu odnesem ratluk – kroz smeh kaže Nikola Dimitrijević, vlasnik restorana Franš. 

 

Pre 33 godine, Nikola je zajedno s bratom i ocem u najam uzeo Franš, koji je tada bio javni toalet. Nije imao ni vodu ni struju i građevinski je bio završen samo trideset odsto. Renoviranje je trajalo šest meseci i Franš je zvanično otvoren 1. februara 1982. 

– Tražili smo prostor za koji nije trebalo da se izdvoji mnogo novca. Meni se dopao jer je bio sakriven, dok se moj otac protivio toj ideji. U to vreme bilo je važno da lokal bude smešten na vidnom mestu, na samoj ulici, da bi uspešno poslovao. Konkurencija je bila veoma mala jer gotovo da i nisu postojali privatni ugostiteljski objekti. Dva meseca trajalo je uhodavanje i već u maju postali smo poznato i popularno mesto. Još tada smo imali muziku u toaletu i muziku sa nosača zvuka u lokalu, što je bila retkost jer su se lokali delili na one koji imaju živu muziku i one koji muziku nemaju uopšte.  

 

Iako početna ideja nije bila da Franš bude ekskluzivni restoran, ipak se tako profilisao i za veoma kratko vreme postao omiljeno mesto Beograđana. 

– Od kada smo se napunili, nikada se nismo ispraznili. Uvek smo nekako napredovali i pratili trendove u ugostiteljstvu. Valjda je to razlog našeg uspeha – kaže Nikola i dodaje da osim toga i pažnja prema gostu predstavlja jednu od najvažnijih karika uspešnog poslovanja ugostiteljskog objekta.

– Na Zapadu na goste se ne pazi kao u našoj zemlji. Tamo se sve svodi na konvencionalno usluživanje, a ljubaznost na osmeh koji nestaje čim okrenete leđa. Kod nas još nije došao taj talas ledenog ugostiteljstva. U Srbiji ugostiteljstvo ide uzlaznom putanjom i po usluzi i po izgledu lokala. Servis nam je sve moderniji i siguran sam da možemo da se takmičimo s mnogim restoranima u regionu i da uvek pobeđujemo. Sliku nam kvare oni koji samo hoće da steknu profit, „ugostitelji” koji misle da je jednostavno otvoriti i voditi restoran. 

 

 

U Franšu je trenutno 65 zaposlenih, nema menadžera, jer kako kaže Nikola, ta mu funkcija u ugostiteljstvu nije poznata. Hijerarhija postoji: dva šefa smene u kuhinji, tri šefa smene u sali i dva kasira koja su, u njegovom odsustvu, zadužena da sve teče glatko i bez nesuglasica. 

– Bitno mi je da radnici imaju pristojne plate od kojih mogu fino da žive. Prema saradnicima imam odnos kakav zaslužuju. Veoma su posvećeni poslu i to se uvek vraća, gosti to osećaju. 

 

 

Gost je u Franšu najvažniji, a večitu dilemu da li je Franš skup ili nije, Nikola objašnjava na veoma stručan način.

– Sve počinje na parkingu, gde vam dok se uz hranu i piće opuštate u restoranu naši momci usisaju automobil. Kada napolju pljušti, tu je kišobran na poklon, kada duva, ćebence da vas ugreje, ako zaboravite naočare za vid, tu su za prvu pomoć naočare svih dioptrija, četkice za zube u toaletu, portikle i igračke za najmlađe... Sve što je besplatno spada u kuver koji košta 80 dinara. Gost je kod nas došao da bismo ga uslužili kako dolikuje. Damama uvek preporučimo pola porcije jer su inače velike. Besmisleno je da gost plaća nešto što ne može da pojede. Naša poslovna politika je da gostu ne nudimo vino koje je skuplje od 2.200 dinara – kaže Nikola i dodaje da upravo ljudi čine energiju restorana, na način na koji koračaju, jedu, pričaju, i da njima mora da ugađa. 

– Gosti osete način rada. Na primer, morate da pazite na veličinu predjela jer je ona veoma bitna. Nije poenta da iz restorana izađete prejedeni, nego da kompletan ugođaj bude taman kako treba – objašnjava Nikola i dodaje da je navike gostiju veoma teško promeniti. 

– Upravo to je i razlog zbog kojeg nam je jelovnik konzervativan. Franš postoji 34 godine, što nas obavezuje da imamo i ona jela koja smo tada imali. Kad god smo pokušali da modernizujemo jelovnik, nailazili smo na otpor. Kažu nam, sve je to super, ali mi smo navikli da kod vas jedemo pečenje. I nisu daleko od istine, pa zašto bismo onda menjali nešto što je provereno dobro?! – sa osmehom zaključuje Nikola Dimitrijević, vlasnik restorana Franš.  CBN

Share

Komentari  

 
0 #4 Krle 13-04-2016 21:21
Danas mi kaže žena: Nikola Dimitrijević više nije vlasnik Franša, Aleksandar Vučić ga je primorao da mu prepiše restoran ili će da plaća reket. Dodaje i to da su pitali Vučića u nekoj emisiji povodom toga, na šta je Vučić odgovorio da i ne zna gde se nalazi restoran Franš.
Citat
 
 
+3 #3 Andrija Ristic 18-02-2016 19:12
Frans je jedan citav zivot pretocen u filozofiju ugostiteljstva, posvecenosti i istrajnosti. . . Frans nije samo najbolji restoran u Beogradu, zapravo je mnogo vise od toga. . .Ako mu posvetite malo vremena,vratice vam visestruko!
Citat
 
 
+3 #2 Ljiljana 01-08-2015 17:49
Najlepši utisak - posle čarobnog ambijenta, ostavlja osoblje, kulturnim ponašanjem, neisfoliranom ljubaznošću i neočekivanim a lepim gestovima. Pre podne sam sa ćerkom popila kafu a kad je trebalo da platimo, konobar nam je rekao : "To je gratis.Kuća časti i želi vam lep dan".
Citat
 
 
+4 #1 Mara 15-07-2015 16:51
Najbolji, restoran, najbolja usluga!!!!
Citat
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži