Home  //  Lokali  //  Predstavljamo  //  Restoran Jastog, Novi Sad

Ukusi Mediterana za panonske mornare

Restoran Jastog, Novi SadGostima u Novom Sadu i okolini, ali i brojnim putnicima namernicima, ovaj restoran ostao je u sećanju kao prijatno mesto u kome se služe dobra jela i odakle se odlazi da bi se obavezno ponovo vratilo

 

Tekst: Zoran Knežević
Foto: Dragana Đorović

 

Usred mirne vojvođanske ravnice, u carstvu mesarskih đakonija nastalih mešanjem tradicionalne i dvorske kuhinje Pešte i Beča, zavičajnih jela dvadesetak naroda koje su vekovi namerili u ovaj deo Panonije, kao i uz srpske i orijentalne gurmanluke koji su se odomaćili u tim krajevima, svoje mesto pod suncem našao je i novosadski restoran mediteranske kuhinje Jastog. 

Iako se njegov meni pre svega bazira na morskim specijalitetima, gostima u Novom Sadu i okolini, ali i brojnim putnicima namernicima, Jastog je ostao u sećanju kao prijatno mesto u kome se služe dobra jela i odakle se odlazi da bi se obavezno ponovo vratilo.

– U Novom Sadu je teško održavati restoran ako okosnicu njegovog jelovnika čini morska riba. Riba je specifična namirnica, brzo se kvari, mora uvek biti sveža, a gosti su takvi da niste sigurni kako će ići prodaja. Sve to dodatno otežava činjenica da ni posle toliko godina ni u Novom Sadu ni u Srbiji nema kompanija na koje se možete osloniti kao na snabdevače koji će u svakom trenutku pratiti vaše potrebe. Da bismo održali poslovanje i nadomestili ponudu koja se traži, u jelovnik smo morali da ubacimo i jela od drugih vrsta mesa, ramsteke, filee, rižota i testenine. Ljudi to, jednostavno, traže, a mi i radimo za i zbog njih – kaže za CaféBar network Dragan Jovanović, menadžer restorana Jastog.

A gosti se danas, prilikom naručivanja, dodaje Jovanović, uglavnom rukovode cenom. 

– Ranije je bilo drugačije. Mogli ste da umesto jelovnika imate samo spisak jela jer gostima je bilo važno šta im nudite. Danas se gosti za narudžbinu uglavnom opredeljuju na osnovu cene porcije ili odnosa cene i zapremine pića koje naručuju – objašnjava Jovanović. 

Restoran Jastog, Novi SadTome, kaže menadžer Jastoga, treba prilagođavati i jelovnik i kartu pića jer ljudi vole da probaju nešto novo. Lako je, priča, napisati jelovnik sa 100 ili više jela, ali je mnogo važnije da kuhinja tome može da odgovori u svakom trenutku, a da svi sastojci budu sveži i da ih ima. 

– Zato treba stalno pratiti izlaznost pojedinih jela i namirnica, uz razuman broj jela u ponudi. Sve ono što ne ide treba odmah izbaciti iz jelovnika i gostima ponuditi nešto novo. Što se tiče pića, kao vino kuće služimo vina Vinarije Molovin, ali gosti uglavnom prate trendove, pa piju ona vina koja se izdvoje tokom određene sezone. Generalno, više se može govoriti o vraćanju nekih trendova, kao što je pijenje vina koje se služi u bokalima. Od pre nekoliko godina u modi su voćne rakije koje su prvo ušle u klubove, a kasnije su gosti počeli da ih naručuju i u restoranima. Na tom tržištu već se izdvojilo nekoliko ozbiljnih proizvođača i gosti zaista imaju mogućnost da biraju između kvalitetnih proizvoda – objašnjava Jovanović.

Da bi se sve pomenuto postiglo, veoma je važno strpljenje. U poslu, smatra Jovanović, mora da se bude korektan i istrajan, i da se u skladu s mogućnostima posao širi. 

Kako dušu jednog restorana i svakog drugog ugostiteljskog objekta čine ljudi, oni koji u njemu rade i oni koji dolaze da se goste, u Jastogu se posebna pažnja poklanja odabiru i obuci osoblja. 

Ne slažem se s mišljenjem da konobar treba da bude slušalac koji će samo tačno preneti kuhinji ili šanku šta gost želi. On zapravo treba da pomogne gostu da se što prijatnije oseća i da napravi najbolji izbor iz ponude, ali i da dobije nešto novo. Zato osoblje i u kuhinji i u sali mora da ima potrebna znanja kako bi moglo da ih primeni u praksi

– Naravno, u gostima nemate uvek dobrog sagovornika jer neki ljudi jednostvano žele samo da dobiju hranu ili piće i nemaju potrebu da komuniciraju sa osobljem. Uprkos tome važno je da osoblje stekne poverenje gosta, tako da i kada mu nešto sugeriše, on to ne smatra neprikladnim – kaže Jovanović.

Menadžer Jastoga objašnjava i da su prvi kontakt s gostom i dobar izgled onoga što mu se ponudi presudni za njegovu ocenu kvaliteta usluge i želju da se vrati.

– Kada gost dobije porciju, najvažnije je da mu se ona dopadne. To čini 70 odsto utiska, a ostalo je za priču – da li je jelo dovoljno slano, začinjeno, pečeno, kuvano… Isto je i s pićem, ambijentom, pristupom osoblja – kaže Jovanović.

A da bi gosti došli, potreban je marketing. Taj deo poslovanja u Jastogu bazira se na više kanala – preporukama i pozitivnim komentarima gostiju, prisustvu na sajtovima koji nude dostavu hrane, Facebooku, koji privlači mlađu publiku… 

– Najbolja reklama ide od čoveka do čoveka, ali danas to više nije dovoljno. Koristimo sve što omogućava da postignemo cilj i opstanemo u poslu. Orijentisani smo, pre svega, prema poslovnim ljudima, pa smo zato ponudili i doručak po pristupačnim cenama. Rukovodili smo se činjenicom da se nalazimo u okruženju brojnih kompanija i da u našem kraju poslovni ljudi nemaju mnogo mogućnosti da u prepodnevnim časovima pojedu kvalitetan obrok – kaže Jovanović.

Poslovanje Jastoga beleži i sezonske oscilacije jer su tokom leta mnogi Novosađani na odmoru ili se presele na reku i tamošnje restorane. Taj period koristi se za odmore radnika, renoviranje i redovno održavanje lokala.

– Mnogo ljudi ne shvata da restoran danas nije gotov novac i da je potrebno mnogo truda i veštine da bi se opstalo. Misle, valjda, da je ovo posao u kome se pare zgrću preko noći. Mnogi greše, jer kada gosti počnu da dolaze u novi lokal, vlasnike uhvati euforija jer misle da mnogo dobro rade, a ne računaju troškove ulaganja, pa im i preterani tekući troškovi ne deluju kao problem. Ipak, kada posle tri-četiri meseca prođe slava novog mesta, realnost može da bude surova. S druge strane, i oni koji dugo a dobro rade znaju da se uljuljkaju i misle da će sve večno trajati. A istina je da treba nešto menjati u trenutku kada posao ide najbolje. Tada treba dodati nešto novo – smatra Jovanović.

 Kuvar Gojko Samardžić  Kuvar Gojko Samardžić preporučuje

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 


Pohovana mocarela s aromatičnim prelivomPohovana mocarela s aromatičnim prelivom

Sastojci: mocarela, jaja, brašno, pesto od rukole.

Priprema: polovinu mocarele otopiti, a polovinu ispohovati. Na istopljenu polovinu naneti sloj pesta od rukole, preko njega staviti pohovanu mocarelu i servirati.

 

 

 


 

Kozice u koramaKozice u korama

Kozice očistiti, uviti u testo i ispeći na ulju. Kao prilog služi se pirinač sa šafranom, šampinjoni i tikvice. Uz jelo se služi i sos od manga, narandže i meda.

 

 

 

 


 

Orada s gamborimaOrada s gamborima

Peče se sa solju. Kao prilog služi se pire od dagnji.

Glave dagnji kuvaju se s kunkumom, belim lukom i vinom. Kada se prokuva, izvadi se glava gambora, pa se dodaju tikvice, krompir i cele masline i kuva se s očišćenim dagnjama. Od toga se pravi pire. Od glava gambora napravi se preliv s belim lukom, dimljenim uljem, solju, biberom i pelatom.

 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži