Home  //  Lokali  //  Predstavljamo  //  Ćatovića mlini

 

Konoba kao kutak raja  

 

I čudim se suncu kako može zaći kad lepote ove nigde neće naći – rekao je pesnik Ljubomir Nenadović misleći na Boku Kotorsku. U jednoj od uvala Bokokotorskog zaliva, na pola puta između Kotora i Herceg Novog, nalazi se prelepo mestašce Morinj. U njemu je jedna od najlepših konoba na Crnogorskom primorju – Ćatovića mlini, mesto koje svakako treba da posetite ako se nađete u tom delu Crne Gore

Tekst: Zoran Knežević
Foto: Dragana Đorović

 

Pored mora, koje je u ovom delu zaliva najčistije zbog velikog broja izvora i rečica, Morinj okružuju i brda obrasla stablima lovora, divljeg kestena, divljeg nara, smokve.  Zbog brojnih izvora i reka Morinj su nekada nazivali malom Venecijom. Mesto ima specifičnu  mikroklimu – tamo uspevaju kamelije koje su u Boku doneli pomorci iz Japana, japanske jabuke, banane, bambus… 

Građevinski bum i promet nekretnina zaobišao je Morinj. Nema ni turističkih kompleksa. Okružen izvanrednom prirodom, poznat po starim kamenim kućama i mlinovima, Morinj je svet za sebe. Ponos Morinjana, konoba Ćatovica mlini, oživljava mesto. Gosti dolaze na dobru ribu i druženje, a turisti najčešće pitaju za poznati restoran koji se proslavio po kvalitetnoj ribi, dobrim vinima i jedinstvenom ambijentu. Jedan od starih mlinova i dalje živi zahvaljujući viziji Lazara Ćatovića i njegovoj želji da sačuva porodično nasleđe. Ova konoba je više od 200 godina u vlasništvu porodice Ćatović, a njen vlasnik Lazar veruje da će onaj ko jednom svrati u njegovu konobu, opet doći.

– Deda čije ime nosim bio je mlinar. Pošto je prestalo okretanje, kameni točkovi dugo su stajali prazni. Sredinom devedesetih odlučio sam da ih pretvorim u restoran da bih sačuvao imanje od propadanja i napravio kutak za svoje prijatelje i porodicu – kaže Lazar.

U konobu se ulazi kroz kamenu kapiju i prolazi kroz tunel od bambusa. Na kraju tunela – nestvaran prizor… Stari mlini u prelepom ambijentu bogate vegetacije, slikovitih mostića, izvora punih ribe, potoka po kojima plivaju divlje patke…  Sama konoba smeštena je unutar stare velike kamene kuće, nekadašnjeg mlina. Na nekoliko kamenih terasa, na starom gumnu, leti teško da možete naći mesto ako ga niste rezervisali. 

Kako doći

Morinj je smešten na pola puta između Herceg Novog i Kotora, od kojih ga razdvajaju tačno 24 km.  Iako malo po strani, Morinj je dobro povezan. Magistralni put koji zaobilazno vodi od Budve do Herceg Novog jedan je od načina da stignete do njega. Trajekti koji saobraćaju na liniji Kamenari–Lepetane udaljeni su svega nekoliko kilometara. Iznad obale je probijen put kojim se dalje ide prema Nikšiću i Žabljaku, tako da se može doći i iz ovog pravca. Najbliži aerodrom je Tivat, a nisu daleko ni Golubovci (Podgorica, 80 km) i Aerodrom Ćilipi (Dubrovnik, Hrvatska, 70 km).

Do konobe možete doći automobilom, obezbeđen je besplatan parking za oko 40 vozila. Prilaz je omogućen ukoliko dolazite čamcem ili jahtom, a od ove godine novina je i mali heliodrom. 

Ambijent je poseban. Usluga i kvalitet hrane su vrhunski. Sve je savršeno pripremljeno, osmišljeno i prezentovano. Stolovi su besprekorno postavljeni, izbor posuđa, escajg, dekor prostora, izgled osoblja… o svemu se vodilo računa.  Zato i ne iznenađuje što je Ćatovića mlinima bio očaran i novinar Financial Timesa, ni što im vodič Lonely Planet i Trip Advisor daju odlične ocene. Obični ljudi kao i džetseteri i poznate ličnosti iz celog sveta ovde cene iste stvari: autentičnost, izuzetan kvalitet i mir. 

Konoba radi tokom cele godine, svakog dana od 11 do 23 sata. Jedini dan kada je zatvorena je 7. januar. Tu možete uživati u ribljim specijalitetima, školjkama, raznim vrstama salata od morskih plodova, domaćem siru i pršutu i domaćem vinu.  Morska riba uvek dolazi sveža, od ribara iz Ulcinja do Dubrovnika. Ovde se priprema na sve načine – od klasičnog, preko pripreme na soli, do zapečene, na lešo…  Probajte salatu od hobotnice, fantastični rižoto sa šafranom ili crni rižoto, mus i paštetu od bele ribe, karpaćo od tune s prelivom od kapra i naravno školjke.

Ćatovića mliniNa meniju su i selekcije domaćih sireva, zatim sirevi iz ulja, pršut i domaće masline, sve od poznatih proizvođača, visokog kvaliteta. Lazar smatra da su lokalni proizvodi veoma važan deo ponude.

– Ljudi cene lokalne, autentične proizvode. Stranci uvek hoće da probaju domaće vino i rakiju. Zato u planovima za budući razvoj stremimo usavršavanju ponude i kvaliteta. Trudimo se da ojačamo i ponudu našeg lokalnog začinskog bilja i salata, koje odnedavno sami proizvodimo. Nastojimo da promovišemo lokalne sorte maslina i maslinovog ulja, pogotovo iz Bara i Ulcinja, kao i druge lokalne proizvode, jer tako čuvamo i našu tradiciju i kulturu. Imamo maslinjak sa 200 stabala od kojih ćemo i sami početi da pravimo ulje – priča Lazar. 

– Prvi smo u Crnoj Gori pre dve godine napravili listu maslinovih ulja, tako da kod nas možete probati ulja iz mediteranskih i drugih zemalja. U ponudi su francuska, španska, portugalska, grčka, slovenačka, hrvatska i naravno crnogorska ulja. Novina u ponudi  su i sezonski meniji koji podrazumevaju pripremu autohtonih plodova na autohtoni način. Tako su gosti od marta do maja,  kada ima ovih biljaka, mogli da probaju specijalitete od divljeg šparoga, kljuke i koštrike. To je nešto što planiramo da i dalje razvijamo – kaže Lazar.

Vinska karta obuhvata kvalitetnu i široku selekciju vina iz celog sveta. 

– Možemo se pohvaliti vinskom kartom koja je jedna od najboljih u regionu. Počeli smo s crnogorskim Plantažama i Rubinom, a mislim da imamo veliku zaslugu za promociju svih privatnih vinarija iz ex-Yu. Naravno, imamo i vina iz Italije, Francuske, Španije i Novog sveta. U našoj ponudi su i vina i šampanjci nekih čuvenih francuskih i italijanskih vinskih kuća, probranih berbi.  Jedan broj vina služi se i na čašu – navodi Lazar.

Osoblje dobro poznaje meni restorana, ljubazno je, preduzimljivo, ali ne i napadno. 

Loša usluga može da pokvari sliku o restoranu, ali ovdašnja, s pravom merom, zaista ostavlja jedan od najjačih utisaka. 

Na kraju, Lazar se osvrnuo i na dvadeset godina više nego uspešnog vođenja restorana.

– Prosto je, prvo moraš voleti ono što radiš. Najbolji restorani prepoznaju se po  ljudima, po kuvarima ili menadžerima koji ih vode. Morate stalno unapređivati kvalitet i poštovati goste, a ne njihov novac. Važno nam je što gosti odavde odlaze zadovoljni i što se ponovo vraćaju. Tokom kriznih godina, kada smo bili pod sankcijama, gosti iz Beograda poklonili su nam poverenje i zbog toga smo im zahvalni – kaže Lazar. 

Izvrsna hrana, dobra usluga, autentičan, prijatan ambijent, kao i konstantan kvalitet, omogućili su da Ćatovića mlini postanu jedno zaista posebno mesto i već dvadeset godina budu jedan od najboljih i najpopularnijih ribljih restorana na Crnogorskom primorju. 

Share

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži