Home  //  Lokali  //  Predstavljamo  //  Kuća mala, Novi Sad

Kuća mala, Novi Sad Ideja je da ljudi kod nas probaju nešto novo, drugačije, da uživaju u dobroj hrani, prijatnoj atmosferi, neobaveznom druženju – započinje priču za naš časopis Sanela Fetahović, vlasnica picerije Kuća mala u Novom Sadu. Ušuškana u staroj kući u Ulici Laze Telečkog, s enterijerom vojvođanske kuće iz 19. veka, gradske kuće urbanog duha, ova picerija zaista je pravo mesto za to.

Krase je jednostavan i bogat enterijer, originalnost i maštovitost, neobični recepti, dobra hrana spremljena od kvalitetnih sastojaka, a sve to uz vedru i kreativnu vlasnicu, koja veći deo dana provodi radeći u svom lokalu, u razgovoru sa gostima i služeći ih. Kada ona nije tu, tu je njena najbolja prijateljica, inače zaposlena u šanku, dok u kuhinji rade snaja vlasnice, snajina rođena sestra i još jedna radnica. Za šankom i u sali zaposlene su još dve devojke i jedan momak, a u svemu im pomaže Sanelin četrnaestogodišnji sin, kada zatreba. Pravi mali porodični biznis, moglo bi se reći. A Fetahovićeva ističe da je oko sebe jednostavno okupila ljude koji vredno rade i kojima veruje, tako da sa osobljem nema problema. I gosti se u tome slažu s njom, sudeći po njihovim komentarima o ovom lokalu na internetu, u kojima se mahom hvali ljubazno, prijateljski nastrojeno osoblje. A gosti se slažu još u nečemu – da se u Kući maloj služi odlična hrana. 

Menijem dominiraju pice, ima ih više od 40 različitih, razvrstanih u odeljke jelovnika kao što su Gurmanske, Zdrav život i more, Izazovi i druge. Ali nisu to obične pice kao u svakoj drugoj piceriji. Ne, ovakve pice ne postoje nigde više u gradu, zapravo nigde u Srbiji. Pokušali su, kaže naša sagovornica, da ih iskopiraju. Možda je to nekome i pošlo za rukom, kaže, ali teško je opstati kao kopija. Ipak, u Kući maloj se ne brinu zbog toga. Imaju svoje originalne recepte i još originalnije nazive pica. Gosti će, tako, ovde naći Natalijinu klupicu, Grčki kutak, Švajcarski abažur, Njeguški milje, Ljuto prozorče, Lucijin vez... Svaki od tih naziva, iako to na prvi pogled možda ne deluje tako, precizno opisuje ukus koji određena pica ima.

U jelovniku nije objašnjeno šta se sve nalazi u picama, ali kako kaže naša sagovornica, za to postoji razlog. 

– Drugačije je kada sami pročitate sastojke, koji obično budu samo nabrojani, a drugačije je kada vam neko opiše picu, pa umesto da samo kaže da ona sadrži pavlaku, opiše je  kao kremastu, blagog ukusa, s kombinacijom nekoliko sireva. Ukoliko se naručuje telefonom, bitno je i za koliko se osoba priprema, ko kakvu picu voli, da li da budu velike ili male. Svaki detalj je važan i zbog toga je potrebno posvetiti se svakom gostu bilo da sedi u lokalu bilo da je s druge strane žice. Kada ljudi čitaju šta ima od sastojaka, najčešće će se odlučiti za ono što već znaju, a retko ko će poželeti da proba nešto novo. Zato se trudimo da popričamo sa svakim gostom. To jeste možda malo teži zadatak za nas koji radimo u lokalu, ali to je naš princip rada – objašnjava Fetahovićeva.

Neki od gostiju, kako kaže, već imaju omiljene pice i samo zbog njih dolaze. Zanimljivo je da su to najčešće neobičnije varijante kojih nema nigde drugde. 

– Ne postoji samo jedna pica koja se izdvojila kao potpuni hit, mnogo ih je popularnih. Njeguški milje se, recimo, pokazao kao omiljena pica među muškom populacijom. Tu su pršuta, buđola, sjenički sir i drugi sastojci. Jaka je, pikantna i mnogi je baš zbog toga vole. Tražen je i Grčki kutak, takođe kombinacija sira i mesa, s bosiljkom i ruzmarinom. Od Izazova je Moja pučina možda najpopularnija. Na njoj su tunjevina, sardela, suvo grožđe i suve smokve i veoma je lepo izbalansiran sladak i slan ukus. Natalijina klupica takođe je među omiljenim picama, a pravi se s pilećim prsima, medom i suvim šljivama. Da ne zaboravimo ni Lucijin vez, koji se priprema s mileramom, sirom i višnjama, ali treba spomenuti i Karikikiriki. To je pica čiji su glavni sastojci buter od kikirikija, praziluk i kari – ističe Sanela. 

Nikada, kako kaže, ne prave jednu picu mešajući dva ukusa, poput, recimo, Njeguškog miljea i Grčkog kutka, zato što su oni konceptualno drugačiji. 

– Spremni smo da gostima izađemo u susret ako ne žele neki od sastojaka ili ako bi voleli da se nešto doda, možda čak i napravimo nešto sasvim novo od sastojaka koje u tom trenutku imamo u kuhinji. Ali nikada ne mešamo dva već postojeća koncepta pice – objašnjava Fetahovićeva.    

Ima mnogo onih, kaže Sanela, koje sad već i ne pitaju šta žele jer su dugo stalni gosti i već svi znaju šta oni vole da jedu i piju. 

– Samo ih pitamo da li su za opciju s kafom i hranom ili s rakijom i hranom ili su došli samo na piće – kaže Sanela.  

Kuća mala, Novi Sad Osim pica, u ponudi su i raznovrsne obrok salate, takođe maštovitih naziva. A kada je reč o piću, bogat je izbor kafe, rakija i drugih alkoholnih i bezalkoholnih pića, dok se kao vino kuće služe belo i crveno vino Zeremski. Ipak, kako kaže naša sagovornica, dugo su imali i jedan problem s menijem – nikako nisu mogli da odluče šta još od slatkiša da uvedu u jelovnik.

– Od poslastica smo do sada imali jedino domaću lenju pitu s jabukama ili s višnjama. Služimo je toplu sa dve kugle sladoleda i gosti je zaista vole, čak i oni koji možda i nisu veliki ljubitelji lenje pite. Ipak, želeli smo da dodamo još nešto i odluka je konačno doneta. Izbor je pao na kolač LudLove, čokoladni tart s jagodama i nanom ili s višnjama – ističe Sanela.  

Novi Sad je mali grad, kaže ona, i iako ima mnogo lepih stvari koje pruža posetiocima, za ugostitelje je veoma teško da napreduju, posebno zbog toga što ljudi sve manje novca imaju. 

– Postojala su u gradu dva-tri restorana sa ozbiljnom kuhinjom, sa slow food varijantom, ali nisu uspeli da opstanu jer nisu imali dovoljno gostiju. Postoji i ona srednja grupa restorana, u koju Novosađani rado odlaze i u koje rado vode svoje goste. Njih nema mnogo, a među njima je i Kuća mala. S druge strane, ima dosta lokala koji su možda malo pristupačniji, ali oni nemaju taj duh – smatra Sanela. 

Gost koji zna šta želi od restorana, kaže, primetiće razliku. U Kuću malu ne dolaze samo Novosađani, za nju znaju i u Beogradu i drugim mestima širom Srbije i tu se rado vraćaju.

– To je za mene najbolji pokazatelj uspešnosti lokala – kada stekne stalne goste i kada u njega svraćaju oni koji su se na put namerili samo da bi u tom restoranu ručali. Volela bih da ostanemo tu gde jesmo na ugostiteljskoj mapi grada, da ostanemo nepromenjeni i očuvamo onaj stari gradski vojvođanski duh – zaključuje Fetahovićeva.

Share

Komentari  

 
0 #1 Milan Avramov 09-11-2015 05:02
Daleko od stare Kuce Male...
Citat
 

Dodaj komentar

Sigurnosni kod
Osveži