Home  //  Hrana i Piće  //  Sve o...  //  Pasulj

Neobično božanstvo ženskog roda

Da sa pasuljem u Srbiji nema šale, dokaz je Pasuljska akademija (PANU), čiji su akademici kneževi (Aleksandar Karađorđević, sin kneza Pavla), književnici (Miroslav Josić Višnjić), fudbaleri (Dule Savić), generali (Stevan Mirković)... Oni se na pasuljski dan, petak, već 18 godina sastaju u restoranu Maksimilijan u Beogradu da, uz pasulj po receptu babe Pavlije iz Oglađenovca kod Valjeva, ogovaraju planetu. Inače, Indijanci su još pre sedam milenijuma u pasulju videli neobično božanstvo ženskog roda

Muškarci u Srba znaju vrednost pasulja, neke kafane decenijama žive od slave svog recepta za gravče na tavče, ali se čini da se žene prema njemu odnose sa nedovoljno poštovanja: uvek žure kad ga spremaju. A ta zrna svakojakih boja, od bele do tamnocrvene, veoma su nežna, hirovita, zahtevna, i to od grane pa sve do tanjira. Ako mu u periodu sazrevanja na pritki ne date ono što traži baš tada, uvenuće odmah. Ako u kuvanju pokažete nestrpljenje ili zaboravite da dolivate toplu vodu, eto ga kako zagoreva. To je on – pasulj.

Žensko božanstvo

Nije, dakle, sve prosto ko pasulj. Imamo posla sa korisnom i ukusnom, gotovo mitskom, ali veoma razmaženom biljkom. 

Nema zemlje u svetu u kojoj se makar jedna od nekih 250 vrsta pasulja ne neguje i jede. 

Veruje se da je pasulj došao s Inkama sa neke druge planete. U drevnim ćupovima u Južnoj Americi pronađena su zrnevlja veličine kakvu danas ne poznajemo. 

Indijanci su, još pre sedam milenijuma, u pasulju videli neobično božanstvo ženskog roda. Stabljika mu se povijala uz kukuruz, koji je muško božanstvo. A te dve biljke ujedinjuju sve važne prehrambene sastojke: spektar belančevina, skrob, šećere... 

Apoteka u zrnu


Radoznali Kolumbo zaslužan je što je pasulj krenuo u prehranjivanje sveta. Pasulj kod nas dolazi u 16. veku preko Italije. Zovu ga sirotinjskim mesom, jer u samo 100 g pasulja ima od 102 do 335 kalorija, i ni trunke masti. U našim krajevima mu tepaju: grah, grav, rogačić, pažulj, tačkaš, puzavac, pletenac, počanj, pritkaš... 

Zrelo zrno ima 60 odsto ugljenih hidrata i do 25 odsto belančevina, više nego u mesu i jajetu. Pasulj još ima kalijuma, magnezijuma i kalcijuma, pa fosfora, sumpora, natrijuma, gvožđa, joda, kao i vitamina B1, B2, B6, C i PP. 

Mladost najbolje čuva sitni crveni pasulj, tako što usporava starenje ćelija, potom bubrežasti, pa šareni. Dnevno se preporučuje pola šolje pasulja. 

Gastronomski potencijal pasulja je izuzetan. Ima ukus koji dobro ide sa svim začinima i aromatičnim biljkama, a najviše s nanom, majčinom dušicom, lorberom. Od njega se spremaju čorba, testenina, pašta fažola, potom ide s kačamakom, testom, ljuti, slatki, s mesom i bez mesa, s ringlicama i drugim vodenim stanovnicima. 

Poznati su recepti leskovački, vojnički sa kazana (ovde se otima muški uzdah sećanja na vojničke dane), tavče na gravče, punjene kisele paprike, potom se kuva s voćem, povrćem, s travama, sa svim vrstama mesa, sirovim ili dimljenim, samo da su masnije. Prave se ćufte, pihtije, pire, rolade, knedle, smotuljci, žganjci, šnicle, pite, savijače, štrudle, kremovi. 

Ukratko, pasulj je najnarodnije jelo na svim meridijanima, i to veoma hranljivo. Može da se sprema bez ičega, osim bez soli, pošto prenoći u vodi. Za neka popularna jela, kao što je čorbast pasulj na primer, svaka porodica ima svoj, generacijama dorađivani recept.

Upija masnoće i leči

Tanjir iz kog ste pojeli pasulj ne morate da perete deterdžentom jer je pasulj pokupio masnoću. A to što radi tanjiru, radi i krvnim sudovima: kao upijač kupi svu masnoću. I to je početak priče o njegovoj lekovitosti. 

Pasulj, a naročito njegove mahune, imaju lekovita svojstva. Mahune bez semena oprobano su sredstvo za snižavanje šećera u krvi, a dobre su i protiv upale bubrega i bešike. Stablo, list i cvet pouzdan su diuretik. Zahvaljujući kombinaciji vlakana i folne kiseline, štiti od moždanog udara i bolesti srca i debelog creva. Leči od svraba, glavobolje, upale bubrega i mehura, gnojnih čireva, bolesti uha, ujeda psa, krvarenja iz nosa, slabosti mokraćnih organa. Leči spolja i iznutra.

I dok ga snobovi preziru kao prostačku hranu, koja zbog teškoća pri varenju izaziva neprilike (i humor), i najveće muške šeprtlje u kuhinji ponosne su na svoj specijalitet s pasuljem, i to je najčešće jedino što znaju da spreme. 

Poslednja, magijska funkcija pasulja, jeste gatanje, ali za tu prigodu ne sme da bude kuvan.

Čudo od boba     

Poslednjih godina nauka posvećuje sve više pažnje hormonu rasta, koji ne postoji u sintetičkoj verziji i njegov jedini izvor je sam ljudski organizam. Taj hormon ima niz važnih osobina koje naročito dolaze do izražaja u starijem dobu: regeneracija ostarelih tkiva, zategnutost i elastičnost kože, regeneracija mozga, bubrega i srca, tako što sprečava njihovu razgradnju. Tu je i smanjivanje masnih naslaga i pretvaranje u mišićno tkivo pospešivanjem, a to znači smanjenje težine i povećanje mišićne mase.

Bob, posebna vrsta pasulja, izvrstan je izvor tzv. L-dopa, materije koja je stekla slavu kao efikasno prirodno sredstvo koje stimuliše lučenje hormona rasta. L-dopa nalazi se u zrnu boba, najviše u njegovoj opni. 

Organizam najbolje zna kako da iskoristi bob, koji:

– pospešuje regeneraciju tkiva, 

– poboljšava izgled i tonus kože i smanjuje bore, 

– pomaže redukciju masnih naslaga, 

– povećava mišićnu masu, 

– poboljšava kvalitet sna, 

– pojačava libido i seksualne sposobnosti. 

 

Share