Home  //  Hrana i Piće  //  Sve o...  //  Bobičasto voće

Svako ko je nekad bio dete u sećanju nosi neki mamin kolač od slatkog voća, uz pudinge, šlag, šaum, sir, biskvit, sladoled, parfe, frape, liker, beze tortu, neko uz sosove za meso, divljač, neko se seća bole koja tako lako omamljuje. 

Američki Indijanci, drevni Rimljani i drugi stari narodi znali su i više od nas o lekovitosti ovog voća. Danas u svetskim laboratorijama ustanovljavaju da bobičasto voće podmlađuje organizam, da ga štiti od raka, pre svega dojke i debelog creva, od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, da pročišćava krvne sudove, štiti srce, aktivira mozak i sećanje, pomaže varenje, skida šećer, ublažava reumatske bolove, prolepšava kožu, da je antioksidant i antiseptik istovremeno.  

Oni koji vole bobičasto voće mogu da se nadaju da će poboljšati funkcije mozga. Stariji ljudi u domovima koji su dve nedelje svakodnevno pili po dve čaše obične borovnice iz prodavnica mogli su bolje da reše kognitivne zadatke nego pre početka terapije.

Borovnica

Možemo je nazvati mozgovnicom. Naučnici tvrde da je delotvorna protiv Alchajmera i Parkinsona. Sadrži supstancu polifenolen, koje ima i u grožđu i u crnom vinu, a pripada grupi antioksidanata. Ona smanjuje štetne procese u ćelijama, a izgleda da štiti i sinapse, prostor između nervnih ćelija koji se ne može popraviti, a ima važnu ulogu u našim životima – da sačuva sećanja.

Borovnica je jedno od najjačih prirodnih sredstava za zaštitu od raka i bolesti srca. Jedna šolja ovog voća sadrži dovoljno antioksidanata da zadovolji dnevnu potrebu organizma.

Ostala je legenda da su piloti u Drugom svetskom ratu jeli mnogo borovnica kako bi bolje videli tokom noćnih operacija. Tamno bobičasto voće poput borovnice i kupine bogato je antocijanom, koji sprečava i usporava razvoj bolesti očiju kao što su makularna degeneracija (degeneracija žute mrlje u središtu mrežnjače) i katarakta. To voće jača kapilare koji snabdevaju oči krvlju i nutrijentima.

Brusnica 

Bogata je bioflavonoidima i hipuričnom kiselinom, koja ima izraženo dejstvo protiv gljivičnih oboljenja. Osim antibakterijskih, ima i antigljivična svojstva, a pomaže kod umornih očiju. U kulinarstvu je popularna kao dodatak pečenju, za mešane salate, prilog jelima, pripremu odličnih pita i lekovitih čajeva. Od nje se prave sok i vino u lekovite svrhe.

Lekoviti spektar joj je širok: prirodni je antibiotik koji snižava nivo šećera u krvi, sprečava srčana oboljenja, normalizuje rad jetre i bubrega, smanjuje rizik od raka dojke i debelog creva, poboljšava apetit, a čaj od lista i ploda dekuje antibakterijski. Jača imunitet, odlična je preventiva od dijabetesa, arterioskleroze, reumatskih bolesti i ranog starenja kože. Uklanja bakteriju urinarnog trakta ešerihiju koli, kandidu i helikobakter pilori. I još je veoma ukusna.  

Poreklom je iz Severne Amerike (u davnim vremenima koristili su je Indijanci protiv mnogih bolesti), a sada se u Srbiji njome zasađuju veće površine jer je zarada na njoj velika (1 kg oko 800 dinara).

Sok i sušeni plodovi brusnice preporučuju se ljudima koji su izloženi dugotrajnom stresu, kao i onima s kardiovaskularnim problemima. Kao i od borovnice i kupine, i od brusnice se pravi lekovito vino. 

Arheolozi su ustanovili da je brusnica postojala još u gvozdeno doba. Mali crveni plod sprečava nastajanje čira na želucu i u stomaku, poremećaje jetre, smanjuje povišenu temperaturu, deluje protiv stresa, bolesti kože, polnih organa i organa za varenje. 

Jagoda 

Jagode su triput bogatije vitaminom C od ostalog bobičastog voća, a imaju i manje kalorija (ukoliko ih jedete bez šećera). Obiluju folnom kiselinom koja je važna u trudnoći. Bogate su izrazito snažnim antioksidansom anticijaninom, koji snižava holesterol i krvni pritisak, ali je koristan i u borbi protiv dijabetesa, raka i srčanih bolesti.

Stari Rimljani gajili su jagode pre hrišćanstva. Posle toga, bile su zapostavljene sve do srednjeg veka. Postoji oko šest stotina vrsta jagoda. One su bogate vitaminima i antioksidansima, naročito fenolom, koji pomaže u zaštiti ćelijskih struktura srca, a ima i antikancerogeno dejstvo. Štite i od degeneracije mišićnog sklopa i artritisa. U narodnoj medicini od njih se prave lekovi protiv bolova u želucu i za čišćenje kamena ili peska iz bubrega. 

Od divljih jagoda, koje su po ukusu i mirisu posebna priča, prave se maske i preparati za čišćenje lica koji održavaju kožu i svežinu tena.

 

 

Kupina

Što su tamnije, kupine su slađe i ukusnije. Imaju hranljive sastojke najviših vrednosti: šećere, organske kiseline, pektine, celulozu, minerale i vitamine. Posebno su bogate vitaminom C i u 100 grama ima čak 21 gram tog vitamina. Od kupina se spremaju sokovi, sirupi, džemovi, želei, kompoti i likeri. Sok od kupina posebno je značajan zbog prisustva betaina, koji podstiču rad jetre i štite jetru i žuč od bolesti. Kupina sadrži organsko gvožđe i vitamine važne za trudnice, dojilje, osobe u pubertetu i klimakterijumu. 

Listovi kupine dobri su protiv proliva, pa i onih krvavih. Preporučuje se duže uzimanje čaja od kupinovih listova kod krvarenja želuca, upale creva i hroničnog nadražaja slepog creva. Čaj od listova čisti krv, smanjuje ili leči osipe, lišajeve i druge nečistoće. Koristan je i za anemiju. Plod kupine umiruje nervozne ljude koji pate od nesanice.

Vino od kupine, koje može da se priprema i u kućnim uslovima, pravi je desert i istovremeno lek koji jača krv, pre svega ubacujući veliku količinu gvožđa u krvne sudove. 


Malina
 

Najdelikatnija i najzahtevnija, gospođica među bobičastim voćem. Sadrži najviše vlakana i materija ubica ćelija raka. Malinovo lišće i osušeni plodovi često služe za čaj. Listovi se većinom mešaju s listovima jagoda, kupina. Takvi napici, uz dodatak limunske kiseline, bogati su vitaminom C. U mladim listovima maline ima blizu 200 mg askorbinske kiseline, a takođe sadrže dosta karotina i treslovina. Malina čisti krv i bubrege i ublažava reumatične bolove i blag je sedativ. Kinezi veruju da malina umanjuje rizik od spontanog pobačaja, olakšava trudove, smanjuje nadražaje u mokraćnim kanalima i olakšava menstrualne tegobe. Holandski naučnici smatraju da malina ima više zdravih sastojaka i antioksidanasa od brokolija, kivija i paradajza.

Jedini nedostatak malina jeste to što nisu preterano rasprostranjene i što visoka cena na pijacama nije za svačiji džep. Zamrzavanjem ova voćka ne gubi ništa od blagotvornih sastojaka, tako da može da se jede tokom cele godine. 

Masaža malinama 

Masaža malinom može da postane novi srpski brend koji su „patentirale“ studentkinje Više medicinske škole u Beogradu. Kako elaginska kiselina i vitamin C iz malina osvežavaju kožu i potkožno tkivo, deluju kao hemijski i mehanički piling, a i sredstvo za blago izbeljivanje, studentkinje su došle na ideju da lansiraju masažu svežim malinama. Zainteresovanih za taj tretman sve je više.  

 


 

RECEPTI

 

Divljač sa sosom od kupina 

Kašičica  maslinovog  ulja 

2 deblje šnicle od divljači ili 4 medaljona 

Kašičica balsamik sirćeta 

150 ml čiste supe 

2 kašike džema od malina, 

Češanj belog luka 

85 g kupina 

Zagrejte ulje u tiganju, pržite divljač po pet minuta sa svake strane, pa još od tri do pet minuta, u zavisnosti od toga koliko pečeno volite. 

Izvadite meso, a u tiganj dodajte balsamik sirće, potom i supu, džem od ribizle i beli luk. Pojačajte temperaturu do kraja, da se sve smeša, pa dodajte kupine i kuvajte dok ne omekšaju. Servirajte preko divljači, s pireom od celera i brokolijem.

Pire od celera: tanko oljuštite jedan mali celer i iseckajte ga, pa ga kuvajte sa tri mala krompira. Kad smekšaju, dodajte puter i mnogo začina.

 

Čatni od jabuka i brusnica

500 g jabuka za kuvanje, oljuštenih i sitno iseckanih 

500 g jabuka za jelo u krupnim komadima 

450 g seckanog luka 

50 g svežeg rendanog đumbira 

Kašičica crnog bibera 

500 g šećera 

250 g jabukovog sirćeta 

500 g brusnica

Sve osim brusnica stavite u veliku šerpu s debelim dnom, zagrejte na tihoj vatri i mešajte dok se šećer ne otopi. Pustite da prokuva, pa smanjite temperaturu i bez poklopca tiho kuvajte 50 minuta, mešajući povremeno, sve dok jabuke i luk ne omekšaju, a smesa se ne zgusne i voda ne ispari. Dodajte brusnice, pa kuvajte još deset minuta, sve dok brusnice ne omekšaju.

Sipajte čatni u sterilisane teglice, čuvajte na hladnom i tamnom šest meseci.

 

 

 

 

Share

Najnovije vesti


Kult gazde u Srba

Među redovnim gostima beogradskih restorana, a kažu da je njih u glavnom gradu oko dve hiljade, često se čuju rečenice tipa Hoćemo li kod... Gosti su već odavno u Beogradu prekristili Franš, Marinadu, Carevu Ćupriju, Homu... Jednostavno, danas se...



Caffe Caffe &Fish

Senjački restoran CaffeCaffe&Fish ove godine prvi put se našao na listi CaféBar network recommends Top 12 beogradskih restorana. Konstantan standard u poslovanju, kvalitetna usluga i odlična ponuda, uz posvećene vlasnike Srbislava Veljića i...



Ugostiteljstvo i besparica

Goran Jović

vlasnik kafića Knez, Valjevo  

Dugo sam razmišljao da li uopšte da počnem da pišem o ovoj temi bojeći se, pre svega, da ne budem pogrešno shvaćen. U razgovoru s nekolicinom prvenstveno drugara, a zatim i kolega, rešio sam da zarežem...



Luksuz u najavi

Novi hoteli u Srbiji

U naredne tri godine gosti Beograda i Novog Sada moći će da uživaju u svim sadržajima luksuznih hotela. Kako je najavljeno, svoja vrata otvoriće Hilton, Sheratton, St. Regis i W Belgrade. Srbija će se time upisati na mapu...



Vizionar koji krši pravila

Chef Masimo Botura

Masimo Botura u svetskoj gastronomiji poznat je kao kuvar beskrajne energije i neograničene mašte. Vlasnik je restorana Osteria Francescana, koji se nalazi u Modeni, u regiji Emilija Romanja, na severu Italije. Taj restoran...