Home  //  Hrana i Piće  //  Kultura Vina

Vinarija Kiš potiče iz davne 1830. godine kada je najstariji član loze Kiš Stevan kupio prvi vinograd i započeo proizvodnju vina. Od tada je vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima imalo svoje uspone i padove, ali je porodica Kiš uspela da prevlada sve nedaće i sačuva vinsku tradiciju dugu skoro dva veka.

 

Iako je sredinom prošlog veka velikih vinskih podruma u Vršcu bilo skoro hiljadu, danas su takvi objekti prava retkost. Ta činjenica je, može se reći, i naterala Nikolu Cuculja i njegovog rođaka Milojka Vilotića da 2003. godine kupe kuću u centru grada i podrum od 180 kvadrata adaptiraju u jedinstvenu vinariju koja objedinjuje salu za degustaciju i deo za proizvodnju vina.

 

Lepota vinograda podno Vršačkog brega pored kojih je zbog posla često prolazio, toliko je opčinila Milutina Stojšića, tadašnjeg instruktora vožnje u Vršcu, da je na tom potezu još 1987. godine posadio dva i po hektara vinove loze i rešio da se posveti proizvodnji vina. 

 

Vina vinogradara i vinara Lasla Huperta iz Hajdukova, mesta nadomak Subotice, na odličan način pokazuju kvalitet vina proizvedenih u subotičko-horgoškoj peščari, čiji su pitomi vinogradi i dobri podrumi simboli tih peskovitih terena. 

 

Nakon što je prodao kompaniju koja je proizvodila popularne Next sokove, Živojin Đorđević je veoma brzo pronašao novi izazov. Poznat kao veliki ljubitelj i kolekcionar vina (u porodičnom podrumu ima oko 5.500 vrhunskih boca vina iz čitavog sveta) odlučio je da u ljubav prema vinu uloži trud, novac i umeće sa ciljem da proizvede vrhunsko vino.

 

Jedan od najuspešnijih privatnika u Subotici, Laslo Boni, zaljubio se u širaz već pri prvom susretu s tom jedinstvenom sortom grožđa koja poreklo vodi iz postojbine vina Mesopotamije. 

 

Današnju vinsku kartu modernog srpskog vinarstva pišu proizvođači koji su prvi prepoznali potrebu za što kvalitetnijim vinima, sa srazmernom cenom.

 

O nastanku vinogradarstva na tlu današnje Srbije zna se veoma malo, uglavnom zbog oskudnih istorijski utemeljenih podataka. Iako je hiljadugodišnje prisustvo vinove loze u Srbiji dokazano fosilnim ostacima, jedini osvedočeni izvori odnose se na rimsko osvajanje Panonije, posebno Srema, a prvi zapis datira s kraja tridesetih godina pre nove ere.

 

Najnovije vesti


Da li je to baš tako?

Jovan Mrđenović
ugostitelj

Ne prođe dan da neko od ljudi u poznijim godinama ne zacvili za dobrim starim vremenima i boemskim kafanama kojih više nema



Dobro se dobrim vraća

 Predstavljamo Udruženje Dobro delo... Stefan Nikolić iz Vršca govori nam o misiji, projektima i planovima udruženja čiji je osnivač. Pomisao na to koliko je malo potrebno da se učini dobro delo kada nam se za to ukaže prilika, pokrenula je 2012....



Ujedinjeni u regulisanju bakšiša

Piše: Deana Dimitrijević

Praksa davanja napojnica stara je koliko i ugostiteljstvo, a nastala je spontano. Nisu je nametnuli ni ugostitelji ni gosti, već jednostavno postoji oduvek. Međutim, nijedan pozitivan pravni propis Republike Srbije ne...



Ostajemo bez kultnih kafana

Dragi naši gosti, pošto je vaša omiljena kafana Tašmajdan restitucijom vraćena vlasnicima, koji ne žele s nama da nastave poslovanje, mi vam najsrdačnije zahvaljujemo što smo imali vas kao drage goste i prijatelje – stoji na natpisu koji je...



Rustique

Senjački restoran Rustique u Beogradu je poznat po svojim odličnim picama. U enterijeru dominiraju zemljane boje, a osećaju topline doprinosi i veliki kamin izrađen od kamena. Gosti iz sale mogu da posmatraju i pripremu pice jer se uz bar nalazi...