Home  //  Hrana i Piće  //  Kultura Vina

Grad Kruševac poznat je kao prestonica srpske srednjovekovne države, ali i jedna od srpskih prestonica vina i vinogradarstva, gde se loza gajila i vino pravilo od davnina. Tradicija u proizvodnji vina u ovom kraju do danas nije prekidana, iako je u prošlosti bilo mnogo teških perioda u kojima se vinu nije mogla posvetiti potrebna pažnja. A simbol vinarstva u kruševačkom kraju već više od pet decenija je Rubin. 

 

Porodičnu vinariju Vinovita osnovao je 2004. Viktor Panajotović, koga su zatim nasledili sinovi. Tradicija proizvodnje vina seže godinama unazad jer su preci Panajotovića imali sto hektara vinograda. Početkom devedesetih porodica se vraća proizvodnji vina, doduše za sopstvene potrebe, i sinovi su stalno bili uz oca kada je proizvodio tih nekoliko desetina litara i tako i sami zavoleli vino.

 

I pored toga što je početkom XX veka Venčačka vinogradarska zadruga bila nadaleko poznata po proizvodnji penušavog vina, trebalo je da prođe čitavih sto godina da u Srbiji ponovo počne proizvodnja kvalitetnog penušavog vina po šampanjskoj metodi. Za to je svakako najzaslužniji diplomirani inženjer tehnologije iz Beograda Aleksandar Stojaković, koji je u Ripnju podno Avale 2000. godine osnovao Vinariju Emporio i ponovo otpočeo srpsku priču o vinu sa mehurićima.

 

I dan-danas levački kraj može da se pohvali rodnim vinogradima, a od 2006. godine i vinarijom koju je baš tu u Opariću osnovala porodica Miletić. Proizvodnjom grožđa i vina bavi se već pet generacija Miletića, a ovu sadašnju, modernu vinariju, predvodi žena.

 

Iako je, prema istorijskim podacima, velika većina porodica iz Braničevskog okruga nekada proizvodila vino i trgovala njime, danas čast vinara tog kraja čuva jedan rudarski inženjer. To je Miroslav Živković, koji je osnivanjem Vinarije Živković uspeo da nastavi vinsku tradiciju te porodice. 

 

 ... Tako je Smederevo još od davnina bilo poznato kao grad grožđa i starog vina Smederevke, ali je ta tradicija skoro uništena dugogodišnjom masovnom proizvodnjom vina za vreme socijalizma. Da ne bude do kraja tako, pobrinuo se preduzimljivi vinar Dragomir Vasić Janko, koji je 2006. godine započeo proizvodnju vina pod etiketom Podrum Janko. 

 

Počeo je 1984. kao tehnolog u Navipu, ali je veoma brzo shvatio razlike između masovne industrijske proizvodnje vina i onog koje se rađa u malim podrumima. Iz te spoznaje i vinarske porodične tradicije Radovanovića nastao je 1990. Mali podrum Radovanović.

 

Od davnina su brda ispod Oplenca bila prekrivena čokotima na kojima je raslo dobro grožđe. U srednjem veku čitavo to područje na oko 80 kilometara jugozapadno od Beograda, bilo je poznato po vinarima i dobrom vinu, ali vinsko zlatno doba doživljava tek početkom dvadesetog veka. Prvo je u okolini Vinče, sela podno Oplenca koje je po vinu dobilo ime, osnovana vinogradarska zadruga, a zatim i vinogradi i čuveni podrum kraljeva Petra i Aleksandra Karađorđevića. 

 

Na imanju od oko četiri i po hektara podigao je podrum od oko 1.000 kvadrata, vinograd na oko tri hektara i kuću. Vinogradi Jelića, osim u Bujačiću, nalaze se i na zaravni iznad reke Gradac, na mestu zvanom Kucine, gde je, po predanju, prokleta Jerina probala vino koje ju je kucnulo pravo u srce.

 

Ne morate ići do kraja sveta da biste probali vina iz podruma pod ovim imenom. Zapravo, biće dovoljno da posetite neki od kvalitetnih restorana koji su na svoje vinske karte uvrstili elegantna vina iz tog podruma smeštenog u blagorodnu bačku ravnicu. Iako se za podrum, po tome što je osnovan 2006, može reći da je veoma mlad, iza njega stoji petnaestogodišnje prijateljstvo tri njegova osnivača i zajednički cilj oko koga su se okupili. 

 

Nadomak Temerina, u Južnobačkom okrugu, na gazdinstvu Lasla Dujmovića, rastu i razvijaju se mladi vinogradi. Mnogobrojni redovi sadnica vinove loze čine na vojvođanskoj ravnici neviđenu panoramu, a njihova simetrija i zeleno-crna boja vide se i impresioniraju izdaleka. Deo njih zasađen je eksperimentalno, kloniranim sortama čiji se rast redovno prati, a svaka nova berba donosi neočekivane rezultate.  

 

Nedaleko od Kruševca, u selu Bačina, Aleksandar Milutinović nastavlja porodičnu tradiciju gajenja vinove loze u Temničkom vinogradu. Vina ove vinarije zovu se Dolina Barik i Dolina Roze. 

 

Vinarija Radošević tradiciju vinogradarstva i proizvodnje vina za sopstvene potrebe neguje već pedeset godina jer su Radoševići, kao i većina banoštorskih porodica, oduvek imali svoje zasade vinove loze. Vinogradi Radoševića smešteni su na sunčanim padinama Fruške gore koje se kao u ogledalu presijavaju u plavoj vodi Dunava.

 

Ovu lepu tradiciju banoštorskih vinara kroz vinariju Bononia danas nastavlja porodica Šijački, koja je pre stotinak godina u Srem došla iz Bačke, gde je takođe proizvodila vino. Vinarija Bononia osnovana je 1998. godine, a trenutno proizvodi oko 25.000 litara vina od grožđa iz sopstvenih zasada sa oko četiri hektara vinograda na obroncima Fruške gore.

 

Vinarija KovačevićVinarija Kovačević osnovana je 2001. godine i odmah je proizvela vina dobrog kvaliteta. Ohrabren početnim uspesima, Kovačević je počeo da veruje da će se na srpskom tržištu otimati oko njegovog vina, ali se desilo nešto potpuno neočekivano: nije uspeo da proda ni jednu jedinu flašu.

 

Na bujnim padinama Fruške gore, gde se blagi vetar miluje sa grožđem, porodica Jojić pre tri godine posadila je vinograde. Međutim, tradicija proizvodnje vina u toj porodici koju u Irigu zovu Mačak mnogo je duža i traje decenijama.

 

Doktor Milan Ubavić, nefrolog, Vinariju Vinum osnovao je 2001. godine, kako sam kaže, iz inata i ljubavi prema vinu. U početku je to bila vinarija izrasla iz duge porodične tradicije uzgajanja vinove loze koja je u starom lagumu proizvodila male količine vina za kućnu upotrebu. Danas Vinum predstavlja preduzeće koje primenjuje naučna dostignuća, naročito u selekciji sorti grožđa, sa ciljem da se dostigne vrhunski kvalitet vina.

 

Dulkini vinogradi leže na južnim stranama brežuljaka, ili čelopecima, gde ih sunce obasjava ceo dan. Dobre ekspozicije daju grožđe sa visokim procentom šećera, a samim tim i dobro vino. Porodica Dragojlović trudi se da svoje vinograde i vino održi sa minimumom pesticida, herbicida i konzervanasa. 

 

Sremski Karlovci odavajkada su poznati kao vinorodni kraj sa pravom vinarskom tradicijom. S takvim nasleđem brzo se poistovetio i Milan Petrović, koji se 1994. doselio u Karlovce i uz kuću za svoju porodicu kupio i jedan vinograd. Sa Radmilom – Rošom Dimitrijevićem, karlovačkom vinarskom legendom, Petrović je krenuo u proizvodnju vina.

 

Priroda je sama predodredila područje Fruške gore za vinarstvo. Blagi obronci te prelepe planine spuštaju se do obala Dunava, koji blagotvorno utiče na vinovu lozu. Kvalitetno grožđe koje se ovde rađa osnova je za vrhunska vina po kojima su poznati vinari iz Sremskih Karlovaca. Među njima se nalazi i Vinarija Kosović, čiji je vlasnik Milan Kosović. 

 

Porodica Benišek, kao i većina porodica iz gradova podno Fruške gore, ima dugačku vinarsku tradiciju. Mario je vinarstvo zavoleo uz oca koji je radio na fakultetu pri odseku za vinarstvo koji je kasnije prerastao u Institut. Iako je proizvodnja vina u porodici Benišek do Mariovog angažovanja bila samo hobi, njihov porodični vinograd imao je zasađene retke sorte koje su nastale u Karlovcima: župljanka, sirmijum i neoplanta. 

 

Živanovići, proizvođači vina i meda iz Sremskih Karlovaca, u tom vinogorju poznati su već vekovima. Postoje pisani podaci iz 1770. o dedi njihovog čukundede Teodoru, koji dokumentuju da se on bavio proizvodnjom vina i trgovinom.

 

Vinarija Kiš potiče iz davne 1830. godine kada je najstariji član loze Kiš Stevan kupio prvi vinograd i započeo proizvodnju vina. Od tada je vinogradarstvo i vinarstvo u Sremskim Karlovcima imalo svoje uspone i padove, ali je porodica Kiš uspela da prevlada sve nedaće i sačuva vinsku tradiciju dugu skoro dva veka.

 

Iako je sredinom prošlog veka velikih vinskih podruma u Vršcu bilo skoro hiljadu, danas su takvi objekti prava retkost. Ta činjenica je, može se reći, i naterala Nikolu Cuculja i njegovog rođaka Milojka Vilotića da 2003. godine kupe kuću u centru grada i podrum od 180 kvadrata adaptiraju u jedinstvenu vinariju koja objedinjuje salu za degustaciju i deo za proizvodnju vina.