Home  //  Hrana i Piće  //  Kultura Vina  //  Rozze Pozze

Prvu srpsku izložbu posvećenu roze vinima potpisuje Ivana Čutura, fotografkinja, jedan od pionira lomo pokreta u našoj zemlji i stalna saradnica vinskog portala Vino.rs. Specijalno za CaféBar network Ivana govori o svom projektu Rozze Pozze! 

Projekat su podržale vinarije Aleksandrović, Lastar, Budimir, Cilić, Radovanović, Đorđe, Pusula, Šišatovac, Matalj, Aleksić, Todorović i Bikicki, te Concept store i galerija Pokret, pozorišna trupa Le Studio, restoran Lorenzo&Kakalamba i atelje Snežana Vujović Nikolić.

 

Budući da godinama radite u vinskoj industriji, zašto ste se tek posle skoro deceniju odlučili da napravite izložbu na temu vina? 

– Došao trenutak, namestilo se. Srpski roze konačno je ponudio širi spektar boja, stilova, aroma, znači tu se za svega nekoliko godina odigralo nešto važno što se tiče vina u Srbiji. 

 

Šta su Rozze pozze? 

– Rozze pozze u suštini nije izložba fotografija samo na temu vina. Vino je tu element koji ih spaja i zato bih to pre nazvala razigranim, veselim spojem mode i vina. Glavna preokupacija mi je bila da napravim tipičnu letnje razigranu priču kroz boje, pokret, igru svetlosti… Vina su samo rekvizit. Bitan je i taj momenat koketiranja s erotikom, proizašao iz klišea koji se često vezuju za vino i žene. Želela sam da se pomalo ironično udaljim od toga i zato je erotika na ovim fotografijama svedena na nivo igrarije ili vesele provokacije.

 

Koliko je teško u Srbiji napraviti vinsku izložbu budući da vinska kultura još nije na zavidnom nivou?

– U Srbiji generalno ništa nije lako napraviti, ali to je tako pa tako. Ne želim da kukam. A što se vinske kulture tiče, ne vidim da je ona inferiorna u odnosu na bilo koji drugi vid kulture ovde. Drugim rečima, ne mislim da smo kao narod  dostigli veći stepen likovne, muzičke, filmske ili neke druge kulture nego kulture u pijenju i razumevanju vina. Većina ljudi ovde ne zna mnogo o vinu, ali mislim da isto tako ne zna ni o pozorištu, dizajnu, klasičnoj ili džez muzici… Čak je vinska kultura tu u prednosti, jer ako ništa drugo, više ljudi pije vino nego što odlazi na izložbe, koncerte i u pozorišta.

 

Omiljeno vino?  

– Ovog trenutka u čaši pored mene je novi roze penušavac iz vinarije Aleksandrović.

 

Srpski vinograd koji ostavlja bez daha?  

– Dok dođete do vinograda, vi ste već ostali bez daha ili točka. Onda tražite predah uz rashlađeno vino s pogledom na Dunav, ravnicu, brda, planine, u zavisnosti od lokacije.

 

Šta srpski vinari, prema vašem mišljenju, treba da urade da bi njihova vina bila prepoznata i van granica naše zemlje?

– Da napišu na flaši krupnim slovima: Napravljeno u Srbiji! Koliko ja shvatam, šansa da se srpska vina pozicioniraju u nekom globalnom smislu nije velika. Možda bi štos bio da se udenemo u taj nekakav mali trend autohtonih i slabo poznatih sorti, koji postoji među vinskim stručnjacima u svetu, gde nije u prvom planu kvalitet već nekakva netipičnost, a Srbija je netipična po mnogo čemu, pogotovo u poređenju sa ostatkom Evrope, pa što ne bi to bila i po vinu?! I još jedan mali detalj, zahvaljujući internetu odavno živimo u globalnom selu, tu nema granica. CBN

Share