Home  //  Hrana i Piće  //  Kultura Vina  //  Domaća vina u vinskim kartama

Današnju vinsku kartu modernog srpskog vinarstva pišu proizvođači koji su prvi prepoznali potrebu za što kvalitetnijim vinima, sa srazmernom cenom. U Srbiji je i dalje paradoksalno to što mali proizvođači proizvode najkvalitetnija vina, a još po zakonu nisu u mogućnosti da ih na etiketi obeleže kao vrhunska, jer su zbog minimalnog zasada vinove loze i velike potrebe tržišta za njihovim proizvodima, prinuđeni da grožđe kupuju iz drugih regiona u zemlji, a često i iz drugih država. Zakon je neumoljiv i štiti velike proizvođače, koji su još uvek državna preduzeća, ali budući da su zakoni tržišta surovi, neophodno je poboljšati kvalitet stručnih kadrova da bismo dobili vino boljeg kvaliteta. 

Za razvoj našeg vinarstva veoma je važno i to što se po Srbiji otvara sve više restorana i hotela, koji nude širok spektar gastronomskog doživljaja. Tako domaće sorte i domaća vina mogu naći svoje mesto uz specijalitete različitih svetskih kuhinja.

Pomak je napravljen i u edukaciji osoblja ugostiteljskih objekata koje se bavi vinima, tako da je ono danas mnogo „pismenije“ nego ranije. Domaća vina na čašu i u malim bocama prodaju se čak i u kafeima i restoranima nižih kategorija, a u poslednje vreme popularno je otvaranje vinskih barova i bistroa u kojima radi stručno osoblje koje odlično poznaje vino i vinski servis. Nemali broj restorana i hotela ima somelijere i hed somelijere, zadužene za vinske karte, čuvanje, negovanje i prodaju vina gostima. Većina njih prošla je kroz kurseve Udruženja somelijera Srbije SERSA, na kojima se poseban akcenat stavlja na poznavanje i prodaju domaćih vina. 

Kako je vinska karta ogledalo imidža svakog restorana ili hotela, tako su i vina u vinskoj karti ogledalo znanja stručnog osoblja koje ju je sastavljalo. Gotovo da ne postoji vinska karta u Srbiji na kojoj nema  proizvođača kao što su Aleksandrović, Radovanović, Radenković, Kovačević… a to i jesu upravo oni koji su prvi počeli da proizvode kvalitetna vina. Pre deset godina niko nije mogao da pretpostavi da će domaće autohtone sorte prokupac, tamjanika, smederevka, morava… biti nezaobilazne u vinskim kartama i da će sve više proizvođača od njih praviti vino najboljeg kvaliteta. Domaći proizvođači nisu zaboravili, što je za svaku pohvalu, ni internacionalne sorte koje se godinama ovde uzgajaju: šardone, rizling, sovinjon blank, merlo, kaberne sovinjon, pino noar… Veliki proizvođači mnogo su uradili na očuvanju tradicije i nacionalnih običaja kada je promocija srpskog vinarstva u pitanju. 

Vreme koje je pred nama obećava da će u Srbiji biti sve više vina po kvalitetu ekvivalentnih uvoznim, što obećava i višu cenu. Ako se uzme u obzir i to da je danas komunikacija i saradnja između proizvođača vina, Ministarstva poljoprivrede i Udruženja somelijera Srbije mnogo bolja, možemo biti sigurni da će se gost kome se u restoranima i hotelima ponudi domaće vino, obavezno vratiti i drugi put.

Miroslav Radojčin,

predsednik Udruženja somelijera Srbije (SERSA)

Share