Home  //  Hrana i Piće  //  Kultura Vina  //  Španski koreni, ukus Novog sveta

Čileanska vina

Čileanska umetnost proizvodnje vina prilično je hibridna. Prve vinograde u Čileu sadili su španski doseljenici u 16. veku. Talas imigranata, mahom Italijana, u 19. veku u Čile je doneo svoju vinarsku tradiciju. Kao dodatak tom internacionalnom šmeku, klima u Čileu izuzetno je povoljna za gajenje Bordeaux varijeteta grožđa, kao što su Cabernet sauvignon, Chardonnay i Merlot. Nekoliko čileanskih regija idealno je za gajenje Rieslinga, koji je zahvaljujući dobrim uslovima veoma svež i suv i po ukusu sličan nemačkom Steinwienu.

Ukratko, čileanska vina veoma su kosmopolitska, što je zanimljivo za tu relativno izolovanu zemlju, s jedne strane okruženu Andima, a s druge Pacifikom. Visoke obale štite veći deo tla na kome se uzgaja vinova loza od preterane vlage, a blaga pacifička klima štiti ga od prekomerne vrućine.

Centralna dolina, smeštena između obalskih planina i Anda, predstavlja glavno područje za uzgajanje vinove loze. Ovde su vinogradi kategorizovani u zavisnosti od geografske širine. Najbolje grožđe uzgaja se u centralnoj regiji, koja se prostire na području 80 km severno i 240 km južno od glavnog grada Santjaga. Zemlja u severnom delu centralne regije koristi se uglavnom za uzgajanje stonog grožđa, kao i grožđa koje se koristi za čileansku rakiju Pisco. Zemlja na jugu koristi se za uzgajanje Paisa i Moscatela, popularnih vrsta grožđa rezervisanih uglavnom za domaće tržište, iako se nešto vina i izvozi.

 

Vinske regije u Centralnoj dolini, počevši od juga ka severu, jesu:

 

Maule

Ovde se nalazi oblast Curico, koja je hladnija i vlažnija od Rapela. 

 

Rapel

Ovde se nalazi oblast Colchagua. To je regija s hladnijom klimom nego Maipo.

 

Maipo

Ovde je locirana većina velikih vinarija. Regija je relativno mala.

 

Aconcagua

Ova regija nalazi se severno od Santjaga i ima najtopliju klimu, idealnu za gajenje kvalitetnog grožđa.

 

Bio Bio

U ovoj regiji gaji se uglavnom Pais i Moscatel.

 

Casablanca

Ova regija, koja se nalazi blizu Santjaga, poznata je po belom grožđu.

Vrsta grožđa Pais, u kojoj lokalno stanovništvo uživa već vekovima, gotovo je nepoznata van granica Čilea. Čileanski Merlot i Cabernet sauvignon bili su prihvaćeni na internacionalnom nivou još pre 20 godina, ali je izvoz bio neredovan i u malim količinama. Tek sredinom osamdesetih godina prošlog veka pretvorio se u ozbiljnu industrijsku granu, tako da se proizvodnja vina udvostručila. 

Strane investicije imale su veliki uticaj na čileansku industriju vina.

Čileanska vina nose najrazličitija imena, koja su ponekad u skladu s nazivom regije, a ponekad s nazivom čitave oblasti u kojoj su nastala. Mnoga čileanska bela vina podsećaju na jeftinija kalifornijska vina, dok su crvena vina dosta kvalitetnija. 

Čileanska vina svakako imaju dosta potencijala i njihovi proizvođači postali su značajni u svetskim okvirima. CBN

 

Share

Najnovije vesti


Rustique

Senjački restoran Rustique u Beogradu je poznat po svojim odličnim picama. U enterijeru dominiraju zemljane boje, a osećaju topline doprinosi i veliki kamin izrađen od kamena. Gosti iz sale mogu da posmatraju i pripremu pice jer se uz bar nalazi...



Reportaža: Vijetnam

Piše: Ivan Marković, kulinarski entuzijasta

Otkud baš u Vijetnam? Šta ćeš tamo pored toliko lepših destinacija? – nizala su se pitanja bliskih i manje bliskih ljudi koji i dalje odbijaju da prihvate činjenicu da je moj najveći nagon ka...



Zakon zakucava vrata

Kako dva nova zakona utiču na ugostitelje...

Radi smanjenja sive ekonomije država je odlučila da ugostitelje udari po džepu. Izmene Zakona o poreskom postupku koje su sredinom aprila stupile na snagu predviđaju da u slučaju prekršaja poput...



Standardi moraju da se poštuju

Piše: Deana Dimitrijević

Osnovna svrha dobrovoljne kategorizacije kojom se rukovodio Hores jeste unapređenje kvaliteta restoraterske ponude, kao i potreba da se restorani, kao reprezentativna vrsta ugostiteljskih objekata iz sektora hrane i pića,...



Mišlenov kuvar u Beogradu

Mladi kuvar Gijom Iskandar prvi put je došao u Beograd pre mesec dana kako bi se s vlasnicima restorana Langouste dogovorio o saradnji. Beograd mu se veoma dopao, pa se ubrzo preselio u naš glavni grad i postao chef...