Home  //  Hrana i Piće  //  Kultura Vina  //  Za tačne i precizne etikete

Procedura odobravanja podataka na deklaracijama uvedena je da bi se dostigao jedan od EU standarda za zaštitu potrošača i otklonile primedbe u vezi s vinskim sektorom koje se odnose na netačno ili nedovoljno tačno deklarisanje vina u Srbiji

Prvog januara 2013. godine počela je primena novog Pravilnika o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu. Pravilnik je stupio na snagu u maju prošle godine, ali je do januara trajao prelazni period kako bi se proizvođači i uvoznici upoznali s novim pravilima i pripremili svoje deklaracije, tj. etikete. 

Pravilnik je u potpunosti usklađen s regulativom i zahtevima Evropske unije i propisuje da sva vina koja se deklarišu moraju da prođu posebnu proceduru odobravanja podataka na svim deklaracijama i dodelu kontrolnih brojeva za svaki proizvod, tj. vino.

Obavezni podaci na deklaraciji za vina:

– naziv vina / trgovačko ime (kod vina čiji naziv sadrži ime sorte, mora da postoji i dodatna reč, kao posebna odrednica koja će ih razlikovati od drugih vina iste sorte),

– vrsta proizvoda,

– mazivna zapremina (u l, ml ili cl),

– sadržaj stvarnog alkohola (u % vol, ne izražen kao % V/V),

– naznaka zemlje porekla (ukoliko grožđe ili vino nije iz Srbije, mora se navesti država iz koje potiče grožđe, šira ili vino),

– naziv i adresa sedišta punioca vina,

– lot (za svaki lot je potrebna posebna laboratorijska analiza vina),

– naznaka da vino sadrži sastojke koji mogu da izazovu alergijske reakcije,

– kontrolni broj,

– izraz za slast (podatak obavezan samo kod penušavog, gaziranog, kvalitetnog penušavog i kvalitetnog aromatičnog penušavog vina). 

Kontrolni broj, kako za CafeBar network objašnjava Darko Jakšić, šef Grupe za vinogradarstvo i vinarstvo Ministarstva poljoprivrede, predstavlja garanciju da su svi podaci na deklaraciji ispravni i tačni, i da je deklaraciju kontrolisalo Ministarstvo poljoprivrede. 

– Procedura odobravanja podataka na deklaracijama uvedena je da bi se dostigao jedan od EU standarda za zaštitu potrošača i otklonile primedbe u vezi s vinskim sektorom koje se odnose na netačno ili nedovoljno tačno deklarisanje vina u Srbiji. Iako je prethodni pravilnik zabranjivao neodgovarajué korišćenje geografskih oznaka, naziva sorti ili godine berbe i bio mnogo stroži u pojedinim segmentima, to nije u potpunosti poštovano i kontrolisano, zbog čega su potrošači često dovođeni u zabludu. Stoga se javila potreba za sistemskim rešavanjem tog problema odobravanjem deklaracija, što se odnosi i na domaća i na uvozna vina – ističe Jakšić. 

Kod vina s geografskim poreklom obavezni su:

 oznaka kvalitetne kategorije (za srpska vina G.I., K.P.K. ili K.G.P.K., a kod uvoznih vina se ne prevodi),

 oznaka geografskog porekla (kod uvoznih vina se ne prevodi na srpski jezik),

 obeležavanje evidencionim markicama kvaliteta i porekla (zelene, crvene ili ljubičaste boje).

Sada su, prema njegovim rečima, jasno definisane zabrane navođenja geografskog porekla za vina deklarisna kao vina bez geografskog porekla, kod kojih je dozvoljeno navesti samo određene podatke koji ne dovode potrošače u zabludu. S druge strane, za vino s geografskim poreklom dozvoljeno je navesti sve podatke i sve geografske odrednice. Postoje, ipak, i neke olakšice za proizvođače mirnih vina bez geografskog porekla, pa se ona mogu deklarisati samo rečju vino, ali bez ikakvih geografskih izvodnica.

Procedura za dobijanje kontrolnog broja

Da bi procedura odobravanja podataka na deklaracijama i dobijanja kontrolnih brojeva bila olakšana, pripremljen je obrazac zahteva. U njemu su navedeni svi podaci dozvoljeni zakonom i pravilnikom, a proizvođač sam bira način deklarisanja markiranjem podataka ponuđenih u obrascu. Obrazac se popunjava za svako vino pojedinačno, i ukoliko su podaci u skladu s pravilnikom i zakonom, Ministarstvo poljoprivrede ih odobrava i izdaje kontrolni broj. Kada dobiju kontrolni broj, proizvođači i uvoznici dužni su da u roku od mesec dana dostave štampane etikete, pakovanja, okovratnike i druge tehničke oblike deklarisanja na kojima su navedeni isključivo odobreni podaci. Etikete i ostali tehnički oblici deklarisanja zatim se skeniraju i postavljaju na sajt Ministarstva poljoprivrede. Na taj način će biti olakšane i kontrole deklarisanja, jer će inspekcije ubuduće lako upoređivati da li vino u prometu ima one podatke koji su odobreni.

Kod vina bez geografskog porekla i vina s geografskim poreklom kontrolni broj se dobija jednom zauvek, dok se kod stonog sortnog vina ili vina koje ima godinu berbe ili naziv sorte, kontrolni broj dobija svake godine, za svaku količinu. Procedura traje nekoliko dana i za nju se plaćaju samo takse od 430 i 250 dinara. 

 


Budući da pojedine naše vinarije sadrže geografske odrednice u svom poslovnom imenu, njima je dozvoljeno da te nazive zadrže do pristupanja Srbije Evropskoj uniji ukoliko ispunjavaju jedan od dva uslova – da najmanje 25 godina u kontinuitetu koriste taj naziv ili da su do dana stupanja pravilnika na snagu zaštitili taj naziv kao žig. Međutim, u takvim slučajevima, veličina naziva vinarije na etiketi ne sme da bude veća od pet milimetara i to ne sme da bude udarni podatak. 

 – Svi proizvođači koji u imenu vinarije ili nazivu proizvoda, odnosno na deklaracijama i u dokumentaciji imaju geografsku odrednicu ili izraze koji upućuju na geografske odrednice bilo da je to naziv mesta, predela, njihov latinski naziv, crtež, slika ili skica tog mesta ili predela, trebalo bi to da promene ili mogu da uđu u sistem geografskog porekla i da geografske odrednice ostanu. Treća mogućnost je da na deklaracijama navedu da vino puni proizvođač pod određenim brojem pod kojim je upisan u Vinarski registar. Tako potrošači neće biti dovedeni u zabludu – objašnjava Jakšić. 

Osim kod kvalitetnih vina s geografskim poreklom, zabranjeno je i navođenje podataka i pojmova od državnog, regionalnog i lokalnog značaja, kao i upotreba imena znamenitih ličnosti iz srpske istorije ili upotreba imena Srbija i drugih pojmova od opšteg značaja. Oni proizvođači koji već imaju te odrednice u nazivu vina koja su do dana stupanja pravilnika na snagu u Vinarski registar, kako ističe Jakšić, mogu da ih zadrže, ali samo dok ne završe proceduru prelaska u sistem geografskog porekla. 

U razgovoru s vinarima došli smo do zaključka da su neki od njih već promenili nazive vina, tako da ne sadrže geografske odrednice, ili su nazive zaštitili žigom, dok su neki ušli u proces prelaska na sistem geografskog porekla, što im dozvoljava da geografske odrednice ostanu. A kada je reč o vinarijama u čijim se nazivima pominju geografski pojmovi, poput Vršačkih vinograda ili Vinarije Župa, one su svojim višedecenijskim radom obezebdile sebi mogućnost da i na osnovu novog pravilnika zadrže ime vinarije. Pravilnikom i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU štite se i sve oznake geografskog porekla registrovane u EU, a koje su neovlašćeno u upotrebi kod nas, među njima i šampanjac, božole, Burgonja, Tokaj ili njihove izvodnice. 

– Posebno se vodi računa da potrošači ne budu dovedeni u zabludu navođenjem imena sorti koja se sastoje od čistog geografskog pojma, a kada ta vina ne potiču iz te navedene geografske oblasti. Takav je primer s nazivima sorti kao što su morava, bačka i panonija, gde naziv takve sorte mora da se navede u opisu vina s jasnom naznakom da je u pitanju sorta – ističe Jakšić.

Može li se koristiti izraz Cuvée?

Vinari su u nedoumici kada je reč o izrazu Cuvée i mnogi se pitaju mogu li po novoj regulativi da upotrebe taj naziv ili ne. Naziv Cuvée, kako objašnjava Darko Jakšić, u regulativi EU koristi se za objašnjavanje proizvodnje penušavih vina, ali nije zaštićen kao tradicionalna oznaka, već ima nekoliko značenja u različitim zemljama. U EU se koristi kao oznaka za bazno vino za proizvodnju penušavih vina, a u određenim zemljama označava najbolje vino iz određenih sudova, vina od najboljeg samotoka, vina od nekoliko sorti, a ima i drugih značenja. Na osnovu zvaničnog mišljenja Komisije EU, ovaj izraz može se koristiti i kod mirnih vina, uz dodatak određenih reči ukoliko se upotrebljava u nazivu vina, uz obavezno objašnjenje na etiketi šta taj izraz u tom konkretnom slučaju znači.

U Evropskoj uniji vino je, prema njegovim rečima, proizvod čije je deklarisanje najbolje regulisano i novi pravilnik usklađen je s tim, pazeći da se zaštite domaći proizvođači. 

– Ovim pravilnikom je i kod nas dozvoljeno da stona vina, odnosno stona sortna vina, nose ime sorte i godinu berbe, što do sada nije bilo moguće. Za to je potrebno samo da se obavi administrativna kontrola, tj. da se utvrdi u Vinogradarskom registru da li taj proizođač ima vinograde s tom sortom vinove loze ili je kupio grožđe ili vino od te sorte. U ovlašćenim laboratorijama radi se i senzorno ocenjivanje da li to vino ima i karakter te sorte ili ne – ističe Jakšić. 

Uvođenje reda i jasnih pravila u deklarisanju i obeležavanju vina, kao i u drugim oblastima u srpskom vinogradarstvu i vinarstvu, rezultira odgovarajućom pomoći delegacije Evropske unije, kako ističe Darko Jakšić, budući da je u toku projekat s italijanskim partnerima vredan 1,2 miliona evra, čiji je cilj pomoć u regulisanju nove rejonizacije i sistema geografskog porekla, a očekuje se i dalja podrška EU radi podizanja kvaliteta srpskog vinogradarstva i vinarstva.

Share