Home  //  Hrana i Piće  //  Kultura Vina

Španska vinska kuća Barbadilo stavila je u prodaju ograničeno izdanje šerija koje datira iz 19. veka. Boca ovog čuvenog španskog vina košta 8.000 funti

 

Prema izveštaju Vinexpoa, SAD je zemlja u kojoj se najviše konzumira vino. Broj onih koji piju vino nekoliko puta nedeljno u poslednjih 15 godina se gotovo udvostručio. Sa 7,6 odsto u 2000. na 13 osto u 2015. godini, a za ovaj rast zaslužna je populacija između 21. i 38. godina.

 

Kvalitet pre svega

Priča o Vinariji Zvonko Bogdan počinje od kvaliteta. Pažnju pre svega skreće impresivna zgrada vinarije pomaljajući se svojim krovom iz zelenog mora vinograda. Kada zgradi vinarije priđete, shvatate kako je veza između podneblja i vina ovde u svakom detalju.

 

Čileanska vina

Čileanska umetnost proizvodnje vina prilično je hibridna. Prve vinograde u Čileu sadili su španski doseljenici u 16. veku. Talas imigranata, mahom Italijana, u 19. veku u Čile je doneo svoju vinarsku tradiciju. 

 

Novi Pravilnik o deklarisanju i obeležavanju vina u Srbiji

 

U restoranu Stara Kapetanija 14. februara održana je promocija vina subotičke vinarije Dibonis. Gosti restorana imali su priliku da degustiraju vina shiraz, merlot, vranac, rose, sauvignon, chardonnay i muscat

 

Prvo vino nastalo u ovoj vinariji kraj Kladova je Duša Dunava, belo vino napravljeno od sorte italijanski rizling. Kako se u vinu oseća „francuska ruka“, i sam naziv potiče od jedne zanimljive francuske izreke prema kojoj se u vodi ogleda lice, a u vinu duša.

 

Negotinska krajina, plodno vinogorje sa bogatom tradicijom koje se nalazi na samoj tromeđi Rumunije, Bugarske i Srbije, iznedrila je još jednog vrsnog vinara. Reč je o Saši Dajiću, vlasniku Podruma Dajić, koji je smešten u Mihajlovcu, selu nadomak Negotina.

 

 Za Gorana Jelenkovića vinska priča počinje posle diplomiranja na Poljoprivrednom fakultetu 1985. godine, kada nastavlja porodičnu tradiciju i zapošljava se kao tehnolog u Krajina vinu. Od 2002. potpuno se posvećuje sopstvenoj proizvodnji vina i danas podrum porodice Jelenković godišnje prerađuje više od 70.000 kilograma grožđa i proizvodi oko 40.000 litara vina. 

 

Od kvalitetnih vinskih sorti za crvena i bela vina Ivanović uzgaja game, burgundac, začinak, bagrinu i semijon. Vinarija Ivanović najviše proizvodi crveno vino Bahus, dobijeno kupažom crvenih sorti grožđa: gamea, začinka i, u manjoj meri, crnog burgundca, vranca i merloa. To vino odležava u hrastovoj buradi najmanje osamnaest meseci pre flaširanja.

 

Mnogi proizvođači vina u Srbiji pored svetskih uzgajaju i autohtone srpske sorte, ali samo se retki među njima odvaže da svoja vina prave isključivo od njih. Željko Panić čvrsto veruje da budućnost našeg vinarstva leži upravo u autohtonim srpskim sortama, te se u njegovoj vinariji u Negotinu proizvode vina uglavnom od tih sorti.

 

Vinogradarski kraj oko Knjaževca oduvek se vezivao za dobro vino koje su proizvodile mnogobrojne male porodične vinarije. Danas, nažalost, takvih vinarija skoro da i nema, a jedni od retkih proizvođača iz tog kraja koje možete naći na tržištu jesu braća Jovan i Saša Jović.

 

Minna, Stefanos i Panta rei reči su koje na prvi pogled, osim starogrčkog prizvuka, nemaju mnogo zajedničkog. Međutim, poznavaoci srpske vinske ponude dobro znaju da su to vina Vinarije Stemina iz Trstenika, grada zadužbine kneza Lazara, a da imena vina potiču od imena članova porodice Pantić.

 

Porodica Rajković u Župi već skoro tri veka proizvodi dobro vino od mirisnog grožđa sa svojih vinograda. Međutim, relevantni pismeni podaci o vinarskoj tradiciji Rajkovića datiraju iz 1834. godine, kada je u Srbiji prvi put sproveden popis. 

 

U Župi se govorilo da „dok ima u buretu, ima i u kući“, te je svako župsko domaćinstvo nekada imalo podrum i vinograde. Milutin i Aleksandar, braća koja sa ocem Budimirom vode Porodični podrum Rajković, veruju u tu izreku koja se može primeniti na generacije njihovih predaka. 

 

Svi oni koji su videli slike i probali vina Koste Botunjca tvrde da je on najbolji slikar među vinarima i najbolji vinar među slikarima. Ovaj Župljanin inspiraciju za svoja dela nalazi u raskošnoj prirodi koja okružuje Donje Zleginje, selo u kome se nalazi njegov podrum i 1,5 hektara vinograda. Priroda mu osim inspiracije redovno donosi još jedan dar: grozdove pino noara i italijanskog rizlinga, koje on znalački pretvara u božanski napitak.

 

Moderna priča o Vinariji Wineco počinje devedesetih godina, posle povratka Miluna Radenkovića iz Rusije, gde je stekao kapital koji je uložen u vinarski biznis. Međutim, tek 2000. godine Milun zajedno sa svojim bratancem Gvozdenom osniva preduzeće Wineco i posvećuje se proizvodnji vina na osnovu savremene enologije i ekoloških principa. 

 

Vino ima moć da spaja ljude, pa je igrom slučaja sto godina kasnije ponovo povezala Francusku i Župu. Tako su dva Francuza, Emanuel Kenig i Siril Bonžiro, počela saradnju sa Dragoslavom Ivanovićem, vinarom iz Aleksandrovca, sa željom da preskoče granice i da sve najbolje iz burgundske vinske kulture utkaju u ono što se u Župi neguje vekovima.

 

Iako je tradicija uzgajanja vinove loze u Župi Aleksandrovačkoj duga vekovima, Dejan Mihajlović iz Ržanice tek pre nekoliko godina ozbiljno se posvetio kvalitetnom gajenju vinograda i proizvodnji vrhunskih vina. On je tako nastavio tradiciju porodice Mihajlović u proizvodnji vina koju je započeo još njegov deda pre 150 godina, a nastavili otac i stric, koji je i danas glavni operativac vinarskog posla te župske porodice.

 

Zoran Veličković ceo svoj radni vek proveo je u vinarskom biznisu radeći kao enolog u nekadašnjem društvenom preduzeću Rubin u Kruševcu, a kada je posle privatizacije te kompanije otišao u prevremenu penziju, posvetio se izgradnji i osavremenjavanju sopstvenog podruma.

 

Blagorodne padine Župe aleksandrovačke iznedrile su mnoge porodice koje su se generacijama bavile gajenjem grožđa i proizvodnjom vina i nadaleko pronosile ugled župskih vinara. Među njih spada i Sava Minić, čije se imanje nalazi u selu Tržac. Za nastavak porodične tradicije pobrinuće se njegov unuk Vladislav Gajić, koji je u detinjstvu svaki raspust provodio u dedinim vinogradima i koji danas živi malo u Beogradu malo u Župi.

 

Vinska kuća Minića proizvodi nekoliko vina, ali je posebno ponosna na svoju tamjaniku sa prepoznatljivim mirisima tamjana i bosiljka: Stota suza, Barik i Kasna berba. Pored njih tu je i Prokupac, nastao od istoimene autohtone sorte koga odlikuju intenzivna boja rubina i izražajan ukus. 

 

Vekovima su vinogradi slavnog župskog grada Koznika bili tamo gde su danas vinogradi Vinske kuće Spasić.“ Ova rečenica nalazi se na svakoj boci Spasićeve mirisne Tamjanike, koja svojim drevnim ukusom i aromom na najlepši način dopunjuje priču o tradiciji vinara iz Župe.

 

Grad Kruševac poznat je kao prestonica srpske srednjovekovne države, ali i jedna od srpskih prestonica vina i vinogradarstva, gde se loza gajila i vino pravilo od davnina. Tradicija u proizvodnji vina u ovom kraju do danas nije prekidana, iako je u prošlosti bilo mnogo teških perioda u kojima se vinu nije mogla posvetiti potrebna pažnja. A simbol vinarstva u kruševačkom kraju već više od pet decenija je Rubin. 

 

Najnovije vesti


Izgoreo klub Koketa

Na makiškoj strani Ade Ciganlije jutros je izbio požar.



Više zaradimo kada delimo

Pitali smo konobare da li se više zaradi kada se bakšiš deli ili ne



Ugostiteljima su važni komentari gostiju!

U pokušaju da se gostima na jednom mestu prikaže izbor svih restorana, barova, etno-sela, kafića, kafeterija, kafana, stvara se masovna i nepregledna prezentacija lokala. Upravo zbog toga, mnoge informacije nisu tačne, te se tako u ponudi mogu...



Gde je zapelo sa baštama

Zašto centralne gradske Opštine u Beogradu  „teraju” ugostitelje da rade nelegalno...

Letnja sezona samo što nije počela, a ugostitelji još uvek nisu dobili dozvole za postavljanje bašta koje su simbol Beograda. Kako kažu, zahteve su podneli i...



Šabac

Kažu da je Šabac između dva svetska rada imao najviše kafana po glavi stanovnika. I danas taj grad može da se pohvali velikim brojem ugostiteljskih objekata. Većina njih smeštena je u strogom centru, u pešačkoj zoni. Ponuda je vrlo raznovrsna, a...