Home  //  Hrana i Piće  //  Vesti  //  Nekoliko lekcija o zdravoj ishrani

Život je suviše kratak da bi se preskakala dobra klopa, dobro vino i dobar provod, zar ne? 

„Problemi sa hranom” kod ljudi su retko povezani samo sa hranom

Ljudi koje žele da imaju bolji odnos prema hrani, kako bi mogli da imaju bolju kontrolu nad svojim navikama u ishrani, treba da nauče kako da prestanu da jedu kad su siti. Osim toga, moraju da prekinu stalno da drže dijetu, da se oslobode negativnog razmišljanja o hrani i telesnoj težini, ili da nauče kako da slobodnije jedu. Stvar koja se stalno provlačila kroz razgovore sa osobama o njihovim „problemima sa hranom” jeste da je njihovo ponašanje, kakvo god da je, retko povezano samo sa hranom ili čak jedenjem. Ponekad su njihove ideje o hrani i odnos prema njoj razvijeni kao reakcija na neku traumu ili splet okolnosti nad kojim nisu imali kontrolu, što znači da je njihova trenutna borba ukorenjena u nečemu mnogo dubljem. Zato uopšte nije od pomoći (a i prilično je zlobno) reći da ljudi većih dimenzija treba „jednostavno da prestanu da jedu toliko” ili da osobe koje se bore sa poremećajem u ishrani treba „samo da jedu sendvič”. Ništa nije uvredljivije od preteranog  pojednostavljenja situacija u kojima se ljudi nalaze, I to na tako neozbiljan način. (Da ne pominjem koliko je problematično pretpostaviti da neko ima „problem” sa hranom, jedenjem ili telesnom težinom samo zbog toga kako njihovo telo izgleda.)

Neko ko je stalno na dijeti, na primer, možda je u veoma ranom uzrastu stavljen na dijetu i naveden da se oseća kao da nije dovoljno dobar ako nije „mršav”, i tako se stvara osnova za komplikovan, često i problematičan, odnos prema jedenju godinama nakon toga. Hrana je samo jedan od načina na koji određeni problem može da se pojavi u nečijem životu. 

Važno je šta govorimo deci o njihovom telu – i ne prestaje da bude važno još dugo, dugo. 

Mnogo je ljudi koji su stvorili lošu sliku o sebi ili pogrešan odnos prema hrani zato što su im u detinjstvu govorili da su „gojazni” ili su ih na neki drugi način naveli da se osećaju loše zbog svoje telesne težine. Jedan otac je svoju ćerku nazvao „debelom” kad je došla na savetovanje povodom mršavljenja. Htela sam u zemlju da propadnem, a i ona, sigurno. Veoma vodite računa: ako ste u kontaktu sa mladima (ili bilo kim drugim), uzdržite se od primedbi o njihovoj telesnoj težini ili ishrani. Ako morate da kažete nešto o tome šta neka osoba jede, neka to ne bude povezano sa telesnom težinom i učinite to ljubazno, nikako kritikujući, i to samo ako je neophodno. Nikoga nije briga za vaše netražene komentare o njihovom obroku, zato nemojte to da radite. Provela sam stotine sati sa klijentima pokušavajući da im pomognem da uklone štetu od takve vrste primedbi. Obično im preporučim terapeuta da bi radili na tim problemima jer to često prevazilazi moj obim rada.

Moderne dijete dođu i prođu, ali balans ostaje zauvek

Postoje razne dijete za mršavljenje.  Priča se da su jaja loša, a zatim da su dobra. Postoji majonez bez masti, čips pečen u rerni, a kažu I da „avokado goji, zato ga treba ograničiti”. Bez obzira na sve, uvek treba imati cilj, a to je balansirana ishrana uz uživanje u hrani i životu. 

Nešto poput jajeta ili avokada nikada ne može da bude loše u ishrani, ali smo kulturološki usmereni da stalno utvrđujemo koje su namirnice ili vrste hrane odgovorne za izazivanje „epidemije gojaznosti” i bolesti. Najbolja ishrana podrazumeva nemodifikovanu i neprerađenu hranu i ne previše procesovanih namirnica; jedite kad ste gladni i prestanite kad ste siti, i razvijte zdrav odnos prema hrani. Naravno  da je važno pogledati nove preporuke i istraživanja koja se vrše. A nekima od nas će biti bolje ako izmene odnos makro hranljivih materija – više ili manje ugljenih hidrata, više ili manje masti. Ali opšta pouka iz ovoga je da ne možete pogrešiti sa minimalno procesovanom, nemodifikovnom hranom - uz poslastice dodate radi ravnoteže. 

Najbolja ishrana je ona u kojoj uživate i koje ćete se pridržavati.

Oduvek su postojale stroge smernice o tome kako zdravi ljudi treba da se hrane - otprilike 60 odsto ugljenih hidrata, 15 odsto proteina i 25 odsto masti. Ali, nisu svi građeni na isti način i da je najbolja ishrana za nekoga ona koje će se pridržavati celog života. Odrekli smo se ishrane sa malo ugljenih hidrata jer je „opasna”. Sada znamo da to verovatno nije tačno, barem za određene delove populacije. Treba da znate jednu stvar: svi smo mi različiti. Pronađite ono što deluje za vas. Nemojte se siliti da jedete na način koji ne može dugo da potraje i u kom ne uživate. 

 

Share